LaTeX/Презентације

Извор: Викикњиге


LaTeX

Почетак
  1. Увод100% завршен  Dec 13, 2015
  2. Инсталација100% завршен  Dec 13, 2015
  3. Инсталација додатних пакета 100% завршен  Dec 13, 2015
  4. Основе 100% завршен  Dec 13, 2015
  5. Како пронаћи помоћ 100% завршен  Dec 13, 2015

Заједнички елементи

  1. Структура документа 100% завршен  Dec 28, 2015
  2. Форматирање текста 100% завршен  Dec 27, 2015
  3. Форматирање параграфа 100% завршен  Јан 02, 2016
  4. Боје 100% завршен  Jan 10, 2016
  5. Слова100% завршен  Jan 10, 2016
  6. Структура листи 100% завршен  Jan 10, 2016
  7. Посебни знакови 100% завршен  Jan 10, 2016
  8. Интернационализација 100% завршен  Jan 10, 2016
  9. Ротација 100% завршен  Jan 10, 2016
  10. Табеле 100% завршен  Jan 10, 2016
  11. Стварање наслова 100% завршен  Jan 10, 2016
  12. Распоред стране 100% завршен  Jan 10, 2016
  13. Увоз графике 100% завршен  Jan 10, 2016
  14. Фигуре и натписи100% завршен  Jan 10, 2016
  15. Фусноте и Маргине100% завршен  Jan 10, 2016
  16. Хиперлинкови 100% завршен  Jan 10, 2016
  17. Ознаке и референцирање100% завршен  Jan 10, 2016

Механика

  1. Грешке и упозорења 75% завршен  Јан 02, 2016
  2. Дужине 100% завршен  Јан 02, 2016
  3. Бројачи 100% завршен  Јан 02, 2016
  4. Кутије 100% завршен  Јан 02, 2016
  5. Правила и носачи 100% завршен  Јан 02, 2016

Технички текстови

  1. Математика100% завршен  Jan 10, 2016
  2. Напреднија математика 75% завршен  Jan 10, 2016
  3. Теореме
  4. Хемијска графика 75% завршен  Јан 02, 2016
  5. Алгоритми 75% завршен  Јан 02, 2016
  6. Листирање изворног кода 100% завршен  Јан 02, 2016
  7. Лингвистика 75% завршен  Јан 02, 2016

Посебне стране

  1. Индексирање 75% завршен  Јан 02, 2016
  2. Речник 75% завршен  Јан 02, 2016
  3. Управљање библиографијом‎ 75% завршен  Jan 10, 2016
  4. Више библиографије

Посебни документи

  1. Писма 50% завршен  Јан 02, 2016
  2. Презентације 75% завршен  Јан 02, 2016
  3. Учитељски део 75% завршен  Jan 10, 2016
  4. Кратка биографија 50% завршен  Јан 02, 2016

Креирање графика

  1. Представљање процедуралних графика 100% завршен  Јан 02, 2016
  2. МетаПостови 0% завршен  Јан 02, 2016
  3. Слика 50% завршен  Јан 02, 2016
  4. PGF/TikZ 25% завршен  Јан 02, 2016
  5. PSTricks 50% завршен  Јан 02, 2016
  6. Xy-pic 25% завршен  Јан 02, 2016
  7. Прављење 3D графикa 75% завршен  Јан 02, 2016

Програмирање

  1. Макрои 100% завршен  Jan 10, 2016
  2. Обичан ТеХ‎ 100% завршен  Jan 10, 2016
  3. Креирање пакета 100% завршен  Jan 10, 2016
  4. Теме 75% завршен  Jan 10, 2016

Разно

  1. Модуларни Документи 100% завршен  Jan 10, 2016
  2. Заједничко писање LaTeX докумената 75% завршен  Jan 10, 2016
  3. Отпремање у друге формате 100% завршен  Jan 10, 2016

Помоћ и препоруке

  1. Најчешће постављана питања 100% завршен  Jan 10, 2016
  2. Савети и трикови 75% завршен  Jan 10, 2016

Додаци

  1. Аутори 0% завршен  Jan 10, 2016
  2. Линкови 0% завршен  Jan 10, 2016
  3. Ознаке пакета 0% завршен  Jan 10, 2016
  4. Примери LaTeX докумената 0% завршен  Jan 10, 2016
  5. Индекс 0% завршен  Jan 10, 2016
  6. Речник наредби 0% завршен  Jan 10, 2016

LaTeX се може користити за прављење презентација. Постоји неколико пакета за овај задатак, укључујући и beamer пакет.

Beamer пакет[уреди]

Beamer пакет је обезбеђен са већином LaTeX дистрибуција, али је такође доступан на CTAN. Ако користите MikTeX, све што треба да урадите је да укључите beamer пакет и пустите LaTeX да преузме све жељене пакете аутоматски. documentation објашњава карактеристике веома детаљно. Такође можете погледати PracTex чланак Beamer на примеру.[1]

Beamer пакет такође учитава много корисних пакета укључујући hyperref.

Уводни пример[уреди]

Beamer пакет се учитава позивом beamer класе:

\documentclass{beamer}

Обична информација у заглављу се онда може одредити. Имајте на уму да ако састављате са XeTeX онда би требало да користите

\documentclass[xetex,mathserif,serif]{beamer}

Унутар document окружења, више frame окружења наводе садржај који ће се ставити на сваком слајду. Frametitle команда означава наслов за сваки слајд (погледајте слику):

\begin{document}
  \begin{frame}
    \frametitle{This is the first slide}
    %Овде иде садржај
  \end{frame}
  \begin{frame}
    \frametitle{This is the second slide}
    \framesubtitle{A bit more information about this}
    %Још садржаја иде овде
  \end{frame}
% итд.
\end{document}

Уобичајена окружења (itemize, enumerate, equation, итд.) могу да се користе.

Унутар оквира, можете користити окружења попут block, theorem, proof, ... Такође, \maketitle је у стању да створи насловну страну, ако су title и author подешени.

Трик: Уместо коришћења \begin{frame}...\end{frame}, можете да користите \frame{...}.

За стваран разговор, ако га можете компајлирати са pdflatex онда можете користити pdf читач са режимом целог екрана, као што је Okular, Evince или Adobe Reader. Ако желите да управљате у вашој презентацији, можете да користите готово невидљиве везе у доњем десном углу без напуштања режима целог екрана.

Структура документа[уреди]

Насловна страна и информације[уреди]

Ви дајете информације о ауторима, насловима и датумима у преамбули.

\title[Crisis] % (опционо, само за дугачке наслове)
{The Economics of Financial Crisis}
\subtitle{Evidence from India}
\author[Author, Anders] % (опционо, за више аутора)
{F.~Author\inst{1} \and S.~Anders\inst{2}}
\institute[Universities Here and There] % (опционо)
{
  \inst{1}%
  Institute of Computer Science\\
  University Here
  \and
  \inst{2}%
  Institute of Theoretical Philosophy\\
  University There
}
\date[KPT 2004] % (опционо)
{Conference on Presentation Techniques, 2004}
\subject{Computer Science}

У документу, ви додате насловну страну :

\frame{\titlepage}

Преглед садржаја[уреди]

Преглед садржаја, са означеним тренутним одељком, се приказује овако:

\begin{frame}
\frametitle{Преглед садржаја}
\tableofcontents[currentsection]
\end{frame}

Ово се може урадити аутоматски на почетку сваког поглавља користећи следећи код у преамбули:

\AtBeginSection[]
{
  \begin{frame}
    \frametitle{Преглед садржаја}
    \tableofcontents[currentsection]
  \end{frame}
}

Или за подпоглавља:

\AtBeginSubsection[]
{
  \begin{frame}
    \frametitle{Преглед садржаја}
    \tableofcontents[currentsection,currentsubsection]
  \end{frame}
}

Поглавља и подпоглавља[уреди]

Као и у свим другим LaTeX датотекама, могуће је структуирати документ употребом

\section[Section]{Моја секција}

,

\subsection[Subsection]{Моја подсекција}

и

\subsubsection[Subsubsection]{Моја подподсекција}

Ове команде треба да се ставе пре и између оквира. Оне ће изменити преглед садржаја са опционим аргументом. АРгумент у заградама ће бити написан на слајду, у зависности од искоришћене теме.

Референце (Beamer)[уреди]

Beamer званично не подржава BibTeX. Уместо тога библиографске ставке мораће да буду парцијално постављене "ручно" (погледајте beameruserguide.pdf 3.12). Следећи пример показује слајд референци који садржи два улаза:

\begin{frame}[allowframebreaks]
  \frametitle<presentation>{Further Reading}    
  \begin{thebibliography}{10}    
  \beamertemplatebookbibitems
  \bibitem{Autor1990}
    A.~Autor.
    \newblock {\em Introduction to Giving Presentations}.
    \newblock Klein-Verlag, 1990.
  \beamertemplatearticlebibitems
  \bibitem{Jemand2000}
    S.~Jemand.
    \newblock On this and that.
    \newblock {\em Journal of This and That}, 2(1):50--100, 2000.
  \end{thebibliography}
\end{frame}

Како референтна листа расте, референтни слајд ће се поделити у два слајде и тако даље, кроз коришћење allowframebreaks опције. Појединачне ставке се могу навести после додавања 'опционе' ознаке на релевантну bibitem строфу. Позив за цитат је једноставно \cite. Beamer такође подржава ограничено прилагођавање начина на који су представљене референце (погледајте упутство). Они који желе да користе natbib, на пример, са Beamer-ом можда ће морати да решавају и њихово подешавање документа и релевантан BibTeX стил датотеке.

Различите врсте референтног рада су означене са малим симболом (нпр. књига, чланак, итд.). Симбол се поставља сакомандама beamertemplatebookbibitems и beamertemplatearticlebibitems . Такође је могуће користити setbeamertemplate директно, овако


\begin{frame}[allowframebreaks]
  \frametitle<presentation>{Further Reading}    
  \begin{thebibliography}{10}    
  \setbeamertemplate{bibliography item}[book]
  \bibitem{Autor1990}
    A.~Autor.
    \newblock {\em Introduction to Giving Presentations}.
    \newblock Klein-Verlag, 1990.
  \setbeamertemplate{bibliography item}[article]
  \bibitem{Jemand2000}
    S.~Jemand.
    \newblock On this and that.
    \newblock {\em Journal of This and That}, 2(1):50--100, 2000.
  \end{thebibliography}
\end{frame}

Други могући типови библиографских ставки, поред book и article , укључују нпр. online , triangle и text . Такође је могуће имати кориснички дефинисане ставке библиографије укључујући график.

Ако неко жели да има да се све референце појављују као фусноте, нека користи \footfullcite. На пример, могуће је користити

\documentclass[10pt,handout,english]{beamer}
\usepackage[english]{babel}
\usepackage[backend=biber,style=numeric-comp,sorting=none]{biblatex}
\addbibresource{biblio.bib}

\begin{frame}
 \frametitle{Title}
 Рефееренца~\footfullcite{ref_bib}, са ref_bib ставком која припада the .bib датотеци.
\end{frame}

Стил[уреди]

Теме[уреди]

Прво решење је да користите уграђене теме, као што су Warsaw, Berlin, итд. Друго решење је да наведете боје, унутрашње теме и спољашње теме.

Уграђено решење[уреди]

У преамбули можете додати следећи линију:

\usetheme{Warsaw}

да користите "Warsaw" тему. Beamer има неколико тема, од којих су многе назване по граду (нпр. Frankfurt, Madrid, Berlin, итд.).

Ова тема Matrix садржи различите комбинације боја и тема које су укључене у beamer-у. За више опција за прилагођавање, погледајте на званичној документацији укључене у вашој дистрибуцији beamer, посебно део Change the way it looks.

Цео списак тема је:

  • Antibes
  • Bergen
  • Berkeley
  • Berlin
  • Copenhagen
  • Darmstadt
  • Dresden
  • Frankfurt
  • Goettingen
  • Hannover
  • Ilmenau
  • JuanLesPins
  • Luebeck
  • Madrid
  • Malmoe
  • Marburg
  • Montpellier
  • PaloAlto
  • Pittsburgh
  • Rochester
  • Singapore
  • Szeged
  • Warsaw
  • boxes
  • default
  • CambridgeUS

Теме боја, обично са именима животиња, могу се одредити са

\usecolortheme{beaver}

Цео списак тема боја је:

  • default
  • albatross
  • beaver
  • beetle
  • crane
  • dolphin
  • dove
  • fly
  • lily
  • orchid
  • rose
  • seagull
  • seahorse
  • whale
  • wolverine
Уради сам решење[уреди]

Прво можете да наведете outertheme. Спољашња теме дефинише газлавље и фусноту сваког слајда.

\useoutertheme{infolines}

Овде је листа свих расположивих спољних тема:

  • infolines
  • miniframes
  • shadow
  • sidebar
  • smoothbars
  • smoothtree
  • split
  • tree

Затим можете додати унутрашњу тему:

\useinnertheme{rectangles}

Овде је листа свих расположивих унутрашњих тема:

  • rectangles
  • circles
  • inmargin
  • rounded

Можете да дефинишете боју сваког елемента:

\setbeamercolor{alerted text}{fg=orange}
\setbeamercolor{background canvas}{bg=white}
\setbeamercolor{block body alerted}{bg=normal text.bg!90!black}
\setbeamercolor{block body}{bg=normal text.bg!90!black}
\setbeamercolor{block body example}{bg=normal text.bg!90!black}
\setbeamercolor{block title alerted}{use={normal text,alerted text},fg=alerted text.fg!75!normal text.fg,bg=normal text.bg!75!black}
\setbeamercolor{block title}{bg=blue}
\setbeamercolor{block title example}{use={normal text,example text},fg=example text.fg!75!normal text.fg,bg=normal text.bg!75!black}
\setbeamercolor{fine separation line}{}
\setbeamercolor{frametitle}{fg=brown}
\setbeamercolor{item projected}{fg=black}
\setbeamercolor{normal text}{bg=black,fg=yellow}
\setbeamercolor{palette sidebar primary}{use=normal text,fg=normal text.fg}
\setbeamercolor{palette sidebar quaternary}{use=structure,fg=structure.fg}
\setbeamercolor{palette sidebar secondary}{use=structure,fg=structure.fg}
\setbeamercolor{palette sidebar tertiary}{use=normal text,fg=normal text.fg}
\setbeamercolor{section in sidebar}{fg=brown}
\setbeamercolor{section in sidebar shaded}{fg=grey}
\setbeamercolor{separation line}{}
\setbeamercolor{sidebar}{bg=red}
\setbeamercolor{sidebar}{parent=palette primary}
\setbeamercolor{structure}{bg=black, fg=green}
\setbeamercolor{subsection in sidebar}{fg=brown}
\setbeamercolor{subsection in sidebar shaded}{fg=grey}
\setbeamercolor{title}{fg=brown}
\setbeamercolor{titlelike}{fg=brown}

Боје се могу дефинисати као и обично:

\definecolor{chocolate}{RGB}{33,33,33}

Стилови блокирања се такође могу дефинисати:

\setbeamertemplate{blocks}[rounded][shadow=true]
\setbeamertemplate{background canvas}[vertical shading][bottom=white,top=structure.fg!25]
\setbeamertemplate{sidebar canvas left}[horizontal shading][left=white!40!black,right=black]

Такође можете потиснути навигациони бар:

\beamertemplatenavigationsymbolsempty

Слова[уреди]

Такође можете променити слова за одређене елементе. Ако сте желели се назив презентације као што је донесен од стране \frame{\titlepage} појави у сериш словима уместо уобичајеног сенс серифа, који ви би користили:

\setbeamerfont{title}{family=\rm}

Ово би могли покренуту корак даље ако користите OpenType слова са Xe(La)TeX и одредите сериф слова са повећано величином и пропорционални алтернативни глифови алтернативног броја:

\setbeamerfont{title}{family=\rm\addfontfeatures{Scale=1.18, Numbers={Lining, Proportional}}}
Математичка слова[уреди]

Стандардне поставке за beamer другачији скуп математичких фонтова него што се очекује од креирања једноставног математичког чланка. Једна брза исправка за ово је да користите опцију са почетка датотеке mathserif

\documentclass[mathserif]{beamer}

Неки су предлагали да се користи команда

\usefonttheme[onlymath]{serif}

али није јасно да ли ово ради за аусолутно сваки математички знак.

Опције оквира[уреди]

Plain опција. Понекад морате да укључите велику фигуру или велику табелу и и не желите да имате доњи и горњи крај слајдова. У овом случају, користите обичну опцију:

\frame[plain]{
% ...
}

Ако желите да укључите пуно текста на слајду, користите shrink опцију.

\frame[shrink]{
% ...
}

allowframebreaks опција ће аутоматски створити нове оквире ако има превише садржаја који ће бити приказани унутар једног.

\frame[allowframebreaks]{
% ...
}


Пре употребе било ког verbatim окружења (као listings), требало би да проследите опцију fragile на frame окружење, пошто verbatim окружења требају да буду различито типско подешена. Обично, је форма fragile=singleslide употребљива (за детаље видети упутство). Имајте на уму да fragile опција можда неће да се користи са \frame командама јер очекује да ће се наћи са \end{frame}, која би требало да буде сама на једној линији.

\begin{frame}[fragile]
\frametitle{Изворни код}

\begin{lstlisting}[наслов=Први C пример]
int main()
{
    printf("Здраво плането!");
    return 0;
}
\end{lstlisting}
\end{frame}

Хиперлинк навигација[уреди]

Интерне и екстерне хипервезе се могу користити у beamer да помогну навигацији. Такође могу бити дадати дугмад који изгледају чисто.

По нормали beamer класа додаје дугмад за навигацију у доњем десном углу. Да их уклони неко може да стави

\beamertemplatenavigationsymbolsempty

у преамбули.

Анимације[уреди]

Следеће је само увод о могућностима у beamer-у. Поглавље 8 beamer-овог упутства пружа много више детаља, о много више функција.

Чинити да се ставке појављују на слајдовима могуће је ејдноставно извести \pause изјавом:

\begin{frame}
\frametitle{Some background}
Почећемо нашу дискусију са неким концептима.
\pause
Први концепт који уводимо потиче са Erd\H os.
\end{frame}

Текстови или фигуре које ће \pause приказати након једног од следећих догађаја (који могу да варирају међу PDF читачима): недостатка места, повратак или страна ниже на тастатури, или помоћу миша за стуштање или клика на дугме за следећи слајд. Пауза може да се користи у \itemize итд.

Анимције текста[уреди]

За нимације текста, на пример у окружењу itemize, могуће је прецизирати појаву и нестанак текста употребом <a-b> где су a и b бројеви места за која ће се ставка приказивати (укључивати). На пример:

\begin{itemize}
  \item Ова ставка се увек приказује
  \item<1-> Први пут (т.ј. чим се слајд учита)
  \item<2-> Други пут
  \item<1-> Такође први пут
  \only<1-1> {Ова се приказује првога пута, али ће се брзо сакрити (следећег пута када се слајд учита).}
\end{itemize}

Простији приступ за откривање једне ставке по клику је да користите \begin{itemize}[<+->].

\begin{frame}
	\frametitle{`Hidden higher-order concepts?'}
	\begin{itemize}[<+->]
	\item Аритмтичке тачности које су независне од ПА у неком  
	смислу саме `{садрже} у суштини {\color{blue}{hidden higher-order}},
	 or infinitary, concepts'???
	\item `Тачности у аритиметичком језику које \ldots
	\item	Које сугеришу на бољу верзију Исакове тезе. 
	\end{itemize}
\end{frame}

У свим овим случајевима, притисак на страна нагоре, скролаље нагоре, или притисак на дугме за претходан слајд у траци за навигацију ће се враћати истим путем кроз слајд.

Режим бесплатног поклаљаља[уреди]

У beamer калси, подразумевани режим је презентација који прави слајдове. Међутим, можете да радите у различитом режиму који се зове handout постављањем ове опције када позивате класу:

\documentclass[12pt,handout]{beamer}

Овај режим је користан да видите сваки слајд само једном са свим његовим стварина на њему, чинећи било која \itemize[<+->] окружења видљива одједном (на пример, штампана верзија). Ипак, ово прави проблем када радите са only командаом, зато што је њена сврха да има само неки текст или фигуре у једном тренутку а не њих све заједно истовремено.

Ако желите да решите пбај проблем, можете да додате изјаву да прецизно наведете понашање када се носите са only комндама у handout режиму. Рецимо да имате овакав код

\only<1>{\includegraphics{pic1.eps}}
\only<2>{\includegraphics{pic2.eps}}

Ове слике су скроз различите, желите ох обе у handout, али оне не могу бити заједно на истом слајду зато што су велике. Решење је да додате handout изјаву да садржи следеће:

\only<1| handout:1>{\includegraphics{pic1.eps}}
\only<2| handout:2>{\includegraphics{pic2.eps}}

Ово ће осигурати да ће handout направити слајд за сваку слику.

Сада замислите да идаље имате ваше две слике само са изјавама, али се друга види у првој заједно са још неким графицима и и није вам потребно да се прва појави у handout. Зато можете упутити handout режим да не укључи неке јединствене команде тако што ћете:

\only<1| handout:0>{\includegraphics{pic1.eps}}
\only<2>{\includegraphics{pic2.eps}}

Ова команда се такође може користити за скривање оквира, нпр.

\begin{frame}<handout:0>

или за, ако сте написали оквир који више не желите али који ће вам можда бити потребан касније, можете да напишете

\begin{frame}<0| handout:0>

и ово ће сакрити ваш слајд у оба режима. (Редослед је битан. Немојте да ставите handout:0|beamer:0 јер тада неће радити.)

Последња ставка о handout режиму је о белешкама. У ствари, цела синтакса за оквир је

\begin{frame}
...
\end{frame}
\note{...}
\note{...}
...

и можете да напишете ваше белепке о оквирима у пољу note (за многе од њих само ако су потребни). Користећи ово, можете да дате опцију позивању класе, или са

\documentclass[12pt,handout,notes=only]{beamer}

или са

\documentclass[12pt,handout,notes=show]{beamer}

Прва опција је корисна када направите презентацију која ће саджавати само белешке које су вама потребне, док се друга може дати онима који су пратили вашу презентацију или онима који је нису видели, да би могли да иде оба слајда са свим информацијама које сте рекли.

Имајте на уму да 'handout' опција у \documentclass линије потискује све анимације.

Важно: notes=only режим се буквално бави само са белешкама. Ово значи да неће постојати излазна датотека већ само DVI. Због тога му је потренбо да сте већ покретали компилацију у другом режиму раније. Ако користите одвојене датотеке за боље разликовање међу режимима, можда ћете морати да копирате .aux датотеку из handout компилације са слајдовима (без белешки).

Колоне и блокови[уреди]

Постоје два корисна окружења за конструкцију слајда: "blocks", која деле слајд (хоризонтално) у делове са заглављима, и "columns" које дели слајд (вертикално) у колоне. Блокови и колоне се могу користити унутар једни другима.

Колоне[уреди]

Пример

\begin{frame}{Пример за колоне 1}
    \begin{columns}[c] % "c" оција одређује централно вертикално поравнање
    \column{.5\textwidth} % колона дизајнирана командом
     Садржаји прве колоне
    \column{.5\textwidth}
     Садржај подељен \\ у два реда
    \end{columns}
\end{frame}

\begin{frame}{Example of columns 2}
     \begin{columns}[T] % садржај је на врху вертикално поравнат
     \begin{column}[T]{5cm} % свака колона може бити сама своје окружење
     Contents of first column \\ split into two lines
     \end{column}
     \begin{column}[T]{5cm} % алтернативно поравнање на врху које је боље за графике
          \includegraphics[height=3cm]{graphic.png}
     \end{column}
     \end{columns}
\end{frame}

Пример колона у Beamer-у

Блокови[уреди]

Закључавање текста у block окружење креира издвојен, блок тескта са заглављем (празно заглавље се може коритити). Ово дозвољава да се визуелно разликују делови слајдова са лакоћом. Постоје тре базичне врсте блокова. Њихово форматирање зависи од теме која се користи.

Проста

\begin{frame}

   \begin{block}{This is a Block}
      This is important information
   \end{block}

   \begin{alertblock}{This is an Alert block}
   This is an important alert
   \end{alertblock}

   \begin{exampleblock}{This is an Example block}
   This is an example 
   \end{exampleblock}

\end{frame}

Ejemplo de bloques en una presentación con Beamer

PDF опције[уреди]

Можете одредити уобичајене опције вашег PDF.[2]

\hypersetup{pdfstartview={Fit}} % уклопи презентацију у прозор када се први пут приказује

Нумерисање слајдова[уреди]

Могуће је нумерисати салјдове употребом овог фрагмента:

\insertframenumber/\inserttotalframenumber

Међутим, ово прави два проблема за неке ауторе презентација: слајд са насловом се нумерише као први, и додатни или често називан "backup" (такође познат под именом апендикс, резерва) слајдови су укључени у тоталном бројању иако они нису увучени и јавни док "тешко" питање није било упитано.[3] Овде две функције долазе до изражаја:

  • Способност за ресетовање бројача оквира на било ком слајду. На пример, ово може бити унето на слајду наслова да би се избегло његово бројање:
\addtocounter{framenumber}{-1}

Или алтернативно овако:

\setcounter{framenumber}{0} or \setcounter{framenumber}{1}
  • Први од примера изнад примењује подељеност делова да би се избегло њихово бројање.
  • Ове две ставке раде око проблема бројања помоћних салјдова:
% (Хвала, Давиде Глеч!)
% Сви ваши регуларни слајдови
% После вашег последњег нумерисаног слајда
\appendix
\newcounter{finalframe}
\setcounter{finalframe}{\value{framenumber}}
% Резервни оквири
\setcounter{framenumber}{\value{finalframe}}
\end{document}

Powerdot пакет[уреди]

Powerdot је алтернатива за beamer. Ово је доступно из CTAN. documentation објашњава ову функцију поприлично детаљно.

Powerdot пакет се учитава позивом powerdot класе:

\documentclass{powerdot}

Уобичајене информације у заглављу се тада могу одредити.

Унутар стандардног document окружења, више slide окружења прецизирају садржај који ће се ставити на сваком слајду.

\begin{document}
  \begin{slide}{This is the first slide}
    %Овде иде садржај
  \end{slide}
  \begin{slide}{This is the second slide}
    %Још садржаја иде овде
  \end{slide}
% итд
\end{document}

Референце[уреди]

  1. Андру Мерц и Вилиам Слау, Beamer по Примерима
  2. Друге могуће вредности су дефинисане у hyperref припучнику
  3. Appendix Slides in Beamer: Controlling frame numbers

Везе[уреди]


Претходно: Писма Индекс Следеће: Учитељски део