LaTeX/Форматирање текста

Ovo poglavlje će vas voditi kroz tehnike formatiranja teksta. Formatiranje se odnosi na većinu stvari koje su vezane sa izgledom, tako da je spisak mogućih tema veoma raznovrsan: stil teksta, razmaci, itd. Formatiranje može da se odnosi na paragrafe i na izgled stranice, a u ovom delu ćemo se fokusirati na prilagođavanje reči i rečenica.

Mnogo tehnika formatiranja je potrebno da se napravi da se određeni element razlikuje od ostatka teksta. Često je potrebno dodati naglasak na ključne reči ili fraze. Fusnote su korisne za obezbeđivanje dodatne informacije ili pojašnjenja bez prekida glavnog toka teksta. Dakle, iz tih razloga, formatiranje je veoma važno. Međutim, takođe je vrlo lako preterivanje, pa dokument koji je preterano urađen, može izgledati gore nego onaj sa nimalo doterivanja.

Lateh je tako fleksibilan da ćemo mi samo zagrebati površinu, dovoljno da možete imati mnogo veću kontrolu nad Vašim dokumentom. Kao što je rečeno, jedan od ciljeva lateha je da se ukloni stres vezan za njegovu fizičku precenzaciju, tako da ne treba previše da se brinete oko toga!

Razmaci

Prored

Ako želite da koristite veći prored u dokumentu, možete promeniti njegovu vrednost ispisivanjem

\linespread{фактор}

komande u preambuli Vašeg dokumenta. Koristite \linespread{1.3} za "jedan i po" prored, i \linespread{1.6} za "dupli" prored. Obično se linije ne šire, tako da je podrazumevani faktor 1. Ovo ne može da bude idealno u svim situacijama: Vidi http://tex.stackexchange.com/questions/30073/why-is-the-linespread-factor-as-it-is .

Paket setspace omogućava bolju kontrolu za prorede. Recimo, želite da postavite "jedan i po" prored u dokumentu, ali ne i na mestima gde to nije potrebno (na primer: u fusnotama, opisima):

\usepackage{setspace} %\singlespacing \onehalfspacing %\doublespacing %\setstretch{1.1}

Da promenite prored u dokumentu, paket setspace obezbeđuje okruženja singlespace, onehalfspace, doublespace i spacing:

Овај параграф има \\ подразумевани \\ проред. \begin{doublespace} Овај параграф има \\ дупли \\ проред. \end{doublespace} \begin{spacing}{2.5} Овај параграф има \\ велику празнину \\ између редова. \end{spacing}

Razmaci bez prekida

Ova suštinska karakteristika je malo nepoznata početnicima, mada je dostupna na većini procesora za WYSIWYG dokumenate. Razmak bez prekida između dva tokena (npr. reči, znakova interpunkcije) sprečava procesore od ubacivanja preloma reda između njih. Razmak bez prekida ne može da se uveća. Ovo je veoma važno za dosledno čitanje.

Lateh koristi "~" simbol kao razmak bez prekida. Vi ćete obično koristi razmak bez preloma za znakove interpunkcije u nekim jezicima, za jedinice i valute, za inicijale, itd. U francuskoj tipografiji, koristili biste razmak bez prekida pre svih dvo-delnih znakova interpunkcije.

Examples:

D.~\textsc{Кнут} 50~€

Razmak između reči i rečenica

Da biste dobili pravu desnu marginu u rezultatu, lateh ubacuje različite količine prostora između reči. Podrazumevano, takođe ubacuje nešto više prostora na kraju rečenice. Međutim, dodatni prostor dodat na kraju rečenice se generalno smatra tipografski staromodno u engleskom jeziku štampe. (Ovaj običaj se može naći u dizajnu u devetnaestom veku i kod stilova kod pisaćih mašinama u dvadesetom veku .) Većina modernih dizajnera tretira razmak na kraju rečenice isto kao i razmak između reči. (Videti, na primer, Elementi tipografskog stila' od Bringhursta'.) Dodatni razmak nakon perioda se može isključiti sa komandom

\frenchspacing

koja govori latehu da ne ubaci više razmaka nakon perioda nego posle običnog karaktera. Frenchspacing se može isključiti kasnije u dokumentu uz pomoć \nonfrenchspacing komande.

