LaTeX/Форматирање параграфа

Извор: Викикњиге

LaTeX

Почетак
  1. Увод100% завршен  Dec 13, 2015
  2. Инсталација100% завршен  Dec 13, 2015
  3. Инсталација додатних пакета 100% завршен  Dec 13, 2015
  4. Основе 100% завршен  Dec 13, 2015
  5. Како пронаћи помоћ 100% завршен  Dec 13, 2015

Заједнички елементи

  1. Структура документа 100% завршен  Dec 28, 2015
  2. Форматирање текста 100% завршен  Dec 27, 2015
  3. Форматирање параграфа 100% завршен  Јан 02, 2016
  4. Боје 100% завршен  Jan 10, 2016
  5. Слова100% завршен  Jan 10, 2016
  6. Структура листи 100% завршен  Jan 10, 2016
  7. Посебни знакови 100% завршен  Jan 10, 2016
  8. Интернационализација 100% завршен  Jan 10, 2016
  9. Ротација 100% завршен  Jan 10, 2016
  10. Табеле 100% завршен  Jan 10, 2016
  11. Стварање наслова 100% завршен  Jan 10, 2016
  12. Распоред стране 100% завршен  Jan 10, 2016
  13. Увоз графике 100% завршен  Jan 10, 2016
  14. Фигуре и натписи100% завршен  Jan 10, 2016
  15. Фусноте и Маргине100% завршен  Jan 10, 2016
  16. Хиперлинкови 100% завршен  Jan 10, 2016
  17. Ознаке и референцирање100% завршен  Jan 10, 2016

Механика

  1. Грешке и упозорења 75% завршен  Јан 02, 2016
  2. Дужине 100% завршен  Јан 02, 2016
  3. Бројачи 100% завршен  Јан 02, 2016
  4. Кутије 100% завршен  Јан 02, 2016
  5. Правила и носачи 100% завршен  Јан 02, 2016

Технички текстови

  1. Математика100% завршен  Jan 10, 2016
  2. Напреднија математика 75% завршен  Jan 10, 2016
  3. Теореме
  4. Хемијска графика 75% завршен  Јан 02, 2016
  5. Алгоритми 75% завршен  Јан 02, 2016
  6. Листирање изворног кода 100% завршен  Јан 02, 2016
  7. Лингвистика 75% завршен  Јан 02, 2016

Посебне стране

  1. Индексирање 75% завршен  Јан 02, 2016
  2. Речник 75% завршен  Јан 02, 2016
  3. Управљање библиографијом‎ 75% завршен  Jan 10, 2016
  4. Више библиографије

Посебни документи

  1. Писма 50% завршен  Јан 02, 2016
  2. Презентације 75% завршен  Јан 02, 2016
  3. Учитељски део 75% завршен  Jan 10, 2016
  4. Кратка биографија 50% завршен  Јан 02, 2016

Креирање графика

  1. Представљање процедуралних графика 100% завршен  Јан 02, 2016
  2. МетаПостови 0% завршен  Јан 02, 2016
  3. Слика 50% завршен  Јан 02, 2016
  4. PGF/TikZ 25% завршен  Јан 02, 2016
  5. PSTricks 50% завршен  Јан 02, 2016
  6. Xy-pic 25% завршен  Јан 02, 2016
  7. Прављење 3D графикa 75% завршен  Јан 02, 2016

Програмирање

  1. Макрои 100% завршен  Jan 10, 2016
  2. Обичан ТеХ‎ 100% завршен  Jan 10, 2016
  3. Креирање пакета 100% завршен  Jan 10, 2016
  4. Теме 75% завршен  Jan 10, 2016

Разно

  1. Модуларни Документи 100% завршен  Jan 10, 2016
  2. Заједничко писање LaTeX докумената 75% завршен  Jan 10, 2016
  3. Отпремање у друге формате 100% завршен  Jan 10, 2016

Помоћ и препоруке

  1. Најчешће постављана питања 100% завршен  Jan 10, 2016
  2. Савети и трикови 75% завршен  Jan 10, 2016

Додаци

  1. Аутори 0% завршен  Jan 10, 2016
  2. Линкови 0% завршен  Jan 10, 2016
  3. Ознаке пакета 0% завршен  Jan 10, 2016
  4. Примери LaTeX докумената 0% завршен  Jan 10, 2016
  5. Индекс 0% завршен  Jan 10, 2016
  6. Речник наредби 0% завршен  Jan 10, 2016

Мењање облика параграфа је ретко потребно у академском писању. Првенствено се користи за форматирање текста у разним документима.

Поравнање параграфа[уреди]

Параграфи у LaTeX-у су обично у потпуности поравнати, то јест поравнати и са леве и са десне маргине. Из било ког разлога, уколико желите да промените поравнање пасуса, постоје три врсте окружења која се могу користити уз помоћ ових LaTeX команди.

Поравнање Окружење Команда
Лево поравнање flushleft \raggedright
Десно поравнање flushright \raggedleft
Центрирано center \centering

Читав текст који се налази између \begin и \end ће бити на одговарајући начин поравнат. Наведене команде су за употребу у оквиру других окружења. На пример, p (пасус) колоне у tabular.

Међутим, ако заиста желите да онемогућите једну од горе наведених команди локално (на пример, ако морате да користите неки непотпун пакет), можете користити команду \justifying из пакета ragged2e.

Увлачење пасуса и размаци[уреди]

По подразумеваним опцијама, први пасус после наслова је по Англо-Америчким издавачима, без увлачења. Величина наредног пасуса је одређена такозваним параметром \parindent. Стандардна дужина ове константе је постављена у зависности од врсте документа коју користите. Могуће је променити параметар уз помоћ \setlength команде. Овим се може поставити увлачење пасуса до 1cm:

\setlength{\parindent}{1cm} % Уобичајено је 15pt.

Размак у LaTeX-у се такође може направити флексибилним (то Лампорт назива "гуменом" дужином). Пример је додатни вертикални простор који је убачен пре пасуса \parskip , може да има подразумевану димензију као и разлику кад је у питању ширење и контракција текста. Ово је корисно на страницама у сложеним документима, у којима не може свака страна да има тачан број линија висине, па су неке промене корисне. Ви одређујете ово уз \setlength команду као што је овде:

\setlength{\parskip}{1cm плус 4mm минус 3mm}

ако желите да увучете параграф који није увучен, можете употребити

\indent

на почетку параграфа. Очигледно, ово ће имати ефекат само када \parindent није постављен на нулу. Ако желите да увучете почетак сваке секције, можете искористити indentfirst пакет: једном се учита, и почетак било ког поглавља/секције ће бити увучен.

Да направите пасус без увлачења, употребите

\noindent

као прву команду пасуса. Ово може бити корисно када почнете документ са текстoм a не са командом увлачења.

Будите пажљиви, ако одлучите да поставите увлањење на нулу, онда ће вам бити потребан вертикалан простор између пасуса како би изгледало јасније. Размак између пасуса се одређује са \parskip, која би могао бити измењен на сличан начин као што је у претходонм случају урађено. Међутим, овај параметар се користи на другим местима, као што су листе, што значи да ризикујете израду делова вашег документа који могу да изгледају врло неуредно променом ове поставке. Ако желите да користите стил који нема увлачење простора између пасуса, користите parskip пакет, која то ради за вас, док прилагођава растојање листи и других објеката који користе размак пасуса, тако да се не појаве превише удаљено. Ако желите и увлачење и размак пасуса, користите

\usepackage{parskip}
\setlength{\parindent}{15pt}

Да увучете наредне редове параграфа, користите TeX команду \hangindent. (Иако је подразумевано понашање примена увлачења након прве линије, то може да се промени са \hangafter командом.) Пример следи.

\hangindent=0.7cm Овај пасус има додатно увлачење на лево.

TeX команде \leftskip и \rightskip дају додатни простор са леве и десне стране сваког реда, дозвољавајући форматирање да се наредни параграфи разликују од осталих маргина документа. Овај простор је као додатак увлачења убачен од стране \parindent и \hangindent.

Да бисте променили увлачење у последњем реду пасуса, користите TeX команду \parfillskip.

\paragraph размаци између редова[уреди]

Подразумевани стил за \paragraph може изгледати чудно у почетку, јер пише текст поред наслова. Ако вам се то не допада, користите неку другу класу чланка/књиге, или користите ConTeXt или PlainTeX. Хаковање класе која је у употреби није начин на који се LaTeX користи, а може се и наићи на много фрустрирајућих проблема.

Свакако, хајде да анализирамо проблем. Ако ручно поставите проред са \\, LaTeX ће избацити грешку

There's no line here to end.

Једноставно додавање празног простора ће то учинити:

\paragraph{Title}\hspace{0pt} \\
Текст...

Алтернативно, можете користити краћу, али не у потпуности еквиваленту синтаксу:

\paragraph{Title} ~\\
Текст...

Проред[уреди]

Да бисте променили размак у целом документу користите команду \linespread која је објашњена у Форматирању текста.

Алтернативно, можете користити \usepackage{setspace} пакет, који је такође објашњен Форматирању текста. Овај пакет обезбеђује команде \doublespacing, \onehalfspacing, \singlespacing и \setstretch{baselinestretch}, који ће одредити размак за све секције и пасусе док се друга команда не искористи. Осим тога, пакет обезбеђује следећа окружења за промену прореда у документу, која не документују ширину:

  • doublespace: редови су дупло размакнути;
  • onehalfspace: 1,5 размак редова;
  • singlespace: нормалан проред;
  • spacing: прилагодљив проред, на пример \begin{spacing}{\baselinestretch} ... \end{spacing}.

Погледајте секцију прилагођавање листе за информације о томе како да промените проред у листама.

Ручни размаци[уреди]

LaTeX брине о форматирању, укључујући и размаке. Требало би да избегавате ручну употребу размака колико је то могуће, јер то може довести до веома лошег форматирања.

Контрола размака треба да буде резервисана за макро и пакет писаца. Следи пример брзог референцирања.

\newline Пребацује у нови ред на месту где је команда.
\\ Пребацује у нови ред на месту где је команда; то је краћа верзија претходне наредбе, али га LaTeX понекад редефинише за неколико окружења. Ова наредба такође има вертикални простор као опциони параметар.
\\* Пребацује у нови ред на месту где је команда и додатно забрањује прелом стране након принудне паузе линије. Ова наредба такође има вертикални простор као опциони параметар.
\\[додатан размак] Команда \\ је опциони аргумент који одређује количину додатног вертикалног простора који се убацује испред следећег реда. Ова вредност може бити негативна.
\linebreak[број] Пребацује у нови ред на месту где је команда. Број који дајете као аргумент представља приоритет команде у распону од 0 (што ће бити лако игнорисано) до 4 (ради у сваком случају). LaTeX ће покушати да направи најбољи могући распоред. Ако то не може, онда ће одлучити да ли да укључи linebreak или не у складу са приоритетима које сте дали.
\break (TeX) Прелази у нови ред без довршавања тренутног. То ће довести до грешке ако ви сами не допуните претходну линију, то јест ...\hfill\break .... Уствари \hfill\break ради исто као \newline и \\.
\par (TeX) Почиње нови пасус. То је хоризонтални режим команде, тако да га можете користити само у једном параграфу.

О размацима између страна погледајте Распоред стране. Више детаља о размаку између пасуса (као што је \bigskip) можете видети у Дужинама.

Специјални пасуси[уреди]

Verbatim текст[уреди]

Постоји неколико начина да се уведе текст који неће бити протумачен од стране компајлера. Ако користите verbatim окружење, све што је стављено између begin и end команди, биће приказано као што је и откуцано. Сви размаци и нови редови се репродукују као што је дато и текст се приказује у одговарајућем фонту исте ширине. Било која LaTeX команда ће бити игнорисана и сматра се као обичан текст. Ово је идеално за куцање изворног кода програма. Ево једног примера:

\begin{verbatim}
Вербатим окружење
  једноставно репродукује све
 све симболе које унесете,
укључујући и све р а з м а к е!
\end{verbatim}

Напомена: у verbatim окружењу, једина команда која ће бити призната је \end{verbatim}. Остале ће бити само део текста. Величина фонта у verbatim окружењу се може подесити стављањем команде пре \begin{verbatim}. Ако је то проблем, можете користити alltt пакет, пружајући окружење са истим именом:

\begin{alltt}
Вербатим има додатну способност
да користи нормалне команде.  Стога је све, и
могуће \emph{нагласити} речи, као што је пример у
овом окружењу.
\end{alltt}

Сетите се да додате \usepackage{alltt} у вашу преамбулу! У оквиру alltt окружења, можете користити комадну \normalfont да бисте се вратили на нормалан фонт. За писање једначина у alltt окружењу, можете користити \( и \) за ограђивање, уместо обичног $.

Када користите \textbf{} унутар alltt окружења, имајте на уму да стандардни фонта нема болд TT фонт. Txtfonts има болдован фонт: само додајте \renewcommand{\ttdefault}{txtt} након \usepackage{alltt}.

Ако желите само да уведете кратку verbatim фразу, не морате да користите цело окружење, али морате \verb команду:

\verb+мој текст+

Први знак после \verb је граничник: овде смо употребили "+", али ви можете користити било који знак, осим *; \verb ће дословно одштампати сав текст после тога док не нађе следећи граничник. На пример, код:

\verb;\textbf{Здраво друже!};

ће штампати \textbf{Здраво друже!}, игнорисаће ефекат кода \textbf који је требао да утиче на текст.

За већу контролу над форматирањем, можете пробати fancyvrb пакет, који обезбеђује Verbatim окружење (обратите пажњу на велико слово) која вам омогућава да одредите правило око verbatim текста, промените величину фонта па чак и типографске ефекте унутар Verbatim окружења. Може се користити заједно са fancybox пакетом а може додати и референтне бројеве редова (корисно за делове података или програма), а то чак може укључивати све спољне датотеке.

За употребу verbatim-а у beamer-у, оквир треба да се направи "ломљивим": \begin{frame}[fragile] .

Подешавање URLа[уреди]

И пакет hyperref и url пакет пружају \url команду, која прецизно поставља URL, на пример:

Идите на \url{http://www.uni.edu/~myname/best-website-ever.html} мој веб-сајт.

ово ће приказати овај URL као што је и откуцан (као што ради и \verb команда), али \url команда такође мења велике размаке у знакове интерпункције (само у PDFLaTeX, није сигурно у LaTeX+ dvips). То је дизајнирано за Web URL, тако да разуме њихову синтаксу и никада их неће преломити на пола као друге речи, може само косе црте и тачке. Имајте на уму, да су размаци забрањени у URL-у, тако да коришћење размака у \url аргументима ће довести до грешке, као и коришћење других URL-непожељних симбола.

Када користите ову команду у hyperref пакету, URL је "кликљив" у PDF документу, док није повезан са интернетом, и то када се користи само url пакет. Такође, када се користи hyperref пакет, за уклањање ивица постављених око URL-а, убаците pdfborder = {0 0 0 0} унутар \hypersetup{}. (Алтернативно pdfborder = {0 0 0} можда неће радити јер нису четири нуле.)

Можете да ставите следећи код у преамбулу ако желите да промените стил приказивања URL адреса у нормалном фонту:

\urlstyle{same}

Видите још у Хиперлинкови

Списак окружења[уреди]

Ово је такође проширење verbatim окружења обезбеђено од стране moreverb пакета. Обезбеђује додатну функционалност додавања додатних бројева линија дуж текста. Команда: \begin{listing}[step]{first line}. Обавезни first line аргумент служи за прецизирање линије од које почиње нумерација. Изборни step је корак између нумерисаних редова (подразумевани је 1, што значи да ће свака линија бити нумерисана).

Да бисте користили ово окружење, не заборавите да додате \usepackage{moreverb} у преамбулу документа.

Вишелинијски коментари[уреди]

Као што смо видели, једини начин којим вам LaTeX омогућава да додате коментаре је помоћу посебног симбола %, који ће коментарисати се све остале линије после сам. Овај приступ заиста штеди доста времена ако желите да убаците дуге коментаре или само коментаришете део вашег документа који желите касније да исправите, осим ако не користите едитор који аутоматски обавља овај процес. Алтернативно, можете користити verbatim пакет, који се као и обично убацује у преамбулу:

\usepackage{verbatim}

(такође можете користити и comment пакет) можете да користите окружење под називом comment који ће коментарисати све само. Ево примера:

Ово је још један
\begin{comment}
мало глуп,
али користан
\end{comment}
пример за уградњу коментара у документ.

Ово је још један пример за уградњу коментара у документ.

Имајте на уму да ово неће радити у сложеним окружењима, као што је math на пример. Можда се питате, зашто бих учитао пакет под називом verbatim да би имао могућност да додам коментаре? Одговор је једноставан: коментарисан текст компајлер тумачи баш као и verbatim текст, једина разлика је у томе што се verbatim текст уводи у документ, док је коментар само убачен.

Алтернативно, можете дефинисати \comment{} команду, додавањем следећег у преамбулу тог документа:

\newcommand{\comment}[1]{}

Затим, да коментаришете текст, једноставно урадите нешто овако:

\comment{Ово је дуг коментар и може бити дугачак више линија, итд} Али, се неће појавити.

Али, се неће појавити.

Овај приступ међутим може, да направи нежељене размаке у документу, тако да је можда боље користити

\newcommand{\comment}[2]{#2}

Онда ако снабдевате само један аргумент \comment{}, то има жељени ефекат без додавања додатног размака.

Други недостатак је да се садржај још увек анализира и може евентуално бити проширен, тако да не можете ставити све што желите у њега (као што су LaTeX команде).

Прескакање деловa извора[уреди]

Бољи начин за коришћење TeX система за прескакање неког дела извора је коришћење TeX \iffalse-кондиционала. Типичан пример коришћења

Ово ми желимо да задржимо

\iffalse % ----- ПОЧЕТАК ПРЕСКАКАЊА ---------

Али овај део
$$\int_{-\infty}^\infty\mathrm{d}x\,x^{-2}$$ 
ми желимо да прескочимо

\fi % ---------- КРАЈ ПРЕСКАКАЊА -----------

Ево опет почиње

Ово ми желимо да задржимо

Ево опет почиње

\iffalse-кондиционал је увек "false".

Цитирање текста[уреди]

LaTeX обезбеђује неколико окружења за цитирање текста; имају мале разлике између њих и имају за циљ различите врсте цитата. Сви су они увучени у било коју маргину, а ви ћете морати да додате своје наводнике ако их желите. Окружења су следећа:

quote
за кратак цитат, или низ малих цитата, одвојених празним линијама.
quotation
за употребу дужих цитата, више од једног пасуса, јер увлачи прву линију сваког пасуса.
verse
је за цитате где су редови битни, као што је у поезији. Нове строфе се праве са новим редом, а нови редови унутар строфе су означени помоћу команде за нови ред, \\. Ако ред заузима више од једне линије на страни, а затим иду сви остали редови, онда су они увучени све док не буду експлицитно одвојени \\.

Предговор[уреди]

У научним публикацијама је обичај да се почне са неким сажетком или предговором који даје читаоцу брз преглед онога шта може да очекује. Погледајте Структуру документа.

Референце[уреди]

Шаблон:A-Roberts


Претходно: Форматирање текста Индекс Следеће: Боје