LaTeX/Основе

Извор: Викикњиге
LaTeX logo.svg

LaTeX

Почетак
  1. Увод100% завршен  Dec 13, 2015
  2. Инсталација100% завршен  Dec 13, 2015
  3. Инсталација додатних пакета 100% завршен  Dec 13, 2015
  4. Основе 100% завршен  Dec 13, 2015
  5. Како пронаћи помоћ 100% завршен  Dec 13, 2015

Заједнички елементи

  1. Структура документа 100% завршен  Dec 28, 2015
  2. Форматирање текста 100% завршен  Dec 27, 2015
  3. Форматирање параграфа 100% завршен  Јан 02, 2016
  4. Боје 100% завршен  Jan 10, 2016
  5. Слова100% завршен  Jan 10, 2016
  6. Структура листи 100% завршен  Jan 10, 2016
  7. Посебни знакови 100% завршен  Jan 10, 2016
  8. Интернационализација 100% завршен  Jan 10, 2016
  9. Ротација 100% завршен  Jan 10, 2016
  10. Табеле 100% завршен  Jan 10, 2016
  11. Стварање наслова 100% завршен  Jan 10, 2016
  12. Распоред стране 100% завршен  Jan 10, 2016
  13. Увоз графике 100% завршен  Jan 10, 2016
  14. Фигуре и натписи100% завршен  Jan 10, 2016
  15. Фусноте и Маргине100% завршен  Jan 10, 2016
  16. Хиперлинкови 100% завршен  Jan 10, 2016
  17. Ознаке и референцирање100% завршен  Jan 10, 2016

Механика

  1. Грешке и упозорења 75% завршен  Јан 02, 2016
  2. Дужине 100% завршен  Јан 02, 2016
  3. Бројачи 100% завршен  Јан 02, 2016
  4. Кутије 100% завршен  Јан 02, 2016
  5. Правила и носачи 100% завршен  Јан 02, 2016

Технички текстови

  1. Математика100% завршен  Jan 10, 2016
  2. Напреднија математика 75% завршен  Jan 10, 2016
  3. Теореме
  4. Хемијска графика 75% завршен  Јан 02, 2016
  5. Алгоритми 75% завршен  Јан 02, 2016
  6. Листирање изворног кода 100% завршен  Јан 02, 2016
  7. Лингвистика 75% завршен  Јан 02, 2016

Посебне стране

  1. Индексирање 75% завршен  Јан 02, 2016
  2. Речник 75% завршен  Јан 02, 2016
  3. Управљање библиографијом‎ 75% завршен  Jan 10, 2016
  4. Више библиографије

Посебни документи

  1. Писма 50% завршен  Јан 02, 2016
  2. Презентације 75% завршен  Јан 02, 2016
  3. Учитељски део 75% завршен  Jan 10, 2016
  4. Кратка биографија 50% завршен  Јан 02, 2016

Креирање графика

  1. Представљање процедуралних графика 100% завршен  Јан 02, 2016
  2. МетаПостови 0% завршен  Јан 02, 2016
  3. Слика 50% завршен  Јан 02, 2016
  4. PGF/TikZ 25% завршен  Јан 02, 2016
  5. PSTricks 50% завршен  Јан 02, 2016
  6. Xy-pic 25% завршен  Јан 02, 2016
  7. Прављење 3D графикa 75% завршен  Јан 02, 2016

Програмирање

  1. Макрои 100% завршен  Jan 10, 2016
  2. Обичан ТеХ‎ 100% завршен  Jan 10, 2016
  3. Креирање пакета 100% завршен  Jan 10, 2016
  4. Теме 75% завршен  Jan 10, 2016

Разно

  1. Модуларни Документи 100% завршен  Jan 10, 2016
  2. Заједничко писање LaTeX докумената 75% завршен  Jan 10, 2016
  3. Отпремање у друге формате 100% завршен  Jan 10, 2016

Помоћ и препоруке

  1. Најчешће постављана питања 100% завршен  Jan 10, 2016
  2. Савети и трикови 75% завршен  Jan 10, 2016

Додаци

  1. Аутори 0% завршен  Jan 10, 2016
  2. Линкови 0% завршен  Jan 10, 2016
  3. Ознаке пакета 0% завршен  Jan 10, 2016
  4. Примери LaTeX докумената 0% завршен  Jan 10, 2016
  5. Индекс 0% завршен  Jan 10, 2016
  6. Речник наредби 0% завршен  Jan 10, 2016

Овај туториал циља на основно упознавање са структуром LaTeX-a.

Пре почетка проверите да ли имате инсталиран LaTeX на рачунару (види водич за инсталацију).

  • Прво ћемо се упознати са LaTeX синтаксом.
  • Направићемо наш LaTeX документ.
  • Потом ћемо Вам показати како да обрадите документ кроз LaTeX да би добили квалитетан резултат, као што је постскрипт или ПДФ.
  • На крају ћемо разматрати имена докумената и типове.

LaTeX синтакса[уреди]

LaTeX користи језик за обележавање да би описао структуру документа. LaTeX претвара Ваш изворни код, у комбинацији са ознакама, у високо квалитетан документ. Као пример аналогије можемо користити интернет странице које раде на исти начин: ХТМЛ се користи да опише документ, али то ће тек Ваш претраживач представити у пуној величини - са различитим бојама, словима, величинама и слично.

Унос у LaTeX-у је документ са обичним текстом. Тај документ се може направити у било ком текстуалном уређивачу. Он садржи текст документа, као и команде које говоре LaTeX-у како да обради тај текст.

Минималан пример изгледа као следећи део (команде ће бити касније објашњене):

\documentclass{article}

\begin{document}
Здраво свете!
\end{document}

Размаци[уреди]

LaTeX-ов компајлер нормализује размаке тако да карактери за размак, као што су [space] или [tab], се третирају равномерно као "размак": неколико везаних "размака" се третира као један, "размак" отварања реда се генерално игнорише, а један прелом реда такође даје "размак". Двоструки прелом реда (празан ред), међутим, дефинише крај пасуса; више празних редова се такође третирају као крај пасуса. Пример примене ових правила је приказан у наставку: на левој страни приказан је корисников улаз (.tex), док је на десној страни излаз (.dvi/.pdf/.ps).

Није битно да ли Ви
унели један или неколико             размака
после речи.

Празан ред почиње нов
параграф.

Није битно да ли Ви унели један или неколико размака после речи.

Празан ред почиње нов параграф.

Резервисани знакови[уреди]

Следећи симболи су резервисани знакови који или имају посебно значење у LaTeX-у или су недоступни у свим фонтовима. Ако их унесете директно у Вашем тексту, они се неће штампати нормално, већ ће LaTeX да одради ствари које нисте намеравали.

# $ % ^ & _ { } ~ \

Као што ћете видети, ови знакови се могу користити у вашим документима додавањем префикса косе црте:

\# \$ \% \^{} \& \_ \{ \} \~{} \textbackslash{}

Коса црта \ не може се унети додавањем још једне косе црте испред ње (\\); већ се ова последица се користи за прелом редова. За увођење косе црте у математичком делу, можете користити \backslash .

Команде \~ и \^ дају респективно тилду и и шешир које си налази на следећем слову. На пример \~n даје ñ. Зато Вам требају заграде да одредите да слово не буде аргумент. Такође можете користити \textasciitilde и \textasciicircum да би унели ове карактере; или друге команде .

Ако желите да унесете текст који садржи неколико различитих симбола, то можете урадити употребом \verb команде, коју ћемо нешто касније разматрати у делу форматирање параграфа. За изворни код види Листирање изворног кода

'Мање од' (<) и 'веће од' (>) знакови су једини видљиви ASCII знакови (нису резервисани) који се неће штампати правилно. Види Посебне знакове за објашњење и рад.

Не-ASCII знакови (пример акценти) се могу унети директно у већини случаја. Међутим морате подесити документ правилно. Остали симболи и још много тога може да се штампа са посебним командама у математичким формулама или као акцентима. Ми ће се бавити овим питањем у посебним знаковима.

LaTeX групе[уреди]

Понекад одређена наредба треба да остане локална, пример ограничавање обима. Ово се може урадити затварањем дела који се мења локално са витичастим заградама. У одређеним приликама, употреба заграда неће бити могућа. LaTeX зато обезбеђује \bgroup и \egroup за почетак и крај групе, респективно.

\documentclass{article}
\begin{document}
обичан текст {\itshape други \bfseries трећи} још обичног текста

обичан текст  \bgroup\itshape други \bfseries трећи\egroup{} обичан текст
\end{document}

Окружења образују имплицитну групу.

LaTeX окружења[уреди]

Окружења у LaTeX-у имају улогу која је мало слична командама, али она обично немају утицај на друге делове документа. Њихова синтакса је:

\begin{environmentname}
текст на који се утиче
\end{environmentname}

Између \beginи \end можете убацити друге команде и угњездити друга окружења. Интерни механизам окржења дефинише групу, што чини употребу безбедном (без утицаја на друге делове документа). Уопште, окружења прихватају аргументе, али додаци нису чести, а о томе ће бити расправе у наредним поглављима.

Све се у може изразити у облику команди и окружења.

LaTeX команде[уреди]

LaTeX команде су осетљиве на мала и велика слова, и узимају један од два следећа формата:

  • Почињу са косом цртом \ и садрже име састављено само од слова. Имена команди се завршавају размаком, бројем или било којим не словом.
  • Почињу са косом цртом \ и садрже само једно слово.

Неке команде имају аргументе, које су дате са витичастим заградама { } после имена команде. Неке команде подржавају произвољне параметре, које су додате после имена команде у квадратним заградама [ ]. Општа синтакса је:

\commandname[опција1,опција2,...]{аргумент1}{аргумент2}...

Најстандардније LaTeX команде имају еквивалентан прекидач. Прекидачи немају аргументе али се примењују на остатак околине, рецимо на, тренутну групу или окружење. Прекидач не треба (скоро) да се позива изван околине, у супротном ће се применити на цео документ.

Пример:

% \emph је команда са, \em је прекидач.
\emph{наглашен текст}, ово је океј % Тачно
{\em наглашен текст}, ово је океј % Тачно

\em наглашен текст, ово је океј % Нетачно
\em{наглашен текст}, ово је океј % Нетачно

Коментари[уреди]

Када LaTeX наиђе на % знак док процесуира улазни документ, он ту линију игнорише, али и прелом реда, и све празне размаке на почетку следеће линије.

Ово се може користити за писање коментара унутар улазног документа, што се касније неће видети у резултату при штампању.

Ово је % глупо
% Боље: поучно <----
example: Дезокси%
            рибо%
нуклеинска

Ово је пример: Дезоксирибонуклеинска

Приметите да се % знак може употребити да се одвоје дуги улазни редови што не дозвољава размак или прелом реда као рецимо Supercalifragilisticexpialidocious изнад.

Језгро LaTeX језика нема дефинисану синтаксу за коментарисање у више линија. Погледајте коментаре у вишередова за једностана објашњења.

Наш први документ[уреди]

Сада можемо направити наш први документ. Креираћемо га са најмањом могућом употребом кода који је потребан да би добили резултат; већ добро познат ,,Здраво свете!" приступ ће се користити овде.

  • Отворите Ваш омиљени текстуални уређивач. vim, emacs, Notepad++, и други тексутални уређивачи ће имати означавање синтаксе што ће Вам помоћи при писању докумената.
  • Копирајте следећи текст у ваш уређивач. Ово је LaTeX изворни код.
% zdravo.tex - Наш први LaTeX пример!
\documentclass{article}
\begin{document}
Здраво свете!
\end{document}
  • Сачувајте документ као zdravo.tex.

Када бирате име за документ будите сигурни да се оно завршава са .tex екстензијом.

Шта то све значи?[уреди]

% zdravo.tex - Наш први LaTeX пример! Прва линија је коментар. То је зато што почиње са знаком (%); када LaTeX види то, једноставно игнорише остатак линије. Коментари су корисни људима да означе одређене делове изворног кода. На пример, можете оставити информације о аутору и датуму или шта год се сетите.
\documentclass{article} Ова линија говори LaTeX-у да користи класу article документа. Класа документа дефинише форматирање, што је у овом случају општи формат чланка. Добра ствар је да ако желите да промените изглед документа, то можете учинити тако што ћете класу заменити са неком другом класом документа која постоји.
\begin{document} Ова линија означава почетак окружења названог document; то обавештава LaTeX да почиње садржај документа. Све изнад ове команде припада уводу у документ.
Здраво свете! Ово је једина линија стварног садржаја - текст који желимо да прикажемо на страни
\end{document} document окружење се завршава овде. То говори LaTeX-у да је изворни код документа завршен, а све после ове линије да игнорише.

Као што смо раније рекли, свака LaTeX почиње са косом цртом (\). Ово је LaTeX-ов начин да кад год види косу црту, очекује неку команду. Коментари се не сврставају у команде, пошто они говоре LaTeX-у да игнорише ту линију. Коментари никада не утичу на резултат документа.

Превођење изворног кода[уреди]

Процес превођења[уреди]

Основни концепт је да се обичан текст транформише у формат за приказ, најчешће DVI, PS или PDF документ. Овај процес се назива превођење - компалирање, које се извршава од стране компајлера.

Постоје два основна компајлера.

  • tex компајлер чита TeX .tex документ и претвара у .dvi.
  • pdftex компајлер чита TeX .tex документ и претвара у .pdf.

Ови компајлери се обично користе да преведу обичан TeX, не LaTeX. Не постоји нешто што је LaTeX компајлер пошто је LaTeX само група макроа за TeX. Међутим, постоје два извршења повезана са претходним компајлерима:

  • latex извршава позив за tex засновано на LaTeX документу, чита LaTeX .tex документ и претвара у .dvi
  • pdflatex извршава позив за pdftex засновано на LaTeX документу, чита LaTeX .tex документ и претвара у .pdf

Ако преводите обичан TeX документ са LaTeX компајлером (као што је pdflatex) то ће радити, док у супротном неће: ако покушате да преведете LaTeX изворни код са TeX компајлером, добићете многе грешке.

Као чињеница, зависно од Вашег оперативног система latex и pdflatex су једноставне скрипте или симболички линкови.

Већина програма би требала да садржи LaTeX дистрибуцију; други долазе са Ghostscript, бесплатан програм који ради на више платформи. Ове програме ћете најчешће наћи у свакој LaTeX дистрибуцији:

  • dvi2ps претвара .dvi документ у .ps (постскрипт).
  • dvi2pdf претвара .dvi документ у .pdf (dvi2pdfm је побољшана верзија).

а са Ghostscript:

  • ps2pdf и pdf2ps претвара .ps документ у .pdf и обрнуто.

Када је LaTeX направљен, једини формат који је могао да извезе је био DVI; касније је додата подршка за PDF са pdflatex. PDF документи могу бити креирани са оба: pdflatex и dvipdfm. Резултат pdflatex даје директну предност модерних додатака PDF-а као што су хиперлинкови, увезени фонтови, што није део са DVI форматом. Пропуштање кроз DVI ограничава на лимит старијег формата. Са друге стране, неки пакети, као што су PSTricks, излажу процес конверзије DVI формата, и зато неће радити са pdflatex. Неки од ових пакета увозе информације у DVI које се не појављују када се DVI прегледа, али се појављују када се DVI претвори у други, нови формат.

Ваш документ би требали да пишете мало различитије у зависности који компајлер користите: (latex или pdflatex). Али као што ћемо видети касније, могуће је сакрити детаље компајлера који користите, док ће компајлер моћи и даље да преводи.

Следећи дијаграм приказује везу између LaTeX изворног кода и формата који можете направити из њега:

LaTeX diagramrs.svg

Уоквирени црвени текст представља формате документа, плави текст на стрелицама представља команде које користите, мали тамно зелени текст испод кутија представља формате слика који су подржани. Сваки пут кад прођете кроз стрелицу, губите неку информацију, што може да смањи додатке Вашег документа. Зато би требало да бирате најкраћи пут да стигнете до жељеног формата. Ово је вероватно најбољи начин да задржите жељени формат. Почињањем од LaTeX изворног кода, најбољи начин је да користите само latex за DVI излаз или pdflatex за PDF излаз, а претварање у постскипт вршите само када је то неопходно.

Одељак Отпремање у друге формате даје више информација о извозу LaTeX изворног кода у друге формате документа.

Генерисање документа[уреди]

Свакако неће бити најузбудљивији документ који сте икада видели, али га свеједно желимо видети. Претпостављам да сте отворили конзолу, у директоријуму где је hello.tex сачуван. LaTeX нема GUI (graphical user interface), пошто је то само програм који извршава Ваш улазни докумен, и резултује га као DVI или PDF документ. Неке LaTeX додатне инсталације графичког фронт-енда где Ви можете кликнути да преведете Ваш LaTeX изворни документ. На другим системима је могуће да ћете морати да нешто и откуцате, па је овде представљео како да наведете LaTeX у компајлирање Вашег улазног документа на текстуално базираним системима . Упозорење: ово подразумева да сте већ инсталирали LaTeX на рачунару.

  1. Унесите команду: latex zdravo (.tex екстензија није неопходна, али је можете унети ако желите)
  2. Неколико делова информација о LaTeX-у и његовом напретку ће бити приказано. Ако све прође добро, последње две линије у конзоли ће бити:
Output written on zdravo.dvi (1 page, 232 bytes).
Transcript written on zdravo.log.

Ово значи да је Ваш изворни документ процесуиран и резултујући документ је назван zdravo.dvi, који заузима једну страну и 232 бајта простора. Сада можете погледати DVI документ. На Unix-у са X11 можете унети xdvi foo.dvi, на Виндоусу можете користити програм по имену yap (yet another previewer). (Сада evince и okular, стандарни прегледачи докумената за многе Линукс дистрибуција су у могућности да отворе DVI документа.)

Овим путем сте креирали DVI документ, али са истим изворним документом можете креирати и PDF документ. Корак је исти као и раније, само што морате да замените команду latex са pdflatex:

  1. Унесите команду: pdflatex zdravo (као раније .tex екстензија није неопходна)
  2. Неколико делова информација о LaTeX-у и његовом напретку ће бити приказано. Ако све прође добро, последње две линије у конзоли ће бити:
Output written on zdravo.pdf (1 page, 5548 bytes).
Transcript written on zdravo.log.

Можете приметити да је PDF већи од DVI документа, иако садрже исте информације. Главне разлике између DVI и PDF формата су:

  • DVI захтева мање слободног простора и брже се креира. Не укључује фонтове у документу, тако да ако желите да документ буде исправно приказан на другом рачунару, тамо морају бити инсталирани сви неопходни фонтови. Не подржава било какву интерактивност као што су хиперлинкови или анимиране слике. DVI прегледачи нису толико чести, тако да размислите о томе да ли ћете њега користити за преглед.
  • PDF захтева више простора на диску и спорије се креира, али укључује све неопходне фонтове у документу, тако да нећете имати никаквих проблема са разменом. Подржава интерне и екстерне хипервезе. Такође подржава напредније типографске додатке: означавање, експанзију слова сређивање маргина резултује са више доступном флексибилношћу за TeX преводиоц и бољи изглед документа. Данас је де факто стандард дељења и објављивања докумената, тако да га можете користити као последњу верзију Вашег документа.

Засад сте видели да можете креирати DVI и PDF докумене из истог извора. То је тачно, али постаје компликованије ако желите да убаците слике или везе. Ово ће бити објашњено касније у наредним поглављима, за сад претпоставимо да можемо преводити и у DVI и у PDF без икаквих проблема.

Приметите да смо у овом примери због једноставности документа само једном покренули LaTeX команду. Међутим, ако желите да направите сложенији документ, укључујући библиографију и референце, на пример, LaTeX ће се морати више пута извршити да реши референце. О овоме ће бити расправљано у касније.

Аутоматски изграђени системи[уреди]

Превођење употребом latex бинарно можете бити мало компликованије када почнете да радите на више сложенијим документима. Доста програма постоји да аутоматски чита TeX документе и покреће прикладан компајлер складан број пута. На пример latexmk може генерисати PDF из већине TeX докумената једноставно:

$ latexmk -pdf file.tex

Приметите да већина уређивача ће се побринути о томе за Вас.

Компресован PDF[уреди]

За PDF резултат, можете приметити да PDF документ није увек исте величине у зависности од машине коју користите да преведете документ. Тако ће latex → dvips → ps2pdf бити много мањи него pdflatex. Ако желите да користите pdflatex са малим величином резултата, можете користити Ghostscript команду:

$ gs -dBATCH -dNOPAUSE -q -sDEVICE=pdfwrite -sOutputFile="Compressed.pdf" "Original.pdf"

Документи[уреди]

Одабирање поузданог имена[уреди]

Никада не користите директорије (фолдере) или имена докумената који садрже размаке. Иако их Ваш оперативни систем подржава, неки не, и они ће правити проблеме са TeX-ом. Правите имена докумената или кратка или дуга, по жељи, али избегавајте употребу размака. Држите се малих слова без знакова (a-z), бројева 0-9, цртице (–), и само једне тачке (.) да одвојите име од екстензије (нешто слично конвенкцији за добре веб адресе): то ће вам омогућити да користите TeX документа на интернету лакше. Неки оперативни системи не праве разлику између великих и малих слова, док други то чине. Зато није добро да их мешате.

Помоћни документи[уреди]

TeX компајлери су једнопролазни процеси. То значи да не постоји начин да компајлер скочи око документа, што би било корисно за садржај и референце. Компајлер не може погодити на којој страни ће се одређени део одштампати, па када је садржај одштампан пре следећег дела, не може му доделити број стране.

Да би заобишао овај проблем, многе LaTeX команде које треба да скоче користите помоћне документе које обично имају исто име датотеке као тренутни документ, али другу екстензију. Она чува привремене податке у овим фајловима и користити их за наредно превођење. Тако да би имали динамичан садржај, потребно је да два пута преведемо документ. Нема потребе да поново преводи ако се није неки део преместио.

На пример, привремени документ за садржај података је imedatoteke.toc.

Ниједан од ових докумената не садржи непоправљиве информације. То значи да их можете избрисати безбедно, превођење ће их обновити аутоматски.


Када радите са различитим способностима LaTeX-а (индекси, речници, библиографије, итд) ускоро ћете се наћи у лавиринту докумената са различитим екстензија. Следећа листа објашњава најчешће типове датотека са којима можете да се сретнете приликом рада са TeX:

Најчешће екстензије докумената у LaTeX-у
.aux Документ који превози информације са једног преводиоца до следећег. Између осталог,.aux датотека се користи за складиштење информација у вези са попречним референцама.
.bbl Резултат библиографије BiBTeX и користи LaTeX
.bib База датотека библиографије. (где можете да сачувате списак пун библиографских цитата)
.blg BiBTeX log документ. (грешке се записују овде)
.bst BiBTeX документ за стилове.
.cls Датотека дефинише како ће Ваш документ изгледати. Они су означени са \documentclass командом.
.dtx Документован TeX. Ово је главни формат за LaTeX датотеке за стилове. Ако процесуирате .dtx датотеку добијате документован макро код LaTeX пакета у .dtx датотеки.
.ins Инсталација за датотеке садржана у .dtx датотеки. Ако преузмете LaTeX пакет са нета, добићете .dtx и .ins документ. Покрените LaTeX на .ins датотеки да отпакујете .dtx датотеку.
.fd Документ са описима слова, говори LaTeX-у о новим словима.
.dvi Device Independent File (Независна датотека од уређаја). Ово је главни резултат за LaTeX, превођење се ради са latex. Можете прегледати документ са DVI прегледачем или можете га штампати са dvips или сличним програмима.
.pdf Ово је главни резултат за LaTeX, превођење се ради са pdflatex. Можете га погледати и одштампати са било којим PDF прегледачем.
.log Даје детаљан опис онога што се десило током последњег превођења.
.toc Чува сва заглавља. Постаје читљиво при следећем компајлирању и користи се за садржај.
.lof Ово је као .toc само за листу слика.
.lot Исто, само за листу табела.
.idx Ако Ваш документ садржи индекс. LaTeX чува све речи које су у индексу у овом фајлу.
.ind Обрађена .idx датотека, спремна за укључивање у документу у следећем циклусу превођења.
.ilg Лог датотека са индексима.
.sty LaTeX макро пакет. Ово је датотека коју можете убацити у LaTeX документ употребом \usepackage команде.
.tex LaTeX или TeX улазна датотека. Може да се преведе са latex-ом.
.out пакет hyperref датотеке, само један за главни документ.

И шта сад?[уреди]

Најчешћи елементи[уреди]

Види Структуру документа и део о Заједничким елементим за заједничке ствари које се могу наћи у сваком типу документа.

Не-Енглеска слова и посебни знакови[уреди]

LaTeX има добру подршку за већину језика у свету. Можете рећи LaTeX-у да прати типографска правила циљаног језика, ради са уносом посебних знакова и тако даље. Види посебне знакове и Интернационализација.

Модуларни документ[уреди]

Види модуларне документе за добру препоруку о начину организације великих пројеката у више докумената.

Питање и грешке[уреди]

Препоручујемо Вам да прочитате FAQ ако имате неке грешке са основним стварима, или желите да прочитате основне савете. За више одређенија питања и грешке, пређите на Савети и трикови страну.

Макрои за највећи степен ефикасности[уреди]

Пуна снага LaTeX-а лежи у макроима. Они чине Ваш документ динамичним и флексибилним. Види посвећени део о њима.

Тимски рад[уреди]

Види поглавље Заједничко писање LaTeX документа.


Претходно: Инсталирање додатних пакета Индекс Следеће: Структура документа