Ako autor želi da koristi širi razmak na kraju rečenice, mora voditi računa da znakovi interpunkcije ne budu pogrešno protumačeni kao krajevi rečenica. Teh pretpostavlja da se rečenice završavaju tačkom, upitnicima ili uzvičnicima. Iako posle tačke sledi veliko slovo, to se ne uzima kao kraj rečenice, jer se tačke posle velikih slova obično javljaju u skraćenicama. Svaki izuzetak od ovih pretpostavki autor mora da navede. Obrnuta kosa crta ispred razmaka daje razmak koji neće biti proširen. Tilda ‘~’ znak daje razmak bez preloma. Komanda \@ ispred tačke označava da ta tačka završava rečenicu, čak i kada sledi veliko slovo. (Ako koristite \frenchspacing, tada nijedan od ovih izuzetaka ne treba biti određen.)

Produženi razmaci

Možete uneti produžene horizontalne razmake sa \hfill u redu, tako da ostalo bude "gurnuto" duž desne margine. Na primer, ovo može biti korisno za zaglavlja.

Име аутора \hfill \today

Slično možete uneti vertikalno produžene razmake sa \vfill. To može biti korisno kod posebnih strana.

\maketitle \vfill \tableofcontents \clearpage \section{Мој први одељак} % ...

Vidi dužine za više detalja.

Ručni razmaci

Razmaci između reči i rečenica, između paragrafa, odeljaka, pododeljaka, itd. automatski se stvaraju od strane lateha. To je protiv lateh filozofije za ubacivanje razmaka ručno, i obično vodi ka lošem formatiranju. Ručni razmaci su pitanje pisanja makroa i kreiranja paketa.

Vidi dužine za više detalja.

Prelaz u novi red sa crticom

LaTeX lomi reče kada god je to potrebno. Pravila za prelom reči zavise od jezika do jezika. LaTeX za podrazumevana pravila podržava samo Engleski jezik, a akoželite da uključite pravila preloma reči za vaš jezik, pogledajte internacionalizaciju.

Ako algoritam za prelom ne pronađe ispravnu prelomnu tačku, možete koristiti sledeću komandu ka naznačite TeX-u o izuzetku. Komanda

\hyphenation{листа речи}

prouzrokuje da se navedena reč prelama samo na mestima obeleženim sa "-". Argument komande treba da sadrži samo reči izgrađene od normalnih slova, odnosno karaktera za koje se smatra da su normalna slova po LaTeX-u. Poznato je da algoritam rastavljanja ne pronalazi ispravne američko-engleske tačke preloma za neke reči. Evidencija poznatih izuzetaka izlazi povremeno u TUGboat žurnalu. (2012 list: https://www.tug.org/TUGboat/tb33-1/tb103hyf.pdf)

Saveti za prelom se čuvaju za aktivan jezik kada se pojavi naredba za rastavljanje. To znači da ako postavite komandu za rastavljanje u preambuli vašeg dokumenta, to će uticati na rastavljanje u engleskom jeziku. Ako postavite komandu posle \begin{document} i koristite neki paket za podršku nacionalnog jezika kao babel, onda će saveti za prelom biti aktivni na jeziku koji je uključen preko babel-a. Primer ispod će dozvoliti "rastavljanje" da se prelomi kao "Rastavljanje", i sprečava "FORTRAN", "Fortran" i "fortran" da se prelomi. Nikakvi posebni znakovi ili simboli nisu dozvoljeni u argumentu. Primer:

\hyphenation{ФОРТРАН Ра-ста-вља-ње}

Naredba \- ubacuje diskretno crticu unutar reči. Ovo postaje jedina tačka na kojoj je dozvoljeno rastavljanje ove reči. Ova naredva je posebno korisna za reči koje sadrže posebne znakove (npr. akcenti), jer LaTeX automatski ne lomi reči koje sadrže posebne znakove.

\begin{minipage}{2in} Мислим да је ово: Де\-зо\-кси-% ри\-бо\-ну\-кле\-ин\-скo\-% \end{minipage}

LaTeX ne prelama reči složenice koje sadrže crticu. Postoje dva paketa koja mogu dodati fleksibilnos. Paket hyphenat podržava \hyp naredbu. Ova naredba ubacuje crticu, a zatim podvrgava sastavne reči automatskoj funkciji za rastavljanje. Nakon učitavanja paketa:

\usepackage{hyphenat}

treba umesto elektromagnetizam-endioskopija, napisati:

