LaTeX/Форматирање текста

Ово поглавље ће вас водити кроз технике форматирања текста. Форматирање се односи на већину ствари које су везане са изгледом, тако да је списак могућих тема веома разноврсан: стил текста, размаци, итд. Форматирање може да се односи на параграфе и на изглед странице, а у овом делу ћемо се фокусирати на прилагођавање речи и реченица.

Много техника форматирања је потребно да се направи да се одређени елемент разликује од остатка текста. Често је потребно додати нагласак на кључне речи или фразе. Фусноте су корисне за обезбеђивање додатне информације или појашњења без прекида главног тока текста. Дакле, из тих разлога, форматирање је веома важно. Међутим, такође је врло лако претеривање, па документ који је претерано урађен, може изгледати горе него онај са нимало дотеривања.

Латех је тако флексибилан да ћемо ми само загребати површину, довољно да можете имати много већу контролу над Вашим документом. Као што је речено, један од циљева латеха је да се уклони стрес везан за његову физичку прецензацију, тако да не треба превише да се бринете око тога!

Размаци

Проред

Ако желите да користите већи проред у документу, можете променити његову вредност исписивањем

\linespread{фактор}

команде у преамбули Вашег документа. Користите \linespread{1.3} за "један и по" проред, и \linespread{1.6} за "дупли" проред. Обично се линије не шире, тако да је подразумевани фактор 1. Ово не може да буде идеално у свим ситуацијама: Види http://tex.stackexchange.com/questions/30073/why-is-the-linespread-factor-as-it-is .

Пакет setspace омогућава бољу контролу за прореде. Рецимо, желите да поставите "један и по" проред у документу, али не и на местима где то није потребно (на пример: у фуснотама, описима):

\usepackage{setspace} %\singlespacing \onehalfspacing %\doublespacing %\setstretch{1.1}

Да промените проред у документу, пакет setspace обезбеђује окружења singlespace, onehalfspace, doublespace и spacing:

Овај параграф има \\ подразумевани \\ проред. \begin{doublespace} Овај параграф има \\ дупли \\ проред. \end{doublespace} \begin{spacing}{2.5} Овај параграф има \\ велику празнину \\ између редова. \end{spacing}

Размаци без прекида

Ова суштинска карактеристика је мало непозната почетницима, мада је доступна на већини процесора за WYSIWYG докуменате. Размак без прекида између два токена (нпр. речи, знакова интерпункције) спречава процесоре од убацивања прелома реда између њих. Размак без прекида не може да се увећа. Ово је веома важно за доследно читање.

Латех користи "~" симбол као размак без прекида. Ви ћете обично користи размак без прелома за знакове интерпункције у неким језицима, за јединице и валуте, за иницијале, итд. У француској типографији, користили бисте размак без прекида пре свих дво-делних знакова интерпункције.

Examples:

D.~\textsc{Кнут} 50~€

Размак између речи и реченица

Да бисте добили праву десну маргину у резултату, латех убацује различите количине простора између речи. Подразумевано, такође убацује нешто више простора на крају реченице. Међутим, додатни простор додат на крају реченице се генерално сматра типографски старомодно у енглеском језику штампе. (Овај обичај се може наћи у дизајну у деветнаестом веку и код стилова код писаћих машинама у двадесетом веку .) Већина модерних дизајнера третира размак на крају реченице исто као и размак између речи. (Видети, на пример, Елементи типографског стила' од Брингхурста'.) Додатни размак након периода се може искључити са командом

\frenchspacing

која говори латеху да не убаци више размака након периода него после обичног карактера. Frenchspacing се може искључити касније у документу уз помоћ \nonfrenchspacing команде.

Ако аутор жели да користи шири размак на крају реченице, мора водити рачуна да знакови интерпункције не буду погрешно протумачени као крајеви реченица. Тех претпоставља да се реченице завршавају тачком, упитницима или узвичницима. Иако после тачке следи велико слово, то се не узима као крај реченице, јер се тачке после великих слова обично јављају у скраћеницама. Сваки изузетак од ових претпоставки аутор мора да наведе. Обрнута коса црта испред размака даје размак који неће бити проширен. Тилда ‘~’ знак даје размак без прелома. Команда \@ испред тачке означава да та тачка завршава реченицу, чак и када следи велико слово. (Ако користите \frenchspacing, тада ниједан од ових изузетака не треба бити одређен.)

Продужени размаци

Можете унети продужене хоризонталне размаке са \hfill у реду, тако да остало буде "гурнуто" дуж десне маргине. На пример, ово може бити корисно за заглавља.

Име аутора \hfill \today

Слично можете унети вертикално продужене размаке са \vfill. То може бити корисно код посебних страна.

\maketitle \vfill \tableofcontents \clearpage \section{Мој први одељак} % ...

Види дужине за више детаља.

Ручни размаци

Размаци између речи и реченица, између параграфа, одељака, пододељака, итд. аутоматски се стварају од стране латеха. То је против латех филозофије за убацивање размака ручно, и обично води ка лошем форматирању. Ручни размаци су питање писања макроа и креирања пакета.

Види дужине за више детаља.

Прелаз у нови ред са цртицом

LaTeX ломи рече када год је то потребно. Правила за прелом речи зависе од језика до језика. LaTeX за подразумевана правила подржава само Енглески језик, а акожелите да укључите правила прелома речи за ваш језик, погледајте интернационализацију.

Ако алгоритам за прелом не пронађе исправну преломну тачку, можете користити следећу команду ка назначите TeX-у о изузетку. Команда

\hyphenation{листа речи}

проузрокује да се наведена реч прелама само на местима обележеним са "-". Аргумент команде треба да садржи само речи изграђене од нормалних слова, односно карактера за које се сматра да су нормална слова по LaTeX-у. Познато је да алгоритам растављања не проналази исправне америчко-енглеске тачке прелома за неке речи. Евиденција познатих изузетака излази повремено у TUGboat журналу. (2012 list: https://www.tug.org/TUGboat/tb33-1/tb103hyf.pdf)

Савети за прелом се чувају за активан језик када се појави наредба за растављање. То значи да ако поставите команду за растављање у преамбули вашег документа, то ће утицати на растављање у енглеском језику. Ако поставите команду после \begin{document} и користите неки пакет за подршку националног језика као babel, онда ће савети за прелом бити активни на језику који је укључен преко babel-а. Пример испод ће дозволити "растављање" да се преломи као "Растављање", и спречава "ФОРТРАН", "Фортран" и "фортран" да се преломи. Никакви посебни знакови или симболи нису дозвољени у аргументу. Пример:

\hyphenation{ФОРТРАН Ра-ста-вља-ње}

Наредба \- убацује дискретно цртицу унутар речи. Ово постаје једина тачка на којој је дозвољено растављање ове речи. Ова наредва је посебно корисна за речи које садрже посебне знакове (нпр. акценти), јер LaTeX аутоматски не ломи речи које садрже посебне знакове.

\begin{minipage}{2in} Мислим да је ово: Де\-зо\-кси-% ри\-бо\-ну\-кле\-ин\-скo\-% \end{minipage}

LaTeX не прелама речи сложенице које садрже цртицу. Постоје два пакета која могу додати флексибилнос. Пакет hyphenat подржава \hyp наредбу. Ова наредба убацује цртицу, а затим подвргава саставне речи аутоматској функцији за растављање. Након учитавања пакета:

\usepackage{hyphenat}

треба уместо електромагнетизам-ендиоскопија, написати:

електромагнетизам\hyp{}ендиоскопија

Пакет extdash такође нуди функције за контролу растављања сложених речи које садрже цртице — за разлику од самих речи које обрађује LaTeX. Опција shortcuts укључује скраћенију синтаксу:

\usepackage[shortcuts]{extdash}

Типична употреба гласи, под претпоставком да је компримована синтакса. У оба случаја, LaTeX може преломити и раставити сложенице, али у другом случају, неће преломити после L:

електромагнетизам\-/ендиоскопија L\=/approximation

Једна или више речи могу остати састављене у једној линији 'са стандардном LaTeX наредбом:

\mbox{text}

Ово спречава прелом и проузрокује да аргументи остану заједну без обзира на околоности. На пример:

Променићу свој број телефона ускоро. Нови број је \mbox{0116 291 2319}.

\fbox је сличан \mbox, али ће додатно бити приказана видљива кутија око садржаја.

Да бисте избегли потпуно растављање, тачка за растављање може да се подеси на екстремне вредности:

\hyphenpenalty=100000

Можете да промените степен до којег ће LaTeX преламати вредности \tolerance=1000 и \hyphenpenalty=1000. Да бисте постигли жељени ефекат, мораћете да експериментишете са вредностима. Документ са ниском вредношћу толеранције ће проузроковати да LaTeX не толерише неједнак размак између речи, а прелом речи ће бити чешћи него него у документима са вишом толеранцијом. Такође имајте на уму да ће употреба веће ширине текста смањити вероватноћу за лош прелом речи. На пример, додавање

\usepackage{geometry}

ће проширити ширину текста и смањити прекорачење маргина.

Наводници

LaTeX третира леве и десне наводнике као различите ентитете. За наводник, акценат, ` (на Америчкој тастатури овај знак се налази код тилде; поред броја 1 на већини тастатура) даје леви наводник, и апостроф, ' даје десни. За дупле наводнике, једноставно дуплирајте симболе, и LaTeX ће их исправно имплементирати. (Не користите " за десни дупли наводник: када је babel пакет укључен за неки језик (нпр. Немачи), " се редефинише да се произведе акценат; користећи " за праве наводника ће довести до лошег размака.). На Британској тастатури, ' ` ' је лево од ' 1 ' и дели место са ' ¬ ', и понекад са ' ¦ ' или ' | '. Апостроф (') је десно од запете/тачке-запете и дели место са ' @ ' симболом.

Да `цитирате' у Латеху
Да ``цитирате'' у Латеху
Да ``цитирате" у Латеху
Да ,,цитирате'' у Латеху
,,Немачки наводници``
<<Француски наводници>>
``Молимо претисните `x' дугме.''
,,Молимо претисните <<x>>''.

Десни наводник се често користи као апостоф у LaTeX-у без проблема.

За леве доње наводнике и Европски стил цитирања морате да омогућите T1 фонт кодирање:

\usepackage[T1]{fontenc}

Види Слова за више детаља о кодирању фонтова.

Пакет csquotes нуди вишејезично решење за цитирање, са интеграцијом механизма цитирања који нуди BibTeX. Овај пакет нуди, на пример, промену језика и стила цитирања у зависности од одабраног језика.

Акценти

Већина акцентата може бити постављена са директним уносом преко тастатуре правилним конфигурисањем преамбуле.

Види Специјалне знакове.

Несклад маргина и размак између речи

Неке веома дуге речи, бројеви или УРЛ не могу бити преломљене цртицом правилно и померене далеко иза бочне маргине. Једно од решења за овај проблем је да користите окружење sloppypar, што говори LaTeX-у да прилагоди проред између речи. Као резултат тога, неки размаци између речи могу бити мало превелики, али дуге речи ће бити правилно постављене.

Ово је параграф који садржи веома дугу реч АБВГДЂЕЖЗИЈКЛЉМНЊОПРСТЋУФХЦЧЏШ; онда имамо другу лошу ствар --- велики број 1234567890123456789. \begin{sloppypar} Ово је параграф који садржи веома дугу реч АБВГДЂЕЖЗИЈКЛЉМНЊОПРСТЋУФХЦЧЏШ; онда имамо другу лошу ствар --- велики број 1234567890123456789. \end{sloppypar}

Друго решење је да измените текст да се избегне да се дугачке речи, бројеви или адресе приближе маргини.

Лигатура

Неке комбинације слова нису приказане само постављањем различитих слова, једно за другим, већ и употребом специјалних симбола (попут "ff"), названих лигатуре. Лигатуре могу бити забрањене убацивањем {} или, ако то не ради, {\kern0pt} између два слова. Ово може бити неопходно код речи изграђених од две речи. Ево примера:

\Large Not shelfful\\ but shelf{}ful

Лигатуре могу да се мешају са неким алатима за претраживање текста (претрага за "finally" неће пронаћи стринг "finally"). \DisableLigatures може microtype package може онемогућити лигатуре у целом документу да се повећа доступност.

\usepackage{microtype} \DisableLigatures{encoding = *, family = *}

Имајте на уму да ће то такође онемогућити везе, као што су "--" са "–", "---" са "—", итд.

Ако користите XeLaTeX и OpenType слова, пакет fontspec дозвољава са се стандардне лигатуре искључе, али и да се неке фенси лигатуре укључе.

Друго решење је да се користи пакет cmap, што ће помоћи прегледачу да интерпретира лигатуре:

\usepackage[resetfonts]{cmap}

Коса црта

Обичан унос / карактера у LaTeX-у не дозвољава да се следећи знак "преломи" у нове редове, због чега обично настаје "пуно" грешака у резултату (где слова прелазе преко маргине). Речи које користе косу црту, попут "input/output" треба унети као "input\slash output", што дозвољава "прелом" реда после косе црте (ако је потребно). Знак / користите у LaTeX-у за мере, као нпр. "mm/year", што не би требало да се прелама у нови ред.

Реч после / или \slash се аутоматски не раставља. Ово је сличан проблем за речи које се не преламају са цртицом описан у прелому речи. Један од начина да имате прелом реда и аутоматско растављање речи је

input\slash\hspace{0pt}output

Оба / и \slash се могу користити са нулом \hspace као ово. \slash води ка мање пожељном прелому реда. Ова комбинација се може направити унутар новог макроа ако је потребно. Пакет hyphenat укључује \fshyp што ће додати цртицу после косе црте као у случају "input/- output" ако се реч прелама овде.

Слова

Да промените врсту слова, назначите текст, и остале функције везане за слова, погледајте слова.

Форматирање макроа

Чак и ако лако можете да промените резултат својих фонтова употребом ових наредби, боље је да не користите експлицитне наредбе као ове, јер оне раде супротно од основне идеје LaTeX-а, која је одвајање логичког од визуелног дела вашег документа. То значи да ако користите исту наредбу за мењање слова на неколико места да би унели специјалну врсту информације, треба да користите \newcommand да дефинишете "наредбу логичког омотача" за наредбу промене слова.

\newcommand{\oops}[1]{\textit{#1}} Не \oops{улази} у ову собу, окупирана је \oops{машинама} непознатог порекла и сврхе.

Не улази у ову собу, окупирана је машинама непознатог порекла и сврхе.

Овај приступ има предност зато што можете да одлучите у некој каснијој фази где желите да користите неки визуелни приказ опасности осим у \textit, без прегаза у вашем документу, идентификовањем свих појава \textit и закључивањем која се користи да изрази опасност или за неки други разлог.

Види макрое за више детаља.

Горњи и доњи индекс

Горњи (експонент) и доњи индекс се може извршити једноставном употребом \textsubscript{} и \textsuperscript{}.

\documentclass{article} \begin{document} Слово\textsubscript{индекс} Ова реч\textsuperscript{екс} садржи експонент. \end{document}

Напомена: Актуелна LaTeX верзија захтева да се доњи индекс користи на тај начин.

Текстуални бројеви ("старомодни" бројеви)

Многи типографи користе насловне бројеве, понекад назване бројеве поставе, где су бројеви представљени велико, када се појављују у табели, или у једначинама, употребом старомодних бројева другде. LaTeX дозвољава ову употребу са наредбом \oldstylenums{}:

\oldstylenums{1234567890}

Нека слова немају уграђене старомодне бројеве; пакет textcomp package покушава да то поправи тако што ефикасно генерише текстуалне бројеве из тренутно изабраног фонта. Поставите \usepackage{textcomp} у вашој преамбули. textcomp вам такође дозвољава да користите децимална места, исправно форматиран знак за долар, знакове, итд. са \oldstylenums{}.

Један од уобичајених употреба за текстуалне бројеве је у секцијама, параграфима, и у бројевима страница. Ово се може подесити да користе текстуалне бројеве постављајући следећи код у вашој преамбули:

\usepackage{textcomp} % Затвара све у \AtBeginDocument{} \AtBeginDocument{% % Чини да \section{} користи тексуалне слике \let\myTheSection\thesection \renewcommand{\thesection}{ \oldstylenums{\myTheSection} } % Чини да \paragraph{} користи тексуалне слике \let\myTheParagraph\theparagraph \renewcommand{\theparagraph}{ \oldstylenums{\myTheParagraph} } % Креира број стране у текстуалним сликама \let\myThePage\thepage \renewcommand{\thepage}{ \oldstylenums{\myThePage} } }

Уколико користите додатне наредбе за секције или параграфе, можете прилагодити претходни код да их укључите правилно.

Напомена

Каснија употреба наредбе \pagenumbering, нпр., \pagenumbering{arabic}, ће ресетовати наредбу \thepage назад на оригиналну. Зато, ако користите \pagenumbering наредбу у вашем документу, проверите да ли сте обновили \myThePage definition из кода испод:

... \tableofcontents \pagenumbering{roman} \chapter{Предговор} ... \chapter{Увод} ... \pagenumbering{arabic} % без овога \thepage наредба неће бити у старом стилу (нпр. у вашем Садржају} \renewcommand{\thepage}{ \oldstylenums{\myThePage} } \Chapter{Један} ...

Црте и цртице

LaTeX познаје 4 врсте црта: повлака (-), цртица (–), црта (—), и минус (−). Можете користити њих три са различитим бројем цртица. Четврти знак уствари није црта уопште, већ је математички знак минус:

Повлака: ауто-пут, радио-аматер\\ Цртица: страна 13--67\\ Црта: да---или не? \\ Минус знак: $0$, $1$ и $-1$

Имена су им: ‘-’(-) повлака , ‘--’(–) цртица , ‘---’(—) црта и ‘$-$’(−) знак минус. Сваки има различиту сврху:

Улаз	Излаз	Сврха
-	-	између речи
--	–	ранг стране, 1–10
---	—	црта пунктације—као ова
$-$	−	знак минут

Користите \hyp{} макро из пакета hyphenat уместо цртица ако желите да LaTeX преломи речи између линија

Наредбе \textendash и \textemdash се такође користе за креирање (–), (—), респективно.

Три тачке (…)

Низ од три тачке, често указује на изостављен текст. На тастатурама, запета или тачка заузимају исти простор као и било које слово. У штампању књига, ови знаци заузимају мало простора и постављени су близу претходног слова. Из тог разлога није добро унети три тачке само куцањем тачкица, јер ће и размак бити лош. Уместо тога, постоји посебна наредба за ове тачке. Зове се \ldots:

Не овако ... већ овако:\\ Крагујевац, Београд, Кучево, \ldots

Алтернативно, можете користити наредбу \textellipsis која дозвољава размак између тачака да варира.

Готови стрингови

Постоје неке једноставне LaTeX наредбе за приказ посебних текстуалних стрингова: