LaTeX/Internacionalizacija

Izvor: Викикњиге
Idi na navigaciju Idi na pretragu
LaTeX logo.svg

LaTeX

Početak
  1. Uvod100% završen  Dec 13, 2015
  2. Instalacija100% završen  Dec 13, 2015
  3. Instalacija dodatnih paketa 100% završen  Dec 13, 2015
  4. Osnove 100% završen  Dec 13, 2015
  5. Kako pronaći pomoć 100% završen  Dec 13, 2015

Zajednički elementi

  1. Struktura dokumenta 100% završen  Dec 28, 2015
  2. Formatiranje teksta 100% završen  Dec 27, 2015
  3. Formatiranje paragrafa 100% završen  Jan 02, 2016
  4. Boje 100% završen  Jan 10, 2016
  5. Slova100% završen  Jan 10, 2016
  6. Struktura listi 100% završen  Jan 10, 2016
  7. Posebni znakovi 100% završen  Jan 10, 2016
  8. Internacionalizacija 100% završen  Jan 10, 2016
  9. Rotacija 100% završen  Jan 10, 2016
  10. Tabele 100% završen  Jan 10, 2016
  11. Stvaranje naslova 100% završen  Jan 10, 2016
  12. Raspored strane 100% završen  Jan 10, 2016
  13. Uvoz grafike 100% završen  Jan 10, 2016
  14. Figure i natpisi100% završen  Jan 10, 2016
  15. Fusnote i Margine100% završen  Jan 10, 2016
  16. Hiperlinkovi 100% završen  Jan 10, 2016
  17. Oznake i referenciranje100% završen  Jan 10, 2016

Mehanika

  1. Greške i upozorenja 75% završen  Jan 02, 2016
  2. Dužine 100% završen  Jan 02, 2016
  3. Brojači 100% završen  Jan 02, 2016
  4. Kutije 100% završen  Jan 02, 2016
  5. Pravila i nosači 100% završen  Jan 02, 2016

Tehnički tekstovi

  1. Matematika100% završen  Jan 10, 2016
  2. Naprednija matematika 75% završen  Jan 10, 2016
  3. Teoreme
  4. Hemijska grafika 75% završen  Jan 02, 2016
  5. Algoritmi 75% završen  Jan 02, 2016
  6. Listiranje izvornog koda 100% završen  Jan 02, 2016
  7. Lingvistika 75% završen  Jan 02, 2016

Posebne strane

  1. Indeksiranje 75% završen  Jan 02, 2016
  2. Rečnik 75% završen  Jan 02, 2016
  3. Upravljanje bibliografijom‎ 75% završen  Jan 10, 2016
  4. Više bibliografije

Posebni dokumenti

  1. Pisma 50% završen  Jan 02, 2016
  2. Prezentacije 75% završen  Jan 02, 2016
  3. Učiteljski deo 75% završen  Jan 10, 2016
  4. Kratka biografija 50% završen  Jan 02, 2016

Kreiranje grafika

  1. Predstavljanje proceduralnih grafika 100% završen  Jan 02, 2016
  2. MetaPostovi 0% završen  Jan 02, 2016
  3. Slika 50% završen  Jan 02, 2016
  4. PGF/TikZ 25% završen  Jan 02, 2016
  5. PSTricks 50% završen  Jan 02, 2016
  6. Xy-pic 25% završen  Jan 02, 2016
  7. Pravljenje 3D grafika 75% završen  Jan 02, 2016

Programiranje

  1. Makroi 100% završen  Jan 10, 2016
  2. Običan TeH‎ 100% završen  Jan 10, 2016
  3. Kreiranje paketa 100% završen  Jan 10, 2016
  4. Teme 75% završen  Jan 10, 2016

Razno

  1. Modularni Dokumenti 100% završen  Jan 10, 2016
  2. Zajedničko pisanje LaTeX dokumenata 75% završen  Jan 10, 2016
  3. Otpremanje u druge formate 100% završen  Jan 10, 2016

Pomoć i preporuke

  1. Najčešće postavljana pitanja 100% završen  Jan 10, 2016
  2. Saveti i trikovi 75% završen  Jan 10, 2016

Dodaci

  1. Autori 0% završen  Jan 10, 2016
  2. Linkovi 0% završen  Jan 10, 2016
  3. Oznake paketa 0% završen  Jan 10, 2016
  4. Primeri LaTeX dokumenata 0% završen  Jan 10, 2016
  5. Indeks 0% završen  Jan 10, 2016
  6. Rečnik naredbi 0% završen  Jan 10, 2016

LaTeX mora biti konfigurisan i adekvatno korišćen kada se koristi za pisanje dokumenata koji nisu na engleskom jeziku. Ovo mora da se adresirati na tri osnovna područja:

  1. LaTeX mora da zna kako da piše jezik(e), koji treba da se koristi.
  2. Korisnik treba da koristi tipografska pravila pojedinih jezika. Na primer, u francuskom jeziku, postoji obavezan razmak pre svakog karaktera u novoj koloni (:).
  3. Unos specifičnih karaktera, posebno za jezike koji koriste ulazni sistem (arapski, kineski, japanski, koreanski).

Pogodni je imati mogućnost ubacivanja posebnih karaktera, specifičnih jezika, dirketno sa tastature, umesto korišćenja glomaznih kodovato (na primer, kucanjem ä umesto \"{a}). Ovo može biti urađeno tačnom konfiguracijom ulaznih kodova. Nećemo se ovde baviti takvim problemima: pogledati Posebni znakovi poglavlje.

Pojedini jezici zahtevaju posebne fontove , sa odgovarajućim kompletom font kodiranja. Pogledati Kodiranje slova.

Pojedine metode, opisane u ovom poglavlju, mogu biti korisne kada imate posla sa autorima (u bibliografiji) koji nemaju englesko ime.

Evo nekoliko predloga za pisanje LaTeX dokumenta, na jeziku koji nije engleski. Ako imate iskustva sa nekim jezikom koji nije pomenut ispod, slobodno dodajte par beleški.

Preduslovi[uredi]

Većini jezika, ne uključujući engleski, je veoma često potreban unos posebnih karaktera. Za lagodno pisanje treba da podesite ulaz kodiranja i kodiranje fontova pravilno.

Sledeća konfiguracija je optimalna za mnoge jezike (mnoge latinične jezike). Vodite računa da je Vaš dokument sačuvan korišćenjem “UTF-8” kodiranja.

\usepackage[utf8]{inputenc}
\usepackage[T1]{fontenc}

Za više detalja pogledajte Kodiranje slova i Posebni znakovi.

Babel[uredi]

Paket babel će, koji su napravili Johanes Brams i Havijer Bezos, se pobrinuti za sve (sa “XeTeX” i “LuaTeX” treba da razmotrite polyglossia). Možete ga učitati u vašoj preambuli, davajući kao arkument ime jezika koji želite da koristite (uglavnom je ime na engleskom, ali ne uvek):

\usepackage[језик ]{babel}

Treba da ga stavite odmah posle \documentclass), babel omogućuje pojedine komande dozvoljavajući slaganje slogova po standardima bugarskog, ruskog, srpskog ili ukrajinskog jezika.

Za sva četiri jezika, omogućena je konkretna inrerpunkcija jezika: ćirilična crta za tekst (malo je uža od latinične i okružena je sitnim prostorima), crta za direktan govor, citate, i komande za olakšanu hipnaciju:

Kombinacija ključeva Radnja
"| Nema ligature na ovom mestu.
"- Eksplicitni znak crtice, koji dozvoljava hipnaciju u ostatku reči.
"--- Ćirilična duga crta u čistom tekstu.
"--~ Ćirilična duga crta u punim imenima (prezimenima).
"--* Ćirilična duga crta za za označavanje direktnog govora.
"" Slično "-, ali nema znaka crtice (korišćene kod složenica, npr. x-""y ili kod nekih drugi znakova, “onemogućiti/omogućiti”).
"~ Znak za složenice bez znaka prekida.
"= Znak za složenice sa tačkom prekida, koji dozvoljava pisanje sa crticom u složenici.
", Mali prostor za inicijale, sa tačkom prekida kod prezimena.
"‘ Nemačko otvaranje citata (,,).
"’ Nemačko zatvaranje citata (“).
"< Francusko otvaranje citata (<<).
"> Francusko zatvaranje citata (>>).

Ruske i ukrajinske opcije za babel definišu se komandama

\Asbuk
\asbuk

koje se ponašaju kao \Alph i \alph (komande za pretvaranje brojeva u slova, npr. a, b, c...), ali daju velika i mala slova ruskog ili ukrajinskog alfabeta (koji god je od dva navedena jezika aktivan u dokumentu).

Bugarska opcija za babel daje komande

\enumBul
\enumLat
\enumEng

koje “teraju” \Alph i \alph “snabdeva” slova ili bugarskog ili latiničnog (engleskog) alfabeta. Uobičajno ponašanje \Alph i \alph.

Finski jezik[uredi]

Hipenacija finskog jezika je omogućena preko:

\usepackage[finnish]{babel}

Ovo će automatski menjati jezik dokumenta (imena naslova, itd.) na finski.

Francuski[uredi]

Možete učitati podršku za francuski jezik korišćenjem sledeće komande:

\usepackage[frenchb]{babel}

Postoji nekoliko opcija za slaganje slogova francuskog dokumenta, koje zavise od arome jezika: french, frenchb, i francais za parižanski francuski, i acadian i canadien za novosvetski francuski. Ukoliko ne znate ili Vas nije briga za ove varijante jezika, preporučeno je korišćenje frenchb.

Međutim, od babel-french verzije 3.0 , savetovano je da se izabere jezik kao globalna opcija sledećom komandom[1]:

\documentclass[french]{article}
\usepackage{babel}

Sve omogućava francusku hišenaciju, ako ste konfigurisali Vaš LaTeX sistem ispravno. Sve ovo, takođe, menja automatski tekst na francuski: \chapter štampa Chapitre, \today štampa trenutni datum na francuskom i tako dalje. Komplet novih komandi je takođe postao dostupan, što omogućava lakše pisanje francukih unesenih fajlova. Pogledajte sledeću tabelu radi inspiracije:

unešen kod vraćen izlaz
\og navodnici \fg{} « navodnici »
M\up{me}, D\up{r} Mme, Dr
1\ier{}, 1\iere{}, 1\ieres{} 1er, 1re, 1res
2\ieme{} 4\iemes{} 2e 4es
\No 1, \no 2 N° 1, n° 2
20~\degres C, 45\degres 20 °C, 45°
N. \bsc{Samardžić} M. Durand
\nombre{1234,56789} 1 234,567 89

Možda ćete želeti da unosite navodnike i ostala francuska slova direktno, ako postoje na vašoj tastaturi, naravno. Pokretanjem “Xorg” (*BSD i GNU/Linux), možda biste želeli da koristite oss varijantu koju karakterišu neke simpatične prečice, tipa

Kombinacija dugmića sa tastature Karakteri
Alt Gr + w «
Alt Gr + x »
Alt Gr + Shift + é É
Alt Gr + Shift + è È
Alt Gr + Shift + ç Ç

Biće Vam potrebno T1 kodovani font da bi se navodnici pravilno štampali.

Za karakter stepeni izaći će Vam greška tipa:

! Package inputenc Error: Unicode char \u8:° not set up for use with LaTeX.

textcomp paket će to srediti.

Velika prednost Babela za francuski jezik jeste ta da će se pobrinuti za pojedine elemente francuske tipografije umesto Vas, posebno nelomljive razmake pre svih dvodelnih znakova interpunkcije. Dakle, možete pisati:

Il répondit: «Ce pain coûte-t-il 2~€?»

Nelomljivi razmak pre simbola “evra” je još uvek neophodan, jer simboli valuta i ostalih jedinica nisu generalno podržani (ne odnosi se konkretno na francuski).

Možete koristiti numprint paket paralelno sa Babelom. Dozvoliće Vam štampanje brojeva na francuski način.

\usepackage[frenchb]{babel}
\usepackage[autolanguage]{numprint} % Мора да се учита *после* бабела.

% ...

\nombre{123456.123456 e-17}


Primetićete da se raspored listi menja prilikom prebacivanja na francuski jezik. Ovo je moguće menjati \frenchbsetup komandom. Za više informacija o tome šta opcija frenchb, paketa babel, radi i kako možete menjati njeno ponašanje, putem LaTeXa otvorite fajl frenchb.dtx i pročitajte ono što izbaci frenchb.pdf or frenchb.dvi. Možete nabaviti PDF verziju na CTAN.

Nemački jezik[uredi]

Možete učitati podršku za nemački jezik korišćenjem bilo koje od dve navedene komande.

Za tradicionalni ("stari") nemački pravopis, koristite

\usepackage[german]{babel}

ili za reformativni ("novi") nemački pravopis, koristite

\usepackage[ngerman]{babel}

Ovo omogućuje nemačku hipenaciju, ako ste konfigurisali vaš LaTeX sistem pravilno. Takođe, svaki automatski tekst menja na nemački jezik, npr. “Chapter” postaje “Kapitel”. Komplet novih komandi takođe postaje dostupan, što dozvoljava pisanje nemačkih unesenih fajlova brže čak i kada ne koristite “inputenc” paket. Pogledajte tabelu ispod. Sa “inputenc” paketom, sve ovo postaje sporno, ali vaš tekst je, takođe, zaključan posebno kodiranom svetu.

Posebni nemački karakteri.
"A "O "U Ä Ö Ü
"a "o "u "s ä ö ü ß
"` or \glqq
"' or \grqq
\glq \grq
"< or \flqq «
"> or \frqq »
\flq \frq ‹ ›
\dq "

In German books you sometimes find French quotation marks («guillemets»). German typesetters, however, use them differently. A quote in a German book would look like »this«. In the German speaking part of Switzerland, typesetters use «guillemets» the same way the French do. A major problem arises from the use of commands like \flq: If you use the OT1 font encoding (which is the default) the guillemets will look like the math symbol "", which turns a typesetter's stomach. T1 encoded fonts, on the other hand, do contain the required symbols. So if you are using this type of quote, make sure you use the T1 encoding.

Decimal numbers usually have to be written like 0{,}5 (not just 0,5). Packages like ziffer enable input like 0,5. Alternatively, one can use the \num command from the babel and (globally) set the decimal marker using

\usepackage[output-decimal-marker={,}]{siunitx}
% ...
\num{0,5}


Grčki jezik[uredi]

Ovo je uvodni deo koji treba da napišete na grčkom jeziku. Primetiti poseban ulaz kodovanja.

\usepackage[english,greek]{babel}
\usepackage[iso-8859-7]{inputenc}

Ovaj uvodni deo omogućava hipenaciju i promenu celog automatskog teksta na grčki jezik. Komplet novih komandi, takođe, postaje dostupan, što omogućava lakše pisanje grčkih ulaza. Da bi se privremeno prebacili na engleski i obrnuto, možete koristiti komande, \textlatin{english text} i \textgreek{greek text}, koje uzimaju jedan argument, koji se zatim slaže u slogove koristeći traženo kodiranje fonta. U suprotnom, možete koristiti komandu \selectlanguage{...}, koja je opisana u prethodnom delu. Koristite \euro za “evro” simbole.

Mađarski jezik[uredi]

Koristite sledeće redove:

\usepackage[magyar]{babel}

Više infromacija: in hungarian.

Islandski i farski jezik[uredi]

Sledeći redovi mogu biti dodati za pisanje teksta na islandskom jeziku:

\usepackage[icelandic]{babel}

Ovo menja tekst, na primer, Part u Hluti. Dotupne su i dodatne komande:

Islandske posebne komande
"` or \glqq
\grqq
\TH Þ
\th þ
\DH Ð
\dh ð

Da bi posebni karakteri poput, ”Þ i “Æ”, postali dostupni, samo dodajte:

\usepackage[T1]{fontenc}

Uobičajni LATEX kodirani font je “OT1”, ali sadrži samo 128 karaktera. “T1” kodiranje sadrži slova i znakove interpunkcije za većinu evropskih jezika, korišćenjem latinične skripte.

Italijanski jezik[uredi]

Italijanski je dobro podržan od strane LaTeXa. Samo dodajte

\usepackage[italian]{babel}

na početku vašeg dokumenta i izlaz svi komandi će biti tačno preveden.

Japanski jezik[uredi]

Postoji varijanta TeX-a namerena za japanska imena pTeX, koja podržava vertikalno slaganje slogova.

Još jedan način za pisanje na japanskom jeziku jeste korišćenjem “Lualatex” i “luatex-ja” paketa. Adaptiran primer za “Luatexja” dokumentaciju:

\documentclass{ltjsarticle}
\usepackage{luatexja} % Овај ред није неопходан када користите “ltjclasses” или “ltjsclasses”.
\begin{document}
\section{はじめてのLua\TeX-ja}
ちゃんと日本語が出るかな?
\subsection{出たかな?}
長い文章を入力するとちゃんと右端のところで折り返されるかな?
大丈夫そうな気がするけど.ちょっと不安だけど何事も挑戦だよね.
\end{document}

Takođe, možete koristiti sposobnosti obezbeđene od strane “Fontspec” paketa i one koje je obezbedio “Luatexja-fontspec”, da potvrdite font koji želite da koristite u Vašem radu. Evo primera:

% **********************************
% Основна подешавања
\documentclass[10pt,a4paper]{article}
\usepackage{luatextra}% овај пакет позива “fontspec”, “luatexbase”, “lualibs”, “metalogo”, “luacode” и “fixltx2e”
\setmainfont[Ligatures=Rare,Numbers=OldStyle]{Arno Pro} %подешавање западњачког фонта
\usepackage{luatexja}
\usepackage{luatexja-fontspec}% требало је да позове “\setmainjfont” испод
\setmainjfont[BoldFont=KozGoPr6N-Bold]{KozGoPr6N-Regular} %подешавање за јапански фонт
%***********************************
\begin{document}
Ово је тест који показује мешавину јапанског и другог језика. テスト中です。どうですか皆さん。
\end{document}

Koristite “UTF-8” za svoje kodiranje. U slučaju da ne znate kako ovo da koristite, bacite pogled na “Texmaker”, LaTeX editor koji koristi UTF-8 kao podrazumevano.


Još jedna (ali stara) japanska podrška je obezbeđena, zahvaljujući CJK kolekciji paketa. Ako koristite menadžer paketa ili prenosno stablo, “CJK” kolekcija je uglavnom u odvojenom paketu zbog svoje veličine (većinski zbog fontova).

Proverite da li je Vaš dokument sačuvan “UTF-8” karakternim kodiranjem. Pogledajte tekst Posebni znakovi za još detalja. Delove koje želite da pišete na japanskom, stavite u CJK okruženje.

\documentclass{article}
\usepackage{CJK}

\begin{document}

\begin{CJK}{UTF8}{min}
こんにちは
You can mix latin letters as well as hiragana, katakana and kanji.
\end{CJK}

\end{document}

Poslednji argument stavlja font u glavnu ulogu. Mora da pasuje željenom jeziku, jer se fontovi razlikuju na japanskom, kineskom i korejskom jeziku. min je primer japanskog.

Koreanski jezik[uredi]

Dva najrasprostranjenija kodiranja za koreanske tekstove su “EUC-KR” i njegov naviše kompatibilan dodatak korišćen na koreanskom Vindousu, “CP949/Windows-949/UHC”. U ovom kodovanju svaki “US-ASCII” pretstavlja svoj normalan “ASCII” karakter, sličan ostalim “ASCII” kombatibilnim kodiranjima kakva su “ISO-8859-x”, “EUC-JP”, “Big5”, ili “Shift_JIS”. Sa druge strane, Hangul slogovi, Hanjas (kineski karakteri korišćeni na koreanskom), Hangul Jamo, Hiraganas, Katakanas, grčki i ćirilični karakteri i ostali simboli i slova izvučena iz “KS X 1001” su pretstavljeni uz dva uzastopna okteta. Prvi ima svoj “MSB” komplet. Sredinom devedesetih godina prošlog veka, trebalo je dosta vremena i truda za nameštanje korenski-sposobnog okruženja na nelokalizovanom (nekorejskom) operativnom sistemu. Možete baciti pogled na sada već prevaziđeni http://jshin.net/faq da makar mallo vidite kako je bilo koristiti koreanski jezik na nekoreanskom operativnom sistemu, sredinom devedesetih.

TeX i LaTeX su originalno napisani za skripte koje nemaju više od 256 karaktera u svom alvabetu. Da bi one radile na jezicima sa mnogo više karaktera kao što su koreanski ili kineski, razvijen je potfont mehanizam. On deli jedan “CJK” font sa hiljadu ili deset ili sto glifova u komplet potfonta sa 256 glifova u svakom.

Za koreanski jezik, postoje tri široko rasprostranjena paketa.

  • “HLATEX” od “UN Koaunghi”
  • “hLATEXp” od CHA Jaechoon
  • “CJK” paket od Verner Lemberga

“HLATEX” i “hLATEXp” su karakteristični za koreanski i daju koreansku lolakizaciju na vrhu font podrške. Oba mogu da procesiraju koreanski unesene tekstove koji su enkodovani u “EUC-KR”. “HLATEX” čak može i da procesuira unešene tekstove enkodovane u “CP949/Windows-949/UHC” i “UTF-8”, kada se koriste uz Λ, Ω.

“CJK” paket nije karakterističan za koreanski jezik. Može da obradi unešene fajlove u “UTF-8”, kao i u različitim “CJK” kodovanjima uključujući “EUC-KR” i “CP949/Windows-949/UHC”, može biti korišćeno za slaganje slogova dokumenata sa višejezičnim sadržajem (posebno na kineskom, japanskom i koreanskom jeziku). “CJK” paket nema koreansku lokalizaciju kao onu ponuđenu kod “HLATEX”-a i nema toliko posebnih koreanskih fontova kao “HLATEX”.

Glavni razlog korišćenja programa za kucanje kakvi su TeX i LaTeX jeste dobijanje ukucanuh dokumenata na estetski zadovoljavajućem načinu. Najbitniji element u pisalju dokumenata jeste komplet dobro dizajniranih fontova. HLATEX distribucija uključuje “UHC” postskript fontove 10 različitih porodica i “Munhwabu” fonotve (istinit tip) 5 različitih porodica. “CJK” paket radi sa kompletom fontova korišćenim od strane ranijih verzija HLATEXa i može da koristi “Bitstream's cyberbit True-Type” font.

Da biste koristili “HLATEX” paket za pisanje koreanskog teksta, stavite sledeću deklaraciju na početak vašeg dokumenta:

\usepackage{hangul}

Ova komanda pali koreansku lokalizaciju. Naslovi poglavlja, odeljaka, pododeljaka, sadržaja i slika su svi prevedeni na koreanski i formatiranje dokumenata je promenjen da prati koreansku konvenciju. Paket takođe obezbeđuje automatsku deonu slekciju. U koreanskom jeziku, postoje parovi post-popravljenih delova koji su gramatički ekvivalentni ali drugačiji u formi. Koji od datih parova je tačan zavisi od toga da li se prethodni slog završava samoglasnikom ili suglasnikom. (Malo je kompleksnije od ovoga, ali bi ovo trebalo da vam da pravu sliku.) Maternji koreanski govornici nemaju problem u biranju pravog dela, ali ne može se utvrditi koji od delova koristiti za reference i ostali automatski tekst koji će se promeniti dok vi menjate Vaš dokument. Potreban je mukotrpan trud za ručno stavljanje odgovarajućih delova svaki put kada dodate/izbacite reference ili kad jednostavno menjate raspored dokumenta. HLATEX oslobađa svoje korisnike od ovog dosadnog procesa, sklonom greškamma.

U slučaju da Vam nisu potrebne osobine koreanske lokalizacije već samo želite da ukucate koreanski tekst, možete sledeći red upisati u uvodu.

\usepackage{hfont}

Za više detalja o pisanju na koreanskom jeziku u HLATEXu, pogledajte HLATEX uputstva. Bacite pogled na internet stranicu Korean TeX User Group (KTUG).

U “FAQ” naslovu “KTUG”-a preporučeno je korišćenje “kotex” paketa

\usepackage{kotex}

Persijska skripta[uredi]

Za persijanski jezik, postoji paket pod imenom “XePersian” koji koristi “XeLaTeX” kao motor za kucanje. Samo ubacite sledeći kod u uvod:

\usepackage{xepersian}

Pogledati XePersian page on CTAN

Štaviše, arapska skripta se može koristiti za pisanje na persijskom jeziku.

Poljski jezik[uredi]

Ako planirate da pišete na poljskom jeziku Vaš “UTF-8” kodovan dokument, koristite sledeći kod

\usepackage[utf8]{inputenc}
\usepackage{polski}
\usepackage[polish]{babel}

Navedeni kod samo dozvoljava korišćenje poljskih slova i prevodi automatski tekst na poljski, tako da "poglavlje" postaje "rozdział". Postoji par dodatnih stvari koje treba zapamtiti.

Veznici[uredi]

Poljski jezik ima dosta jednoslovnih veznika: "a", "o", "w", "i", "u", "z", itd., gramatika i tipografska pravila ne dozvoljavaju da njima bude završen štampani red. Da osigurate da ih LaTeX neće videti kao poslednja slova u redu, moraćete da koristite “nelomljivi” razmak:

Noc była sierpniowa, ciepła i~słodka, Księżyc oświecał srebrnem światłem wgłębienie, tak,
że twarze małego rycerza i~Basi były skąpane w blasku.
Poniżej, na podwórzu zamkowem, widać było uśpione kupy żołnierzy, a~także i~ciała zabitych
podczas dziennej strzelaniny, bo nie znaleziono dotąd czasu na ich pogrzebanie.


Brojevi[uredi]

Po poljskim pravilima gramatike, morate stavljati tačke posle brojeva u poglavlju, odeljku, pododeljku, itd. naslovu.

Ovo se postiže ponovnim definisanjem nekoliko LaTeX makro naredbi.

Za knjige:

\renewcommand\thechapter{\arabic{chapter}.}
\renewcommand\thesection{\arabic{chapter}.\arabic{section}.}
\renewcommand\thesubsection{\arabic{chapter}.\arabic{section}.\arabic{subsection}.}
\renewcommand\thesubsubsection{\arabic{chapter}.\arabic{section}.\arabic{subsection}.\arabic{subsubsection}.}

Za članke:

\renewcommand\thesection{\arabic{section}.}
\renewcommand\thesubsection{\arabic{section}.\arabic{subsection}.}
\renewcommand\thesubsubsection{\arabic{section}.\arabic{subsection}.\arabic{subsubsection}.}


Alternativno, možete koristiti posvećene klase dokumenata:

  • mwart umesto article,
  • mwbk umesto book
  • and mwrep umesto report.

Te klase imaju mnogo više evropska tipografska podešavanja ali ne zahtevaju korišđenje poljskog babela ili karakternog kodovanja.

Jednostavna upotreba:

\documentclass{mwart}
\usepackage[polish]{babel}
\usepackage{polski}
\begin{document}
Pójdź kińże tę chmurność w głąb flaszy.
\end{document}

Potpuna dokumentacija ovih klasa dostupna je na http://web.archive.org/web/20040609034031/http://www.ci.pwr.wroc.pl/~pmazur/LaTeX/mwclsdoc.pdf (Polish).

Uvlačenje[uredi]

Može biti uobičajno (zavisi od izdavača) uvući prvi paragraf u odeljcimai naslovima:

\usepackage{indentfirst}

Hipenacija i tipografija[uredi]

Mnogo je više neodobreno postaviti stranice sa hipenacijom između stranica nego što je prirodno u američkom kucanju.

Kako biste smanjili kaznu širenja stranica, koristite ovu komandu:

\brokenpenalty=1000

Za smanjenje kazni za napuštanje prozora i siročića (klubofi u TeX nomenkulturi) koristite ove komande:

\clubpenalty=1000
\widowpenalty=1000

Zapete u matematici[uredi]

Po poljskim tipografskim pravilima, frakcione delove brojeva treba odvojiti zapetom, a ne tačkom. Kako biste naterali LaTeX da ne ubaci dodatan prostor u matematičkom modu posle zapete (naravno, osim ako ima prostora posle zapete), koristite icomma paket.

\usepackage{icomma}

Nažalost, delimično je nekompatibilan sa dcolumn paketom. Morate ili koristiti tačke u kolonama sa numeričkim podacima u izvornom kodu i naterati dcolumn da ih prebaci u zapete ili definišite kolonu kao:

\begin{tabular}{... D{,}{\mathord\mathcomma}{2} ...}

Alternativa je korišćenje numprint paketa, ali to je mnogo neugodnije.

Dodatne informacije[uredi]

Uputite se na Słownik Ortograficzny (na poljskom jeziku) za dodatne informacije o poljskoj gramatici i tipografskim pravilima.

Dobar dodatak je dostupan na Zasady Typograficzne Składania Tekstu (na poljskom jeziku).

Portugalski jezik[uredi]

Dodajte sledeći kod u uvod:

\usepackage[portuguese]{babel}

Možete promeniti jezik na brazilski portugalski jezik korišćenjem brazilian ili brazil.

Slovački jezik[uredi]

Osnovna podešavanja su dobra, ako koristite samo češki jezik, ali slovačkom su potrebni posebni znaci za 'ď', 'ť', 'ľ'. Kako biste mogli da ih ukucavate preko tastature, koristite sledeći kod:

\usepackage[slovak]{babel}
\usepackage[IL2]{fontenc}

Srpski jezik[uredi]

Za srpski jezik pisan ćirilicom dovoljno je da ubacimo sledeći kôd:

\usepackage[T2A]{fontenc}
\usepackage[serbianc]{babel}

Ako pišemo latinicom, koristićemo sledeće:

\usepackage[T1]{fontenc}
\usepackage[serbian]{babel}

Podrazumevano je korišćen ekavski dijalekat. Ako želimo ijekavski dijalekat, tada ćemo dodati atribut ijekav, i to na sledeći način:

\usepackage[serbianc.ijekav]{babel}

odnosno

\usepackage[serbian.ijekav]{babel}

Dostupni atributi za srpski jezik su i quotes i datei. Atribut datei promeni podrazumevane nazive meseca „jun“ i „jul“ u „juni“ i „juli“. Atribut quotes menja kobinaciju za zatvorene navodnike "' iz u . Možemo da koristimo i više atributa istovremeno, na primer

\usepackage[serbianc.ijekav.datei.quotes]{babel}

Komanda \today ispisuje datum na srpskom jeziku. Alternativno, komanda \today* ispisuje datum bez tačke nakon godine (koristi se kada nakon datuma ide neki interpunkcijski znak, poput zapete). Takođe, za srpski jezik postoje komande \todayRoman i \todayRoman* koje ispisuju datum sa rimskim brojem meseca.

Za pisanje polusloženica umesto crtice bolje je da koristimo "- kako bi se crtica u slučaju preloma reči ponovila i u donjem redu; na primer

%на крају реда
кад"-тад

kad-
-tad

Španski jezik[uredi]

Uključite odgovarajuću babel opciju:

\usepackage[spanish]{babel}

Trik je u tome da španski jezik ima nekoliko odvojenih opcija i komandi za kontrolu izgleda. Opcije mogu biti učitane ili pozivom na babel, ili pre, definisanjem komande \spanishoptions. Otuda, sledeće komande su ekvivalentne:

\def\spanishoptions{mexico}
\usepackage[spanish]{babel}
\usepackage[spanish,mexico]{babel}

Prosečno, prethodna sintaksa je preporučljiva, pošto je slovo odstupanje od standardnog ponašanja Babela, i time mogu da ometu druge programe (LyX, latex2rtf) koji interaguju sa LaTeXom.

Španski, takođe, definiše stenografiju za tačku i << >> tako da se koriste kao logične oznake: prethodnik se koristi kao decimalni marker u matematičkom modu, i izlaz je, tipično, ili zapeta ili tačka; ovaj drugi se koristi za ciirani tekst, i izlaz je, uglavnom, ili «» ili “”. Ovo dozvoljava različite tipografske konvencije, sa istim ulazom, kao i podešavanja koja mogu biti drugačija od, recimo, Španije i Meksika.

Dve posebno korisne opcije su es-noquoting,es-nolists: pojedini paketi i klase mogu da se sudare sa španskim, u načinu na kojem se nose sa aktivnim karakterima, i ove opcije onemogućuju način rada španskog jezika, kako bi se omogućilo prevazilaženje ove uobičajene zamke. Štaviše, ove opcije mogu pojednostaviti način na koji LyX prilagođava neke osobine španskog izgleda unutar GUIa.

Opcije mexico,mexico-com pružaju podršku za lokalne običaje u Meksiku: prethodnik koristi decimalnu tačku, kao uobičajnu, i sledeći dozvoljava decimalnu zapetu, kao što je zahtevano od “Mexican Official Norm (NOM) of the Department of Economy for labels in foods and goods”. Više lokalizacija se trenutno proizvodi.

Ostale opcije modifikuju španski izgled nakon učitavanja babela. Dve posebno korisne komande su \spanishoperators i \spanishdeactivate.

Makro naredba \spanishoperators{<list of operators>}{ sadrži listu španskih matematičkih operatora, i mogu se ponovo definisati po volji. Na primer, komanda:

\def\spanishoperators{sen}

samo definiše sen, koja je važnija od svih ostalih definicija; komanda \let\spanishoperators\relax ih sve onesposobljuje. Ova komanda podržava akcentovane ili prostorne operatore: \acute{<letter>} stavlja akcenat, i \, komanda stavlja mali razmak. Na primer, sledeći operatori su definisani sami od sebe.

l\acute{i}m l\acute{i}m\,sup l\acute{i}m\,inf m\acute{a}x 
\acute{i}nf m\acute{i}n sen tg arc\,sen arc\,cos arc\,tg 
cotg cosec senh tgh

Konačno, makro naredba \spanishdeactivate{<list of characters>} onesposobljuje neke aktivne karaktere, kako bi Vas držali daleko od problema ako su oni ponovo definisani preko nekog drugog paketa. Kandidati za deaktivaciju se podešavaju {<>."'}. Molim, imajte na umu da neke opcije preduhitre dostupnost nekih aktivnih karaktera. Naročito, ne treba da pravite kombinaciju es-noquoting opcije sa \spanishdeactivate{<>}, ili es-noshorthands sa \spanishdeactivate{<>."}.

Pogledajte dokumentaciju za Babel ili spanish.dtx za više detalja.

Tibetanski jezik[uredi]

Jedna opcija za korišćenje tibetanske skripte u LaTeXu jeste dodavanje

\usepackage{ctib}

u uvod i korišćenje “Wylie” transkripcije za ulaz. Pogledajte odlične paketa dokumentacije za detalje. Još informacija može biti pronađeno na [1]

Literatura[uredi]

  1. babel-french documentation: ""the French language should now be loaded as french, not as frenchb or francais and preferably as a global option of \documentclass. Some tolerance still exists in v3.0, but do not rely on it."


Prethodno: Posebni znakovi Indeks Sledeće: Rotacija