електромагнетизам\hyp{}ендиоскопија

Paket extdash takođe nudi funkcije za kontrolu rastavljanja složenih reči koje sadrže crtice — za razliku od samih reči koje obrađuje LaTeX. Opcija shortcuts uključuje skraćeniju sintaksu:

\usepackage[shortcuts]{extdash}

Tipična upotreba glasi, pod pretpostavkom da je komprimovana sintaksa. U oba slučaja, LaTeX može prelomiti i rastaviti složenice, ali u drugom slučaju, neće prelomiti posle L:

електромагнетизам\-/ендиоскопија L\=/approximation

Jedna ili više reči mogu ostati sastavljene u jednoj liniji 'sa standardnom LaTeX naredbom:

\mbox{text}

Ovo sprečava prelom i prouzrokuje da argumenti ostanu zajednu bez obzira na okolonosti. Na primer:

Променићу свој број телефона ускоро. Нови број је \mbox{0116 291 2319}.

\fbox je sličan \mbox, ali će dodatno biti prikazana vidljiva kutija oko sadržaja.

Da biste izbegli potpuno rastavljanje, tačka za rastavljanje može da se podesi na ekstremne vrednosti:

\hyphenpenalty=100000

Možete da promenite stepen do kojeg će LaTeX prelamati vrednosti \tolerance=1000 i \hyphenpenalty=1000. Da biste postigli željeni efekat, moraćete da eksperimentišete sa vrednostima. Dokument sa niskom vrednošću tolerancije će prouzrokovati da LaTeX ne toleriše nejednak razmak između reči, a prelom reči će biti češći nego nego u dokumentima sa višom tolerancijom. Takođe imajte na umu da će upotreba veće širine teksta smanjiti verovatnoću za loš prelom reči. Na primer, dodavanje

\usepackage{geometry}

će proširiti širinu teksta i smanjiti prekoračenje margina.

Navodnici

LaTeX tretira leve i desne navodnike kao različite entitete. Za navodnik, akcenat, ` (na Američkoj tastaturi ovaj znak se nalazi kod tilde; pored broja 1 na većini tastatura) daje levi navodnik, i apostrof, ' daje desni. Za duple navodnike, jednostavno duplirajte simbole, i LaTeX će ih ispravno implementirati. (Ne koristite " za desni dupli navodnik: kada je babel paket uključen za neki jezik (npr. Nemači), " se redefiniše da se proizvede akcenat; koristeći " za prave navodnika će dovesti do lošeg razmaka.). Na Britanskoj tastaturi, ' ` ' je levo od ' 1 ' i deli mesto sa ' ¬ ', i ponekad sa ' ¦ ' ili ' | '. Apostrof (') je desno od zapete/tačke-zapete i deli mesto sa ' @ ' simbolom.

Da `citirate' u Latehu
Da ``citirate'' u Latehu
Da ``citirate" u Latehu
Da ,,citirate'' u Latehu
,,Nemački navodnici``
<<Francuski navodnici>>
``Molimo pretisnite `x' dugme.''
,,Molimo pretisnite <<x>>''.

Desni navodnik se često koristi kao apostof u LaTeX-u bez problema.

Za leve donje navodnike i Evropski stil citiranja morate da omogućite T1 font kodiranje:

\usepackage[T1]{fontenc}

Vidi Slova za više detalja o kodiranju fontova.

Paket csquotes nudi višejezično rešenje za citiranje, sa integracijom mehanizma citiranja koji nudi BibTeX. Ovaj paket nudi, na primer, promenu jezika i stila citiranja u zavisnosti od odabranog jezika.

Akcenti

Većina akcentata može biti postavljena sa direktnim unosom preko tastature pravilnim konfigurisanjem preambule.

Vidi Specijalne znakove.

Nesklad margina i razmak između reči

Neke veoma duge reči, brojevi ili URL ne mogu biti prelomljene crticom pravilno i pomerene daleko iza bočne margine. Jedno od rešenja za ovaj problem je da koristite okruženje sloppypar, što govori LaTeX-u da prilagodi prored između reči. Kao rezultat toga, neki razmaci između reči mogu biti malo preveliki, ali duge reči će biti pravilno postavljene.

Ово је параграф који садржи веома дугу реч АБВГДЂЕЖЗИЈКЛЉМНЊОПРСТЋУФХЦЧЏШ; онда имамо другу лошу ствар --- велики број 1234567890123456789. \begin{sloppypar} Ово је параграф који садржи веома дугу реч АБВГДЂЕЖЗИЈКЛЉМНЊОПРСТЋУФХЦЧЏШ; онда имамо другу лошу ствар --- велики број 1234567890123456789. \end{sloppypar}

Drugo rešenje je da izmenite tekst da se izbegne da se dugačke reči, brojevi ili adrese približe margini.

Ligatura

Neke kombinacije slova nisu prikazane samo postavljanjem različitih slova, jedno za drugim, već i upotrebom specijalnih simbola (poput "ff"), nazvanih ligature. Ligature mogu biti zabranjene ubacivanjem {} ili, ako to ne radi, {\kern0pt} između dva slova. Ovo može biti neophodno kod reči izgrađenih od dve reči. Evo primera:

\Large Not shelfful\\ but shelf{}ful

Ligature mogu da se mešaju sa nekim alatima za pretraživanje teksta (pretraga za "finally" neće pronaći string "finally"). \DisableLigatures može microtype package može onemogućiti ligature u celom dokumentu da se poveća dostupnost.

\usepackage{microtype} \DisableLigatures{encoding = *, family = *}

Imajte na umu da će to takođe onemogućiti veze, kao što su "--" sa "–", "---" sa "—", itd.

Ako koristite XeLaTeX i OpenType slova, paket fontspec dozvoljava sa se standardne ligature isključe, ali i da se neke fensi ligature uključe.

Drugo rešenje je da se koristi paket cmap, što će pomoći pregledaču da interpretira ligature:

\usepackage[resetfonts]{cmap}

Kosa crta

Običan unos / karaktera u LaTeX-u ne dozvoljava da se sledeći znak "prelomi" u nove redove, zbog čega obično nastaje "puno" grešaka u rezultatu (gde slova prelaze preko margine). Reči koje koriste kosu crtu, poput "input/output" treba uneti kao "input\slash output", što dozvoljava "prelom" reda posle kose crte (ako je potrebno). Znak / koristite u LaTeX-u za mere, kao npr. "mm/year", što ne bi trebalo da se prelama u novi red.

Reč posle / ili \slash se automatski ne rastavlja. Ovo je sličan problem za reči koje se ne prelamaju sa crticom opisan u prelomu reči. Jedan od načina da imate prelom reda i automatsko rastavljanje reči je

input\slash\hspace{0pt}output

Oba / i \slash se mogu koristiti sa nulom \hspace kao ovo. \slash vodi ka manje poželjnom prelomu reda. Ova kombinacija se može napraviti unutar novog makroa ako je potrebno. Paket hyphenat uključuje \fshyp što će dodati crticu posle kose crte kao u slučaju "input/- output" ako se reč prelama ovde.

Slova

Da promenite vrstu slova, naznačite tekst, i ostale funkcije vezane za slova, pogledajte slova.

Formatiranje makroa

Čak i ako lako možete da promenite rezultat svojih fontova upotrebom ovih naredbi, bolje je da ne koristite eksplicitne naredbe kao ove, jer one rade suprotno od osnovne ideje LaTeX-a, koja je odvajanje logičkog od vizuelnog dela vašeg dokumenta. To znači da ako koristite istu naredbu za menjanje slova na nekoliko mesta da bi uneli specijalnu vrstu informacije, treba da koristite \newcommand da definišete "naredbu logičkog omotača" za naredbu promene slova.

\newcommand{\oops}[1]{\textit{#1}} Не \oops{улази} у ову собу, окупирана је \oops{машинама} непознатог порекла и сврхе.

Ne ulazi u ovu sobu, okupirana je mašinama nepoznatog porekla i svrhe.

Ovaj pristup ima prednost zato što možete da odlučite u nekoj kasnijoj fazi gde želite da koristite neki vizuelni prikaz opasnosti osim u \textit, bez pregaza u vašem dokumentu, identifikovanjem svih pojava \textit i zaključivanjem koja se koristi da izrazi opasnost ili za neki drugi razlog.

Vidi makroe za više detalja.

Gornji i donji indeks

Gornji (eksponent) i donji indeks se može izvršiti jednostavnom upotrebom \textsubscript{} i \textsuperscript{}.

\documentclass{article} \begin{document} Слово\textsubscript{индекс} Ова реч\textsuperscript{екс} садржи експонент. \end{document}

Napomena: Aktuelna LaTeX verzija zahteva da se donji indeks koristi na taj način.

Tekstualni brojevi ("staromodni" brojevi)

Mnogi tipografi koriste naslovne brojeve, ponekad nazvane brojeve postave, gde su brojevi predstavljeni veliko, kada se pojavljuju u tabeli, ili u jednačinama, upotrebom staromodnih brojeva drugde. LaTeX dozvoljava ovu upotrebu sa naredbom \oldstylenums{}:

\oldstylenums{1234567890}

Neka slova nemaju ugrađene staromodne brojeve; paket textcomp package pokušava da to popravi tako što efikasno generiše tekstualne brojeve iz trenutno izabranog fonta. Postavite \usepackage{textcomp} u vašoj preambuli. textcomp vam takođe dozvoljava da koristite decimalna mesta, ispravno formatiran znak za dolar, znakove, itd. sa \oldstylenums{}.

Jedan od uobičajenih upotreba za tekstualne brojeve je u sekcijama, paragrafima, i u brojevima stranica. Ovo se može podesiti da koriste tekstualne brojeve postavljajući sledeći kod u vašoj preambuli:

\usepackage{textcomp} % Затвара све у \AtBeginDocument{} \AtBeginDocument{% % Чини да \section{} користи тексуалне слике \let\myTheSection\thesection \renewcommand{\thesection}{ \oldstylenums{\myTheSection} } % Чини да \paragraph{} користи тексуалне слике \let\myTheParagraph\theparagraph \renewcommand{\theparagraph}{ \oldstylenums{\myTheParagraph} } % Креира број стране у текстуалним сликама \let\myThePage\thepage \renewcommand{\thepage}{ \oldstylenums{\myThePage} } }

Ukoliko koristite dodatne naredbe za sekcije ili paragrafe, možete prilagoditi prethodni kod da ih uključite pravilno.

Napomena

Kasnija upotreba naredbe \pagenumbering, npr., \pagenumbering{arabic}, će resetovati naredbu \thepage nazad na originalnu. Zato, ako koristite \pagenumbering naredbu u vašem dokumentu, proverite da li ste obnovili \myThePage definition iz koda ispod:

... \tableofcontents \pagenumbering{roman} \chapter{Предговор} ... \chapter{Увод} ... \pagenumbering{arabic} % без овога \thepage наредба неће бити у старом стилу (нпр. у вашем Садржају} \renewcommand{\thepage}{ \oldstylenums{\myThePage} } \Chapter{Један} ...

Crte i crtice

LaTeX poznaje 4 vrste crta: povlaka (-), crtica (–), crta (—), i minus (−). Možete koristiti njih tri sa različitim brojem crtica. Četvrti znak ustvari nije crta uopšte, već je matematički znak minus:

Повлака: ауто-пут, радио-аматер\\ Цртица: страна 13--67\\ Црта: да---или не? \\ Минус знак: $0$, $1$ и $-1$

Imena su im: ‘-’(-) povlaka , ‘--’(–) crtica , ‘---’(—) crta i ‘$-$’(−) znak minus. Svaki ima različitu svrhu:

Ulaz	Izlaz	Svrha
-	-	između reči
--	–	rang strane, 1–10
---	—	crta punktacije—kao ova
$-$	−	znak minut

Koristite \hyp{} makro iz paketa hyphenat umesto crtica ako želite da LaTeX prelomi reči između linija

Naredbe \textendash i \textemdash se takođe koriste za kreiranje (–), (—), respektivno.

Tri tačke (…)

Niz od tri tačke, često ukazuje na izostavljen tekst. Na tastaturama, zapeta ili tačka zauzimaju isti prostor kao i bilo koje slovo. U štampanju knjiga, ovi znaci zauzimaju malo prostora i postavljeni su blizu prethodnog slova. Iz tog razloga nije dobro uneti tri tačke samo kucanjem tačkica, jer će i razmak biti loš. Umesto toga, postoji posebna naredba za ove tačke. Zove se \ldots:

Не овако ... већ овако:\\ Крагујевац, Београд, Кучево, \ldots

Alternativno, možete koristiti naredbu \textellipsis koja dozvoljava razmak između tačaka da varira.

Gotovi stringovi

Postoje neke jednostavne LaTeX naredbe za prikaz posebnih tekstualnih stringova: