LaTeX/Upravljanje bibliografijom
Za svako akademsko/istraživačko pisanje, uključivanje referenci u dokument je važan zadatak. Srećom, LaTeX ima niz karakteristika koje čine upravljanje referencama jednostavnijim, uključujući i ugrađenu podršku za navođenje referenci. Međutim, mnogo moćnije i fleksibilnije rešenje je postignuto zahvaljujući pomoćnim sredstvom koje se zove BibTeX (koje dolazi sa standardnim LaTeX-om). Nedavno, BibLaTeX je nasledio BibTeX, to je sredstvo koje je u saglasnosti sa LaTeX sintaksom.
BibTeX skladišti sve reference u spoljnoj, flet-fajl bazi podataka. (BibLaTeX koristi ovu istu sintaksu.) Ova baza podataka se može referencirati u bilo kojem LaTeX dokumentu, i citati ih prave u bilo kojem zapisu koji je sadržan u fajlu. To je često pogodnije nego da se ugrađuju na kraju svakog pisanog dokumenta; izvor centralizovane bibliografije može biti povezan sa onoliko dokumenata koliko želite (pišem jednom, čitam mnogo!). Naravno, bibliografije se mogu podeliti i na onoliko fajlova koliko želite, tako da može postojati fajl koji sadrži izvore u vezi teme A (a.bib), a drugi u vezi teme B (б.bib). Prilikom pisanja o temi AB, obe datoteka se mogu povezati u dokument (može da sadrži izvore аб.bib specijalno za temu AB).
Ugrađeni sistem
[uredi]Ako pišete samo jedan ili dva dokumenta i ne planirate da pišete ništa na tu temu u narednom periodu, možda nećete želeti da gubite vreme stvarajući bazu podataka za reference koje nikada više nećete koristiti. U tom slučaju trebalo bi da razmislite o korišćenju osnovne i jednostavne bibliografske podrške koja je ugrađena u LaTeX-u.
LaTeX pruža okruženje pod nazivom thebibliography koje morate da koristite kada želite bibliografiju; to obično znači na samom kraju vašeg dokumenta, neposredno pre \end{document} naredbe. Evo praktičnog primera:
\begin{thebibliography}{9}
\bibitem{Лампорт94}
Лесли Лампорт,
\emph{\LaTeX: систем за припрему докумената},
Едисон Веслеј, Масачусетс,
Другo издање,
1994.
\end{thebibliography}
U redu, pa šta se ovde dešava? Prva stvar koju treba primetiti je određivanje okruženja. thebibliography je ključna reč koju LaTeX prepoznaje i sve što se nalazi između oznake za početak i kraj se smatra podacima za bibliografiju. Obavezni argument, koji se navodi posle izjave za početak, govori LaTeX-u koliko široko će oznaka stavke biti odštampana. Međutim imajte na umu, da sam broj nije parametar, ali da broj cifara jeste. Dakle, ja efektno govorim LaTeX-u da će mi trebati samo oznake referenci dužine jednog karaktera, što u krajnjoj liniji znači da ne bude više od devet referenci ukupno. Ako želite više od devet, onda upišite bilo koji dvocifreni broj, kao što je '56' koji omogućava do 99 referenci.
Sledeći je stvarni unos referenci. Potrebna je naredba za prefiks \bibitem{кључ_цитата}. ključ_citata bi trebalo da bude jedinstveni identifikator te reference, i često se sastoji od bilo kog niza slova, brojeva i simbola interpunkcije (ali ne i zareza). Često se koristi prezime prvog autora, a zatim poslednje dve cifre godine (dakle Lamport94). Ako je isti autor vlasnik više od jedne reference za datu godinu, nakon toga se obično dodaju slova 'a', 'b', itd. Ali treba uraditi onako kako vama najviše odgovara. Sve posle ključa je sama referenca. Treba ga otkucati onako kako želite da vamda bude predstavljena referenca. Ja ubacujem različite delove referenci, kao što su ime autora, naslov, itd, i to na različitim linijama zbog čitljivosti. Ove razmake između linija LaTeX ignoriše. Želeo sam da naslov bude u kurzivu, pa sam koristio \emph{} naredbu da bih to postigao.
Citati
[uredi]Citiranje datog dokumenta je zapravo veoma jednostavano. Idite do tačke gde želite da se pojavi citat, i koristiti sledeće: \cite{кључ_цитата}, gde ključ_citata predstavlja onu stavku koju želite da citirate. Kada LaTeX obradi dokument, citat će biti upoređen sa stavkama iz bibliogafije i biće zamenjen sa odgovarajućim brojem citata. Prednost ovoga, još jednom, je to što LaTeX umesto vas brine o brojevima. Kada bi sve bilo potpuno automatski, dodavanje ili uklanjanje referenci bi bio pravi posao, jer bi svaki citat morali ponovo ručno da numerišete.
Уместо ШВТЋДД уређивача, у системима као што су \TeX{} или \LaTeX{} могуће је користити \cite{Лампорт94}.
Konkretnije referenciranje
[uredi]Ponekad želite da se citat odnosi na određenu stranu, figuru ili teoremu u udžbeniku. Za to možete koristiti argumente \cite naredbe:
\cite[стр.~215]{цитат01}
Argument "str. 215", će se pojaviti unutar istih zagrada. Obratite pažnju na tildu u [str.~215], koja zamenjuje razmak koji se koristi na kraju rečenice tako što ne pravi razmak između reči. Postoje dva razloga: razmak na kraju rečenice je suviše širok, i "str." ne treba da bude razdvojeno od broja stranice.
Višestruki citati
[uredi]Kada je potreban niz od više citata, treba vam samo jedna \cite{} naredba. A citati su zatim odvojeni zarezima. Imajte na umu da ne smete da koristite razmake između citata. Evo primera:
\cite{цитат01,цитат02,цитат03}
Ovo će dovesti do toga da citati budu unutar iste zagrada..
Stilovi bibliografije
[uredi]Postoji nekoliko načina za formatiranje lista bibliografskih referenci i njihovih citata u tekstu. To se naziva stilovima citata, i oni se sastoje iz dva dela: format skraćenog citata (tj. markera koji je ubačen u tekst da identifikuje ulaz u listu referenci) i format odgovarajućeg ulaza na spisku referenci, koji obuhvata kompletne bibliografske detalje.
Postoje dva tipa skraćenih citata i oni mogu: numerisani ili tekstualni. Numerisani citati (takođe poznati kao Vankuverski sistem referenciranja) su obeleženi brojevima prema redosledu pojavljivanja u tekstu, a sastoje se od arapskih brojeva u zagradama (1), uglastim zagradama [1], eksponentima 1, ili i u raznim kombinacijama[1]. Tekstualni citati (takođe poznati kao Harvardski sistem referenciranja) koriste prezime autora i (obično) godinu kao skraćenu formu citata, koji je inače u potpunosti zatvoreni u zagradama (Smit 2014) ili delimično, kao u Smit (2014). Drugi oblik omogućava da citat bude integrisan u rečenicu koju podržava.
Ispod možete videti tri stila koja su dostupna u LaTeX-u:
Evo nekih stilova koji se najčešće koriste:
| Ime stila | Formatiranje imena autora | Format referenci | Sortiranje |
|---|---|---|---|
| običan | Homer Džej Simson | #ID# | po autoru |
| unsrt | Homer Džej Simson | #ID# | po referenciranju |
| abbrv | H. Dž. Simson | #ID# | po autoru |
| alfa | Homer Džej Simson | Sim95 | po autoru |
| apstrakt | SHomer Džej Simson | Simson-1995a | |
| acm | Simson, H. Dž. | #ID# | |
| autordatum1 | Simson, Homer Džej | Simson, 1995 | |
| apa | Simson, H. Dž. (1995) | Simson1995 | |
| imenovan | Homer Džej Simson | Simson 1995 |
Međutim, imajte na umu da ćete morati da koristite natbib paket da biste koristili većinu ovih stilova.
Bez navoda
[uredi]Ako želite da se pojavi samo referenca u bibliografiji, i ne zanima vas gde je navedeno u glavnom tekstu, onda \nocite{} naredba može biti korisna, npr:
Лампорт је 1995 показао нешто... \nocite{Лампорт95}.
Posebna verzija naredbe, \nocite{*}, uključuje sve stavke iz baze podataka, bez obzira da li su navedene u dokumentu ili ne.
Natbib
[uredi]| Naredba za citiranje | Prikaz |
|---|---|
| \citet{gusens93} \citep{gusens93} |
Gusens i dr. (1993) (Gusens i dr., 1993) |
| \citet*{gusens93} \citep*{gusens93} |
Gusens, Mitlbek, i Samarin (1993) (Gusens, Mitlbek, i Samarin, 1993) |
| \citeauthor{gusens93} \citeauthor*{gusens93} |
Gusens i dr. Gusens, Mitlbek, i Samarin |
| \citeyear{gusens93} \citeyearpar{gusens93} |
1993 (1993) |
| \citealt{gusens93} \citealp{gusens93} |
Gusens i dr. 1993 Gusens i dr., 1993 |
| \citetext{priv.\ comm.} | (priv. comm.) |
Koristeći standardnu LaTeX podršku za bibliografiju, videćete da je svaka referenca numerisana i da svaki citat odgovara brojevima. Numerički stil citiranja je sasvim uobičajen u naučnoj pisanoj formi. U drugim disciplinama, češće se koristi stil autor-godina, npr (Roberts, 2003)-poželjan je Harvard. Ovde neće biti diskusije o tome koji je najbolji izlaz, ali moguće je da najbolji dobijete preko natbib paketa. U stvari, on može zameniti LaTeX-ove vlastite naredbe za citiranje, jer Natbib omogućava korisniku da lako prebacuje sa Harvarda u numerički stil i obrnuto.
Prvi zadatak je dodavanje onog što sledi u preambulu kako bi omogućili LaTeX-u da koristiti Natbib paket:
\usepackage[options]{natbib}
Takođe, morate da promenite bibliografski stil koji će se koristiti za datoteke, pa tako izmenite odgovarajuću liniju na dnu datoteke tako da glasi: \bibliographystyle{plainnat}. Kada završite, u suštini sve se zasniva na promeni postojeće \cite naredbe da biste prikazali tip citata koji želite.
| Stil | Izvor | Opis |
|---|---|---|
| plainnat | Obezbeđen | natbib-odgovarajuća verzija običnog stila |
| abbrvnat | Obezbeđen | natbib-odgovarajuća verzija abbrv stila |
| unsrtnat | Obezbeđen | natbib-odgovarajuća verzija unsrt stila |
| apsrev | REVTeX 4 početna strana | natbib-odgovarajući stil za časopise Pregled Fizike |
| rmpaps | REVTeX 4 početna strana | natbib-odgovarajući stil za časopis o Pregled moderne fizike |
| IEEEtranN | TeX unos kataloga | natbib-odgovarajući stil za IEEE izdanja |
| achemso | TeX unos kataloga | natbib-odgovarajući stil za časopise američkog udruženja za hemiju |
| rsc | TeX unos kataloga | natbib-odgovarajući stil za časopise kraljevskog udruženja za hemiju |
Prilagođavanje
[uredi]| Opcije | Značenje |
|---|---|
round : square : curly : angle |
zagrade () (podrazumevano), uglaste zagrade [], vitičaste zagrade {} ili izlomljene zagrade <> |
colon : comma |
višestruki citati su odvojeni tačkazarezom (standardno) ili zarezima |
authoryear : numbers : super |
stil citiranja autor godina (podrazumevano), numerički citati ili eksponencijalni numerički citati |
sort : sort&compress |
višestruki citati su poređani po redosledu po kojem se pojavljuju u delovima referenci ili su višestruki numerički citati sažeti gde je to moguće |
longnamesfirst |
prvi citat bilo koje reference će koristiti zvezdastu varijantu (potpuna lista autora), kasniji citati će koristiti skraćenu i dr. varijante stila |
sectionbib |
da bi ste koristili chapterbib paket. ponovo definišite \thebibliography sa \section* umesto \chapter* |
nonamebreak |
zadržava sva imena autora u citatu na jednoj liniji da bi ispravili neke hyperref probleme - izaziva prepune hbox-ove |
Glavne naredbe jednostavno dodaju t za 'tekstualne' ili u za 'umetnute' na osnovne \cite naredbe. Takođe ćete primetiti kako će Natbib sažeti reference sa tri ili više autora na više sažetu prvo prezime i dr. verziju. Dodavanjem zvezdice (*), možete da zamenite ovu podrazumevanu verziju i navesti sve autore povezane sa tim citatima. Postoje neke druge specijalizovane naredbe koje Natbib podržava, i navedene su ovde u tabeli. Imajte na umu da, na primer abbrvnat ne podržava \citet* i automatski će birati između svih autora i dr.
Konačna oblast koju želim da pokrijem sa Natbib-om je prilagođavanje stila citiranja. Postoji naredba pod imenom \bibpunct koja se može koristiti za gaženje podrazumevanih i menjanje nekih podešavanja. Na primer, ja sam stavio sledeće u preambulu:
\bibpunct{(}{)}{;}{a}{,}{,}
Naredba zahteva šest obaveznih parametara.
- Simbol za otvorenu zagradu.
- Simbol za zatvorenu zagradu.
- Simbol koji se pojavljuje između više citata.
- Ovaj argument uzima slovo:
- n - numerički stil.
- s - numerički eksponencijalan stil.
- Bilo koje drugo slovo - stil autor godina.
- Pojavljivanje interpunkcija između autora i godine (samo u slučaju zagrada).
- Korišćenje interpunkcija između godina, u više citata, gde postoji zajednički autor. npr, (Čomski 1956, 1957). Ako želite dodatni prostor, onda vam treba
{,~}.
Neke od opcije koje su pod kontrolom \bibpunct su takođe dostupne uključivanjem opcija na natbib paketu kada je pozvan. Ove opcije takođe dozvoljavaju kontrolu nekih drugih aspekata u bibliografiji, mogu se videti u tabeli (desno).
Dakle, kao što vidite, ovaj paket je prilično fleksibilan, posebno zato što je moguće lako prebacivanje između različitih stilova citiranja promenom jednog parametra. Pogledajte ručno Natbib, kratak dokument gde možete naučiti nešto više o tome kako se on koristiti.
BibTeX
[uredi]Ranije sam predstavio ideju ubacivanja referenci na kraju dokumenta, a zatim pomoću \cite naredbe ih navoditi u tekstu. U ovom uputstvu, želim da uradim nešto bolje od ovog metoda, jer to nije tako fleksibilano kao što može biti. Ja ću se koncentrisati na korišćenje BibTeX-a.
BibTeX baza podataka smeštena je kao .bib fajl. To je običan tekstualni fajl, pa se može lako pogledati i izmeniti. Struktura fajla je takođe prilično jednostavna. Primer unosa BibTeX-a:
@article{гринвејд93,
author = "Џорџ Д. Гринвејд",
title = "{С}веобухватна {Т}еX {А}рхивска {М}режа ({СТАМ})",
year = "1993",
journal = "TUGBoat",
volume = "14",
number = "3",
pages = "342--351"
}
Svaki ulaz počinje sa izjavom koji tip referenci želite da koristite, u obliku @тип. BibTeX zna praktično sve vrste koje možete da zamislite, obično su to: book, article, i za papire predstavljene na konferencijama, postoji inproceedings. U ovom primeru, ja sam referencirao članak iz časopisa.
Nakon tipa, morate da imate levu vitičastu zagradu '{' da bi označili početak atributa reference. Prvi se nalazi odmah nakon zagrade, koja je ključ citiranja, ili BibTeX ključ. Ovaj ključ mora biti jedinstven za sve stavke unutar bibliografije. To je identifikator koji ćete koristiti u vašem dokumentu da biste ga upućivali na ovaj unos. Na vama je kako želite da obeležite svaku referencu, ali standard je da se koristi po kojem koristite prezime autora, a zatim godinu objavljivanja. Ovo je šema koju ja koristim u ovom uputstvu.
Dalje, treba da bude jasno da su ono što sledi relevantna polja i podaci za posebnu referencu. Imena polja levo su BibTeX ključne reči. One su praćene znakom jednakosti (=), gde je vrednost tog polja postavljena. BibTeX očekuje da eksplicitno označite početak i kraj svake vrednosti. Ja lično koristim navodnike ("), međutim, takođe imate mogućnost korišćenja vitičastih zagrada ('{', '}'). Ali, kao što će uskoro videti, vitičaste zagrade imaju i druge uloge, u okviru atributa, tako da ne volim da ih koristim za taj posao jer onda to može delovati zbunjujuće. Važan izuzetak je kada želite da koristite znakove sa umlautima (ü, ö, itd), jer je njihova notacija u formatu \"{o} i oznaka citata će zatvoriti jedan otvor na polju, izazivajući grešku u analizi reference. Korišćenjem \usepackage[utf8]{inputenc} u preambuli .tex može ovo zaobići, tako što se akcentovani karakteri mogu sadržati u .bib fajlu bez ikakve potrebe za posebnim označavanjem. Ovo omogućava dosledno formatiranje tokom celog .bib fajla, izbegavajući potrebu korišćenja zagrada kada postoje umlauti.
Zapamtite da svaki atribut mora da bude praćen zarezom da bi se ograničili jedan od drugog. Ne dodajte zarez na poslednji atribut, jer zatvorena zagrada će reći BibTeX-u da više ne postoje atributi za unos, iako nećete dobiti grešku ako to uradite.
Može proći dosta vremena dok naučite šta su referentne vrste, i koja polja imaju koje tipove na raspolaganju (a koja su potrebna ili opciona, itd). Pa, pogledajte ulazni tip reference i takođe polja reference za opise svih polja. To može biti vredno za obeležavanje ili štampanje ove stranice, tako da je bolje da su vam pri ruci kada vam zatrebaju. Veći deo informacija sadržanih u njemu se ponavlja u sledećoj tabeli koja vam može koristiti.
| članak | knjiga | knjižica | inbuk | ukolekciji | održavanje ≈ konferencija | uputstvo | Magistarska teza, doktorska disertacija | Ostalo | postupak | tehnički izveštaj | neobjavljeno | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| adresa | o | o | o | o | o | o | o | o | o | |||
| pribeležavanje | ||||||||||||
| autor | + | * | o | *¹ | + | + | o | + | o | + | + | |
| naslov knjige | + | + | ||||||||||
| poglavlje | *² | o | ||||||||||
| krosref | ||||||||||||
| izdanje | o | o | o | o | ||||||||
| urednik | * | *¹ | o | o | o | |||||||
| način objave | o | o | ||||||||||
| institucija | + | |||||||||||
| časopis | + | |||||||||||
| ključ | ||||||||||||
| mesec | o | o | o | o | o | o | o | o | o | o | o | o |
| beleška | o | o | o | o | o | o | o | o | o | o | o | + |
| broj | o | o | o | o | o | o | o | |||||
| organizacija | o | o | o | |||||||||
| strana | o | *² | o | o | ||||||||
| izdavač | + | + | + | o | o | |||||||
| škola | + | |||||||||||
| serija | o | o | o | o | o | |||||||
| naslov | + | + | + | + | + | + | + | + | o | + | + | + |
| tip | o | o | o | o | ||||||||
| obim | o | o | o | o | o | o | ||||||
| godina | + | + | o | + | + | + | o | + | o | + | + | o |
+ Potrebna polja, O Opciona polja
Autori
[uredi]BibTeX može biti pametan sa imenima autora. Može prihvatiti imena kao ime prezime ili prezime, ime. Ja lično koristim prvi način, ali zapamtite da je redosled kojim ih unosite (ili bilo koji podatak koji vam znači) prilagodljiv i da tako možete dobiti BibTeX koji manipuliše ulazom i izlazom onako kako želite. Ako koristite metod ime prezime, onda morate biti oprezni sa nekoliko posebnih imena, tamo gde postoje složena prezimena, kao na primer "Džon fon Nojman". U ovom obliku, BibTeX pretpostavlja da je poslednja reč prezime, i da je sve pre prezimena ime, uključujući i srednje ime. Zato morate eksplicitno reći BibTeX-u da zadrži 'fon' i 'Nojman' zajedno. Ovo se lako postiže pomoću vitičastih zagrada. Pa će finalni rezultat biti "Džon {fon Nojman}". Ovo se lako radi sa prezime, ime varijantom, jer imate zarez koji odvaja prezime od imena.
Drugo, tu je i rešenje na to kako da kažete BibTeX kada referenca ima više od jednog autora. Ovo je vrlo jednostavno uraditi tako što se ubaci ključna reč and između svakog autora. Kao što se vidi iz drugog primera:
@book{гусенс93,
аутор = "Мишел Гусенс and Франк Митлбах and Александар Самарин",
наслов = "LaTeX Компањон",
година = "1993",
изавач = "Едисон-Веслеј",
адреса = "Рединг, Maсачусец"
}
Ova knjiga ima tri autora, i svaki je odvojen kako je opisano. Naravno, kada BibTeX prođe kroz ovo i prikaže rezultat, biće samo 'i' između pretposlednjeg i poslednjeg autora, ali .bib fajlu, je potrebno i tako da se može razgraničiti pojedinačni autori.
Standardni šabloni
[uredi]Budite oprezni ako kopirate sledeće šablone, znak % nije važeći za komentiranje linija u bibtex fajlovima. Ako želite da komentirate liniju, morate da ga stavite ispred ulaza.
- @article
- Članak iz časopisa ili novina.
- Obavezna polja: autor, naslov, author, title, časopis, godina.
- Opciona polja: obim, broj, strana, mesec, beleška.
@article{Xarticle,
аутор = "",
наслов = "",
часопис = "",
%обим = "",
%број = "",
%страна = "",
година = "XXXX",
%месец = "",
%белешка = "",
}
- @book
- Objavljena knjiga
- Obavezna polja: autor/urednik, naslov, izdavač, godina.
- Opciona polja: obim/broj, serija, adresa, urednik, mesec, beleška.
@book{Xbook,
аутор = "",
наслов = "",
издавач = "",
%обим = "",
%број = "",
%серије = "",
%адреса = "",
%издање = "",
година = "XXXX",
%месец = "",
%белешка = "",
}
- @booklet
- Rad bez navedenog izdavača ili sponzora.
- Obavezna polja: naslov.
- Opciona polja: autor, način izdavanja, adresa, mesec, godina, beleška.
@booklet{Xbooklet,
%aутор = "",
наслов = "",
%начин издавања = "",
%aдреса = "",
%година = "XXXX",
%месец = "",
%белешка = "",
}
- @conference
- Isto kao procesuiranje
- Obavezna polja: autor, naslov, naslov knjige, godina.
- Opciona polja: urednik, obim/broj, serije, strane, adresa, mesec, organizacija, izdavač, beleška.
@conference{Xconference,
aутор = "",
наслов = "",
наслов књиге = "",
%уредник = "",
%обим = "",
%број = "",
%серије = "",
%страна = "",
%aдреса = "",
година = "XXXX",
%месец = "",
%издавач= "",
%белешка = "",
}
- @inbook
- Deo knjige bez svog naslova.
- Obavezna polja: autor/urednik, naslov, odeljak i/ili strane, izdavač, godina.
- Opciona polja: obim/broj, serije, tip, adresa, izdanje, mesec, beleška.
@inbook{Xinbook,
аутор = "",
уредник = "",
наслов = "",
одељак = "",
стране = "",
издавач= "",
%обим = "",
%број = "",
%серије = "",
%тип = "",
%aдреса= "",
%издање= "",
година = "",
%месец = "",
%белешка = "",
}
- @incollection
- Deo knjige sa svojim naslovom.
- Obavezna polja: autor, naslov, naslov knjige, izdavač, godina.
- Opciona polja: urednik, obim/broj, serija, tip, poglavlje, strana, adresa, izdanje, mesec, beleška.
@incollection{Xincollection,
аутор = "",
наслов = "",
наслов књиге= "",
издавач= "",
%уредник= "",
%обим = "",
%број = "",
%серија = "",
%тип = "",
%поглавље= "",
%страна = "",
%адреса= "",
%издање= "",
година = "",
%месец = "",
%белешка= "",
}
- @inproceedings
- Članak vezan za održavanje konferencija
- Obavezna polja: autor, naslov, naslov knjige, godina.
- Izborna polja: urednik, obim/broj, serija, strana, adresa, mesec, organizacija, izdavač, beleška.
@inproceedings{Xinproceedings,
аутор = "",
наслов = "",
наслов књиге = "",
%уредник = "",
%обим = "",
%број = "",
%серија = "",
%страна = "",
%aдреса = "",
%oрганизација = "",
%издавач = "",
година = "",
%месец = "",
%белешка = "",
}
- @manual
- Tehnički priručnik
- Obavezna polja: naslov.
- Izborna polja: autor, organizacija, adresa, izdanje, mesec, godina, beleška.
@manual{Xmanual,
наслов = "",
%aутор = "",
%oрганизација = "",
%aдреса = "",
%издање = "",
година = "",
%месец = "",
%белешка = "",
}
- @mastersthesis
- Magistarska teza
- Obavezna polja: autor, naslov, škola, godina.
- Izborna polja: tip (npr "diplomski rad".), adresa, mesec, napomena.
@mastersthesis{Xthesis,
аутор = "",
наслов = "",
школа = "",
%тип = "diploma thesis",
%aдреса = "",
година = "XXXX",
%месец = "",
%белешка = "",
}
- @misc
- Šablon korisan za druge vrste publikacija
- Obavezna polja: nema
- Izborna polja: autor, naslov, način izdavanja, mesec, godina, beleška.
@misc{Xmisc,
%аутор = "",
%наслов = "",
%начин издавања = "",
%година = "XXXX",
%месец = "",
%белешка = "",
}
- @phdthesis
- Doktorska teza
- Obavezna polja: autor, naslov, godina, škola.
- Izborna polja: adresa, mesec, ključna reč, beleška.
@phdthesis{Xphdthesis,
аутор = "",
наслов = "",
школа = "",
%адреса = "",
година = "",
%месец = "",
%кључна реч = "",
%белешка = "",
}
- @proceedings
- Održavanje konferencija.
- Obavezna polja: naslov, godina.
- Opciona polja: urednik, obim/broj, serija, adresa, mesec, organizacija, izdavač, beleška.
@proceedings{Xproceedings,
наслов = "",
%уредник = "",
%обим = "",
%број = "",
%серија = "",
%адреса = "",
%oрганизација = "",
%издавач = "",
година = "",
%месец = "",
%белешка = "",
}
- @techreport
- Tehnički izveštaj obrazovnih, komercijalnih ili institucija standardizacije.
- Obavezna polja: autor, naslov, institucija, godine.
- Izborna polja: tip, broj, adresa, mesec, beleška.
@techreport{Xtreport,
aутор = "",
наслов = "",
институција = "",
%тип = "",
%број = "",
%aдреса = "",
година = "XXXX",
%месец = "",
%белешка = "",
}
- @unpublished
- Neobjavljeni članak, knjiga, disertacija, itd
- Obavezna polja: autor, naslov, beleška.
- Opciona polja: mesec, godina.
@unpublished{Xunpublished,
аутор = "",
наслов = "",
%година = "",
%месец = "",
белешка = "",
}
Šabloni koji nisu standardni
[uredi]- @patent
- BiBTeX ulazi se mogu uzeti sa Gugl Patenata.
- (vidi Citiranje patenata sa Bibtex kao alternativu)
- @collection
- @electronic
Očuvanje stanja slova
[uredi]U slučaju da je BibTeX naređeno od strane odabranog stila da ne čuva sva velika slova u okviru naslova, može doći do problema, pogotovo ako želite posebne imenice, ili skraćenice. Da biste rekli BibTeX-u da ih zadrži, koristite dobre stare vitičaste zagrade oko reči koja je u pitanju, (ili više reči, ako je akronim) i sve će biti dobro! Moguće je čak da bude potrebno da se sačuvaju manja-slova - na primer, ako se hemijska formula koristi u stilu koji postavlja naslov kao sva velika slova ili mala, ili ako se "pH" koristi u stilu koji povećava sva prva slova.
title = "{LaTeX} Kompanjon",
Međutim, izbegavajte 'stavljanje celog naslova u zagrade, jer će izgledati čudno ako se koristi drugačiji format povećavanja:
title = "{LaTeX Kompanjon}",
Radi lakšeg snalaženja, mnogi ljudi jednostavno staviljaju duple vitičaste zagrade, koje mogu da pomognu prilikom pisanja naučnih članaka za različite časopise, konference sa različitim BibTex stilovima koji ponekad čuvaju velika slova, a ponekad ne:
title = {{LaTeX Kompanjon}},
Kao alternativa ovome, pokušajte druge BibTex stilove ili izmenite postojeće. Pristup stavljanja samo relevantnog teksta u vitičaste zagrada je najviše izvodljiv ako koristite šablon pod kontrolom izdavača, kao što je šablon za argumente časopisa. Koristeći vitičaste zagrade oko pojedinačnih slova takođe treba izbegavati ako je moguće, jer može poremetiti podešavanje razmaka između slova, posebno sa biblatex, [1] tako da prvi korak treba generalno da bude priložen sa pojedinačnim rečima u zagradama.
Nekoliko dodatnih primera
[uredi]U nastavku ćete naći nekoliko dodatnih primera unosa literature. Prvi pokriva slučaj više autora u formatu Prezime, Ime, a drugi se bavi slučajem kolekcije.
@article{АбедонХајманТомас2003,
aутор = "Абедон, С. T. и Хајман, П. и Томас, Ц.",
година = "2003",
наслов = "Експериментална испитивања бактериофага латентног-периода еволуције као одговор на бактеријску расположивост",
часопис = "Примењена и микробиологија животне средине",
обим = "69",
страна = "7499--7506"
},
@incollection{Абедон1994,
аутор = "Абедон, С. T.",
наслов = "Побољшање и интеракција између слободних фагова и инфицираних ћелија",
страна = "397--405",
наслов књига = "Молекуларна биологија бактериофага T4",
уредник = "Карам, Џим Д. Карам и Дрејк, Џон В. и Креузер, Кенет Н., Мосиг, Гисела и Хал, Двајт и Еисерлинг, Фредерик А. и Блек, Линдзи В., Кутер, Елизабет и Карлсон, Карин и Милер, Ерик С. и Шпицер, Елеонора",
издавач = "АСМ Прес, Вашингтон ДС",
година = "1994"
},
Ako morate da citirate sajt možete koristiti @misc, na primer:
@misc{вебсајт:ферментас-ламбда,
аутор = "Ферментас Инц.",
наслов = "Ламбда фага: опис\& ограничење карата",
месец = "Новембар",
година = "2008",
урл = "http://www.fermentas.com/techinfo/nucleicacids/maplambda.htm"
},
Polje beleška je zgodno ako želite da dodate nestrukturirarne informacije, na primer, da treba tek da se pojavi odgovarajući broj časopisa:
@article{црнерупе,
аутор="Раберт Клајн",
наслов="Црне рупе и њихов однос према скривању јаја",
часопис="Теоријска источна физика",
издавач="Јаја Лтд.",
година="2010",
белешка="(појавиће се)"
}
Uzimanje trenutnog LaTeX dokumenta da koristi tvoj .bib fajl
[uredi]Na kraju vašeg LaTeX fajla (koji se nalazi nakon sadržaja, ali pre \end{document}), morate da postavite sledeće naredbe:
\bibliographystyle{plain}
\bibliography{пример1,пример2,...,примерn}
% Обратите пажњу на недостатак белог простора између наводника и следећег bib фајла.
Stilovi bibliografije su fajlovi koje BibTeX prepoznaje i koji mu kažu kako da formira uskladištene informacije u .bib datoteci kada se obrađuje za otpremanje. I tako prva naredba gore navedena izjavljuje koji stil datoteke treba da se koristiti. Stil datoteke u ovom slučaju je plain.bst (on dolazi kao standard za BibTeX). Ne morate da dodate .bst ekstenziju kada koristite ovu naredbu, jer je podrazumevana. Uprkos imenu, običan stil radi prilično dobar posao (pogledati na izlazu ovog uptstva da vidite na šta mislim).
Druga naredba je ona koja zapravo određuje .bib datoteku koju želite da koristite. One koje sam napravio za ovo uputsvo su se zvale primer1.bib, primer2.bib, . . ., primern.bib, ali opet, ne uključujete ekstenziju. U ovom trenutku, .bib datoteka je u istom direktorijumu kao i LaTeX dokument. Međutim, ako je vaša .bib datoteka na drugom mestu (što ima smisla ako nameravate da održite centralizovanu bazu podataka referenci za sva vaša istraživanja), morate da navedete putanju, kao, na primer, \bibliography{/негде/негде/пример} ili \bibliography{../пример1} (ako je .bib datoteka je u matičnom direktorijumu .tex dokumenta koji poziva).
Sada kada LaTeX i BibTeX znaju gde da traže odgovarajuće datoteke, zapravo citiranje referenci je prilično trivijalno. Potrebna vam je \cite{реф_кључ} naredba, vodeći računa da ref_ključ tačno odgovara jednom od ulaza u .bib datoteci. Ako želite da citirate više od jedne reference u isto vreme, uradite sledeće: \cite{реф_кључ1, реф_кључ2, ..., реф_кључN}.
Zašto LaTeX neće da stvori bilo koji izlaz?
[uredi]Dodaje se BibTeX dodatna složenost za procesuiranje izvornog koda da bi se došlo do željenog izlaza. Ovo je u velikoj meri skriveno od korisnika, ali zbog složenosti referenciranja citata iz vaše izvorne LaTeX datoteke do baze podataka unutar druge datoteke, vama zapravo treba više prolaza za postizanje zadataka. To znači da morate da pokrenete LaTeX više puta. Svaki prolaz će odraditi određeni zadatak dok citiranje svih referenci ne bude završeno. Evo šta treba da otkucate (u komandnoj liniji):
latex latex_изворни_код.texbibtex latex_изворни_код.auxlatex latex_изворни_код.texlatex latex_изворни_код.tex
(Ekstenzije su opcione, ako ih stavite primetite da bibtex komande uzima AUKS fajl kao ulaz.)
Nakon prvog LaTeX pokretanja, videćete greške, kao što su:
LaTeX Упозорење: Цитат `лампорт 94' је недефинисан на страни 1 на улазној линији 21. ... LaTeX Упозорење: Овде има недефинисаних референци.
Sledeći korak je da pokrenete bibtex na tom istom LaTeX izvoru (ili preciznije odgovarajuću AUKS datoteku, ali ne na stvarnoj .bib datoteci) da bi onda definisali sve reference unutar tog dokumenta. Trebalo bi da vidite ovakav izlaz:
Ово је BibTeX, Верзија 0.99ц (Веб2Ц 7.3.1) Помоћна датотека највишег нивоа: latex_ изворни_код.aux Стил датотеке: plain.bst База датотеке # 1: пример.bib
Treći korak, koji poziva LaTeX po drugi put će videti više grešaka kao što su "LaTeX Upozorenje: Oznaka(e) se možda promenila. Vratite se da biste dobili pravu referencu.". Ne plašite se, to je skoro gotovo. Kao što možete da pogodite, sve što treba da uradite je da pratite uputstva, i pokrenite LaTeX po treći put, a dokument će biti otpremljen kao što je očekivano, bez daljih problema.
Ako želite pdf izlaz umesto dvi izlaza možete koristiti pdflatex umesto latex na sledeći način:
pdflatex latex_изворни_код.texbibtex latex_изворни_код.auxpdflatex latex_изворни_код.texpdflatex latex_изворни_код.tex
(Ekstenzije su opcione, ako ih stavite primetite da bibtex naredba uzima AUKS datoteku kao ulaz.)
Imajte na umu da ako uređujete svoj izvor u vim i pokušate da koristite naredbeni režim i prečicu trenutne datoteke (%) za obradu dokumenta ovako:
:! pdflatex %:! bibtex %
Dobićete gršku sličnu ovoj:
Нисам могао да отворим датотеку 'тренутна_датотека.tex.aux'
Čini se da je ekstenzija datoteke podrazumevana kada se trenutna naredba datoteke (%) izvršava. Za obradu dokumenta iznutra sa vim, vi morate eksplicitno dati ime fajlu bez ekstenzije datoteke da bi bibtex radio, kao što je prikazano ispod:
:! pdflatex %:! bibtex %:r(bez ekstenzije fajla, traži AUKS datoteku kao što je gore pomenuto):! pdflatex %:! pdflatex %
Međutim, mnogo je lakše da instalirate vim-LaTeX dodatak odavde. To vam omogućava da jednostavno unesete \ll kada nije u modu ubacivanja, i sve odgovarajuće komande se automatski izvršavaju da bi izvršile dokument. Vim-LaTeX čak i otkriva koliko puta mora da radi pdflatex, i da li ili ne treba da radi bibtex. Ovo je samo jedan od mnogih lepih osobina Vim-LaTeX-a, možete pročitati odlično uputstvo za početnike i saznati više o mnogim pametnim prečicama koje Vim-LaTeX daje.
Postoji i druga opcija ukoliko radite u Unik/Linuks ili bilo kojim drugim platformama u kojima [http://en.vikipedia.org/viki/Make_%28softvare%29 radite]. Tada jednostavno možete da kreirate Makefile i upotrebiti vim-ovu naredbu ili koristiti ljusku. Makefile bi onda izgledao ovako:
latex_изворни_код.pdf: latex_изворни_код.tex latex_изворни_код.bib pdflatex latex_изворни_кодe.tex bibtex latex_изворни_код.aux pdflatex latex_изворни_код.tex pdflatex latex_изворни_код.tex
Uključivanje URL-a u bibliografiju
[uredi]Kao što možete videti, ne postoji polje za URL adrese. Jedna mogućnost je da se uključi internet adresa u howpublished polje @misc-а ili note polje @techreport-а, @article-а, @book-а:
howpublished = "\url{http://www.primer.com}"
Obratite pažnju na korišćenje \url naredbe kako bi se osigurao pravilan izgled URL-a.
Drugi način je da koristite posebno polje url i potrebno je da ga stil bibliografije prepoznaje.
url = "http://www.primer.com"
Potrebno je da koristite \usepackage{url} u prvom slučaju ili \usepackage{hyperref} u drugom slučaju.
Stilovi obezbeđeni Natbib (vidi dole) rukuju ovom oblašću, ostali stilove se mogu modifikovati upotrebom urlbst programa. Izmene tri standardna stila (običan, abbrv and alfa) omogućava urlbst.
Ako vam je potrebna dodatna pomoć oko adresa u bibliografiji, posetite Najčešće postavljena pitanja u vezi sa TeX listom u Velikoj Britaniji.
Prilagođavanje bibliografskog izgleda
[uredi]Jedna od glavnih prednosti BibTeX-a, posebno za ljude koji pišu mnogo istraživačkih radova, je sposobnost da se prilagodi vašoj bibliografi i da odgovari na date zahteve. Primetićete kako različita izdanja imaju tendenciju da imaju svoj stil formatiranja referenci, na koje se autori moraju pridržavati ako žele da njihovi rukopisi budu objavljeni. U stvari, za uspostavljanje časopisa i održavanje konferencija će se često stvorati svoji stilovi bibliografija (.bst datoteka) za korisnike BibTeX-a, i tako uraditi sav težak posao za njih.
To se može postići zbog prirode .bib baze podataka, gde se čuvaju sve informacije o vašim referencama koje su skadištene u strukturnom formatu, ali nimalo informacija o stilu. Ovo je zajednička tema u LaTeX-u uopšte, gde se pokušava koliko god je moguće držanje sadržaja i prezentacija odvojeno.
Stil bibliografske datoteke (.bst) će reći LaTeX-u kako da formira svaki atribut, kojim redosledom da ih stavlja, koju interpunkciju da koristi u određenim atributima i sl. Nažalost, stvarajući takav stil ručno nije trivijalan zadatak. Iz tog razloga nam je potrebanMakebst (takođe poznat kao custom-bib) alat.
Makebst se može koristiti za automatsko generisanje .bst datoteka na osnovu vaših potreba. To je veoma jednostavno, i zapravo vas pita niz pitanja o vašim željama. Kada to završi, izbaci vam odgovarajući stil datoteke kako bi je koristili.
Trebalo bi da je instaliran sa LaTeX distribucijom (inače, možete ga skinuti ovde) i vrlo se jednostavno pokreće. Na komandnoj liniji, kucajte:
latex makebst
LaTeX će naći odgovarajuću datoteku i upitni proces će početi. Moraćete da odgovorite na dosta pitanja (mada, imajte na umu da su podrazumevani odgovori prilično razumni), što znači da bi bilo nepraktično da prođete kroz jedan primer u ovom uputstvu. Međutim, prilično su jasna pitanja. A ako su vam potrebna dalja uputstva, onda znajte da je sveobuhvatano uputstvo dostupno. Preporučio bih vam da eksperimentišete sa njim i da vidite kakvi su rezultati kada se primenjuje na LaTeX dokumentu.
Ako koristite ručno građenje .bst datoteke, važno je da ga LaTeX može naći! Dakle, uverite se da je u istom direktorijumu kao LaTeX izvorna datoteka, osim ako koristite jedan od standardnih stilova datoteka (kao što su plain ili plainnat, koji dolaze u paketu sa LaTeX-om - oni će automatski biti nađeni u direktorijumima u kojima su instalirani. Takođe, uverite se da se ime .bst datoteke koju želite da koristite ogleda u \bibliographystyle{style} naredbi (ali ne uključujući .bst ekstenziju!).
Lokalizacija bibliografskog izgleda
[uredi]Prilikom pisanja dokumenata u drugim jezicima osim engleskog, možete primetiti da je poželjno da se prilagodi izgled vaše bibliografije jeziku dokumenta. Ovo se odnosi na reči kao što su urednik, i ili u, kao i pravilan tipografski raspored. babelbib paket se ovde može koristiti. Na primer, da rasporedite bibliografiju na nemačkom, dodajte sledeće u zaglavlje:
\usepackage[fixlanguage]{babelbib}
\selectbiblanguage{german}
Alternativno, možete rasporediti svaki bibliografski zapis prema jeziku citiranog dokumenta:
\usepackage{babelbib}
Jezik unosa je naveden kao dodatna oblast u BibTeX ulazu:
@article{милер08,
% ...
language = {german}
}
Da bi babelbib imao efekta, stil bibliografije mora podržati jednu od babplain, babplai3, babalpha, babunsrt, bababbrv, i bababbr3 - mora biti korišćen:
\bibliographystyle{babplain}
\bibliography{sample}
Prikaz neiskorišćenih stavki
[uredi]Obično LaTeX prikazuje samo stavke koje su navedene u \cite. Moguće je napraviti necitiran ulaz vidljivim:
\nocite{Име89} % Показује библиографију уноса Име89
\nocite{*} % Показује сав биб-унос
Uzimanje bibliografskih podataka
[uredi]Mnoge onlajn baze podataka pružaju bibliografske podatke u BibTeX-formatu, što olakšava izgradnju vaše sopstvene baze podataka. Na primer, Gugl naučnik nudi opciju vraćanja pravilno formatiranog izlaza, koji se takođe može uključiti u podešavanjima.
Treba biti oprezan sa činjenicom da su bibliografske baze podataka često proizvod nekoliko generacija automatske obrade, i tako rezultirajući BibTex kod je sklon raznim manjih grešakama, naročito kod starijih unosa.
Korisni alati
[uredi]Vidi još: w:Poređenje softvera za upravljanje referencama
- BibDesk BibDesk je menadžer bibliografskih referenci za Mak OS Iks. Poseduje veoma upotrebljiv korisnički interfejs i daje niz funkcija kao što su pametan direktorijum baziran na ključnim rečima i živim tex ekranom.
- BibSonomy — Sistem besplatnih markera i sistem upravljanja publikacijama na osnovu BibTeX.
- BibTeXSearch BibTeXSearch je besplatana BibTeX baza podataka koja obuhvata milione akademskih evidencija.
- Bibtex Editor - Onlajn BibTeX generator unosa i sistem upravljanja bibliografijom. Mogućnost ubacivanja i otpremanja Bibtex datoteka.
- Bibwiki Bibwiki je posebna stranica koja omogućava Vikimediji da upravlja BibTeX bibliografijom. Ona nudi jednostavan način za ubacivanje i otpremanje bibliografskih zapisa.
- cb2Bib Sb2Bib je alat za brzo vađenje neformatirane, ili nestandardizovane bibliografske reference iz e-mejl upozorenja, veb stranica i PDF datoteka.
- Citavi Komercijalni softver (sa ograničenim brojem probnih verzija) koji čak traži biblioteke za citiranje i čuva sva vaša znanja u bazi podataka. Otpremanje baze podataka za sve vrste formata je moguće. Radi zajedno sa MS Vordom i OpenOfis Vrajterom. Povrh toga dodaci za pretraživače i Akrobat Rider postoji da bi automatski uključili reference u vaš projekat.
- CiteULike CiteULike je besplatan onlajn servis za organizovanje naučnih radova. Može otpremati citate u BibTeX formatu, i može da "struže" BibTeX podatke sa mnogih popularnih sajtova.
- DokuWiki DokuWiki je dodatak koji omogućava uključivanje bibtex formatirnje citata u DokuWiki stranicu i prikazuje ih u APA formatu. Napomena: Ovaj dodatak je ranjiv na IKSSS napad -> http://www.dokuwiki.org/plugin:bibtex
- Ebib — menadžer BibTeX baze podataka za Emacs, koji je dobro rešenje i na samo nekoliko pritisaka tastera daleko.
- JabRef je Java program (pod GPL licencom), koji vam omogućava da pretražite mnogo bibliografskih baza podataka, kao što su Medline, Citeseer, IEEEXplore i arXiv i snabdeva i upravlja vašim BibTeX lokalnim bazama podataka sa vašim izabranim članovima. Zasnovan na BiBTeX-u, JabRef-u i može da otprema podatke u mnoge druge izlazne formate kao što su html, MS Vord ili EndNout. Može se koristiti onlajn bez instaliranja (http://jabref.sourceforge.net/jws/jabref.jnlp)
- KBib Još jedan BibTeX uređivač za KDE. Ima slične sposobnosti, i malo drugačiji interfejs. Uključuje BibTeX referentni generator iz PDF datoteka, običan tekst, DOI, arXiv & PubMed legitimacije. Veb upiti za Google Scholar, PubMer, arXiv i niz drugih usluga su takođe podržani.
- KBibTeX KBibTeX je BibTeX editor za KDE koji menja bibliografiju koja se koristi u LaTeX-u. Uključuje udobne ulazne maske, počinje veb upit (npr Google ili PubMed) i otpremanje u PDF, PostScript, RTF i HML / HTML. Kao i KBibTeX koristi KDE KPart tehnologiju, KBibTeX mogu biti ugrađeni u Kile ili Konqueror.
- Literatur-Generator onlajn alat na nemačkom jeziku za pravljenje bibliografije (Bibtex, Endnote, Din 1505, ...).
- Mendeley Mendeley je akademski softver koji ne pravi troškove i koristi se za upravljanje PDF datotekama koje mogu da upravljaju bibliografijom u OpenOfisu i čitaju BibTeX.
- Qiqqa Qiqqa je besplatan menadžer za istraživanje koji ima ugrađenu podršku za automatsko povezivanje BibTeX zapisa sa tvojim PDF-om i 'BibTeX Sniffer' koji vam pomaže da polu-automatski pronađete BibTeX evidenciju.
- Referencer Referencer je Gnom aplikacija za organizovanje dokumenata ili referenci, i na kraju generisanja BibTeX bibliografskih datoteka.
- Synapsen — Hypertextual indeks karte / menadžer referenci sa posebnom podrškom za BiBTeX / biblatex, pisan u Javi.
- Zotero Zotero je slobodan i otvoren manadžer referenci koji radi kao Fajrfoks dodatak ili samostalna aplikacija, koja je u stanju da ubacuje i otprema velike datoteke.
Zaključak
[uredi]Iako će vam možda biti potrebno malo vremena da se uhvate u koštac sa BibTeX-om, dugoročno, to je efikasan način za rukovanje referencama. Nije neuobičajeno da pronađete .bib datoteku na sajtovima koje ljudi sastave kao spisak svojih objava, ili pregled relevantnih radova po određenoj temi, itd. Ili u tim velikim, onlajn bibliografskim bazama podataka, često ćete naći BibTeX verziju publikacija , tako da brzo možete kopirati-prilepiti u svoju .bib datoteku, a zatim nema više muke!
Kada imate sve reference na jednom mestu to može biti velika prednost. A ako ih imate u struktuiranom obliku, to omogućava prilagodljivije otpremanje. Postoji niz besplatnih alata koji mogu otvoriti vaše .bib fajlove, i omogućavaju vam da ih vidite na efikasniji način, kao i da ih sortirate i proverite greške.
Bibliografija u sadržaju
[uredi]Ako pišete knjigu ili izvještaj, verovatno ćete ubaciti bibliografiju sluično ovoj:
\begin{thebibliography}{99}
\bibitem{bib:једна_књига} неке информације
\bibitem{bib:један_чланак} друге информације
\end{thebibliography}
Ili, ako koristite BibTeX, vaše reference će biti sačuvane u datoteci .bib, i vaš TeH dokument će uključiti bibliografiju pod ovom komandom:
\bibliographystyle{plain}
\bibliography{мојбибтексфајл}
Oba primera će stvoriti poglavlje nalik (ili deo-slično) izlaz koji pokazuje sve vaše reference. Ali, iako ovo pravi "Reference" liči na poglavlje ili sekciju, neće biti sasvim isto: neće se pojaviti u sadržaju.
Korišćenje tocbibind
[uredi]Najjednostavniji način dodavanja vaše bibliografije u sadržaj je da koristite namenski paket tocbibind koji radi sa mnogim standardnim klasama dokumenata. Jednostavno upišite ovaj kod u preambulu vašeg dokumenta:
\usepackage[nottoc]{tocbibind}
Ovo će uključiti bibliografiju u sadržaj bez numeracije. Ako želite da imate odgovarajuću numeraciju, upišite sledeći kod u preambulu:
\usepackage[nottoc,numbib]{tocbibind}
tocbibind paket takođe može rukovati raznim listama figura, lista tabela i samim sadržajem. Ima mnogo opcija za numeraciju, strukturu dokumenta i sl. da se uklopi u skoro svaki scenario. Pogledajte tocbibind CTAN strana za detaljnu dokumentaciju.
Druge metode
[uredi]Ne numerisane stavke
[uredi]Ako želite da se vaša bibliografija pojavi u sadržaju, samo dodajte sledeće dve linije neposredno pred thebibliography okruženje:
\clearpage% или cleardoublepage
\addcontentsline{toc}{поглавље}{Библиографија}
(ILI \addcontentsline{toc}{odeljak}{Bibliografija} ako pišete članak)
Prva linija jednostavno prekida trenutni pasus i stranicu. Ako pišete knjigu, koristite \cleardoublepage za odgovarajući stil. Druga linija će dodati liniju u Sadržaj (prvo opcija, toc), biće poput onih nastalih uz pomoć poglavlja (druga opcija, poglavlja), a treći argument će biti odštampan u odgovarajućem redu u sadržaju; ovde je izabran argument bibliografija jer je to isto kao i tekst thebibliography okruženja, ali vama je dopušteno da pišete šta god hoćete. Ako koristite posebnu bib datoteku, dodajte ove linije između \bibliographystyle i \bibliography.
Ako koristite hyperref paket, trebalo bi da koristite \phantomsection naredbu kako biste omogućili hiperpovezivanje sadržaja sa bibliografijom.
\clearpage% или cleardoublepage
\phantomsection
\addcontentsline{toc}{поглавље} {библиографија}
Ovaj trik je naročito koristan kada treba da ubacite bibliografiju u sadržaj, ali možete ga koristiti za bilo šta. Kada LaTeX nađe kod iznad, on će snimiti informacije kao što je opisano i takođe trenutni broj stranice, ubacivanjem nove linije u sadržaj.
Numerisane stavke
[uredi]Ako ipak želite da bibliografija numeriše odeljak ili poglavlje, verovatno ćete koristiti ovaj način:
\cleardoublepage % Ово је потребно ако се користи класа за књиге, да ставите сидро на праву страницу,
% зато што ће библиографија започети на сопственој страници.
% Користите \clearpage уместо овога ако класа документа користи "oneside" аргумент
\renewcommand*{\имереференце}{} % Ово ће дефинисати заглавље библиографије тако да буде празано, па да можете ...
\section{Библиографија} % ...поставити нормалну секцију заглавља пре уноса библиографије.
\begin{thebibliography}{99}
...
\end{thebibliography}
Drugo još lakše rešenje je da koristite \section unutar \renewcommand bloka:
\renewcommand{\refname}{\section{Sources}} % Коритити "Изворе" као наслове поглавља
\begin{thebibliography}{99}
...
\end{thebibliography}
Možda želite da koristite \renewcommand*{\refname}{\vspace*{-1em}} praćeno sa \vspace*{-1em} da bi se suprotstavili dodatnom praznom prostoru koji \refname ubacuje.
Ako koristite BibTeX, \bibliography naredbu, i klasu za knjige ili izveštaje, moraćete ponovo da definišete \bibname umesto \refname kao do sada.
\renewcommand{\bibname}{\section{Sources}} % поново дефинисање bib имена
\bibliographystyle{IEEEtran} % Поставите опције које желите
\bibliography{your_bib_file_names} % Направите библиографију
biblatex
[uredi]Kao što smo već ranije rekli, biblatex je široko priznati 'naslednik' BibTeX-a. Planiran je da bude punopravna zamena za BibTeX, on je konfigurabilniji u njegovom otpremanju i pruža mnoštvo novih stilova (za otpremanje) i polja (za baze podataka) koji se mogu koristiti u dokumentu. Za sada, pogledajte njegovu kompletnu dokumentaciju na CTAN-u.
Ulaz i vrste polja u .bib datotekama
[uredi]Sledeća tabela pokazuje većinu vrsta polja. Neki tipovi polja su liste, drugi liste ličnih imena, pa zatim dosledne liste. datum može biti dat u delovima ili u potpunosti, neki ključevi su neophodni, reference stranice su prikazane kao opsezi i neka posebna polja sadrže verbatim kod. Postoje mnoge vrstenaslova.
| Tip baza | Višeobimni | Samostalni deo | Dopunski materijal |
|---|---|---|---|
@book |
@mvbook |
@inbook, @bookinbook |
@suppbook
|
@periodical |
— | @article |
@suppperiodical
|
@collection |
@mvcollection |
@incollection |
@suppcollection
|
@reference |
@mvreference |
@inreference |
— |
@proceedings |
@mvproceedings |
@inproceedings, @conference |
— |
| članak | knjiga | mv~ | u~ | ~pustiti | kolekc. | mv~ | u~ | ručno | ostalo | onlajn | patent | period. | postupiti. | mv~ | u~ | izveštaj | teza | neob. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
autor, tip_autora
|
+ | + | + | + | ± | – | – | + | ± | ± | ± | + | – | – | – | + | + | + | + |
udednik, tip_urednika
|
^ | ^ | ^ | ^ | ± | + | + | + | ± | ± | ± | + | + | + | + | ||||
urednikX, tipovi_X_urednika
|
^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | |||||||||||
imalac
|
^ | ||||||||||||||||||
autor_knjige
|
^ | ||||||||||||||||||
tumač, komentator
|
^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ||||||||||||
prevodilac, orig._jezik
|
^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ||||||||||||
pogovor, predgovor, uvod
|
^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | |||||||||||||
naslov
|
+ | + | + | + | + | + | + | + | + | + | + | + | + | + | + | + | + | + | + |
dodatak_naslova, podnaslov
|
^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ˇ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ |
glavni_naslov, glavni_podnaslov, glavni_dodatak_naslova
|
^ | – | ^ | ^ | – | ^ | ^ | – | ^ | ||||||||||
naslov_knjige
|
+ | + | + | ||||||||||||||||
podnaslov_knjige, dodatak_naslova_knjizi
|
^ | ^ | ^ | ||||||||||||||||
podnaslov_časopisa
|
^ | ||||||||||||||||||
naslov_časopisa
|
+ | ||||||||||||||||||
datum_događaja, naslov_događaja, dodatak_naslova_događaja, место
|
^ | ^ | ^ | ||||||||||||||||
date, godina
|
± | ± | ± | ± | ± | ± | ± | ± | ± | ± | ± | ± | ± | ± | ± | ± | ± | ± | ± |
mesec
|
^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ||||||||
izdanje
|
^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | |||||||||||||
излаз, naslov_izlaza, podnaslov_izlaza
|
^ | ^ | |||||||||||||||||
број
|
^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | + | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ||||||
серија
|
^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | |||||||
поглавље
|
^ | – | ^ | ^ | ^ | – | ^ | ^ | ^ | – | ^ | ^ | ^ | ||||||
део
|
^ | – | ^ | ^ | – | ^ | ^ | – | ^ | ||||||||||
обим
|
^ | ^ | – | ^ | ^ | – | ^ | ^ | ^ | – | ^ | ||||||||
обими
|
^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ||||||||||
верзија
|
^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | |||||||||||||
doi, eštampanje, класе_ештампања, тип_ештампања
|
^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | |
еид
|
^ | ||||||||||||||||||
исбн
|
^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | |||||||
исрн
|
^ | ||||||||||||||||||
иссн
|
^ | ^ | |||||||||||||||||
исан, исмн, исвц
|
|||||||||||||||||||
url
|
^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | + | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ |
url_datum
|
^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ |
mesto
|
^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | |||
izdavač
|
^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | |||||||||
organizacija
|
^ | ^ | ^ | ^ | ^ | ^ | |||||||||||||
institucija
|
+ | + | |||||||||||||||||
tip
|
^ | ^ | ^ | ^ | + | + | |||||||||||||
начин_објављивања
|
^ | ^ | ^ | ||||||||||||||||
strane
|
^ | ^ | – | ^ | ^ | ^ | – | ^ | ^ | ^ | – | ^ | ^ | ^ | |||||
укупно_страна
|
^ | ^ | – | ^ | ^ | ^ | – | ^ | ^ | ^ | – | ^ | ^ |
Neke vrste ulaska je teško razlikovati i tretiraju se isto standardnim stilovima:
@articleje isto kao hipotetičko *@inperiodicali stoga obuhvata postojeće@suppperiodical@inbook=@bookinbook=@suppbook@collection=@reference@mvcollection=@mvreference@incollection=@suppcollection=@inreference@online=@electronic=@www@report=@techreport@thesis=@mastersthesis=@phdthesis
Neki tipovi polja su definisani, ali dokumentacija ne kaže koje vrste unosa se mogu koristiti. Ovo je ili zbog toga što zavise od drugih postavljenih polja koji mogu biti korisni ili se oni uvek mogu koristiti korisnički definisani način, ali se nikad neće koristiti u standardnim stilovima:
апстрактни,обележениуношење_подтипаdatotekaознакабиблиотекадодатак_именаorig.datum,orig.mesto,orig.izdavačorig.naslov,pono_štampan_naslov,indeks_naslovaobeležavanje_strana,knjiga_obeležavanja_stranakratak_autor,kratak_urednik,скраћеница,увођење_скраћеница,кратак_часопис,кратка_серијакратак_наслов
Jedino polje koje je uvek obavezno, je naslov. Sve vrste ulaza takođe zahtevaju ili датум ili годину i oni određuju koji će аутор i уредник biti očekivan ili da li se mogu koristiti oba. Neki tipovi polja mogu biti opcionalno korišćeni sa bilo kojim tipom unosa:
додатак,белешкаjezikpubstejturldatum
Sve fizičke (štampane) vrste ulaza dele dalje opcione vrste polja:
url,doieštampanje,класа_ештампања,тип_ештампања
Tipovi multimedijalnih ulaza
@илустрација@звук@слика@филм@музика@перформансе@видео@софтвер
i legalnih vrsta ulaza
@коментар@надлежност@законодавство@право@слово@преглед@стандард
su definisani, ali još uvek nisu podržani.
ovo su specijalne vrste ulaza @биббелешка, @подешавање i @хподатак.
Štampanje bibliografije
[uredi]Pod pretpostavkom da smo definisali naše reference u datoteci pod nazvanom reference.bib, dodajemo ovo u biblatex dodavanjem onoga što sledi u preambulu:
\addbibresource{референце.bib}
Štampanje bibliografije sa ovim makroom (obično na kraju tela dokumenta):
\printbibliography
Štampanje odvojene bibliografije
[uredi]Želimo da odvojimo bibliografiju u papire, knjige i drugo
\printbibliography[title={Референце књиге},type=book]
\printbibliography[title={референце чланака},type=article]
\printbibliography[title={Друге референце}, nottype=article, nottype=book]
|
Ako se bib unosi nalaze u više fajlova možemo ih dodati ovako:
\addbibresource{референце.bib}
\addbibresource{друго.bib}
|
Takođe možemo filtrirati druga polja, kao što je ulazak podtipa. Ako definišemo naše onlajn resurse ovako:
@misc{неки-ресурси,
...
entrysubtype = {inet},
}
|
filtriramo ih sa \printbibliography[title={Onlajn resursi}, subtype=inet]
Primer sa ključevima prefiksa, podnaslovom i sadržajem
[uredi]Kako je numeracija bibliografije nezavisna, takođe može biti korisno da se razdvoji bibliografija koristeći brojanje prefiksa sa a, b i c. Pored toga dodajmo glavni naslov za bibliografiju i dodajmo to u sadržaj.
Da biste napravili hyperref koji će se tačno slagati sa određenim delom bibliografije, takođe dodajemo \phantomsection pre štampanja svake bibliografije
\printbibheading[
heading=bibintoc, % bibintoc додаје библиографију у садржај
title={Ресурси} % Ако желимо да заменимо подразумевани назив "Библиографија"
]
\phantomsection % Захтева hyperref пакет
\printbibliography[title={Одштампани извори}, heading=subbibliography, prefixnumbers={a}, type=book, type=article]
\phantomsection
\printbibliography[title={Онлајн извори}, heading=subbibliography, prefixnumbers={c}, subtype=inet]
\phantomsection
\printbibliography[title={Друго}, heading=subbibliography, prefixnumbers={c}, nottype=article, nottype=book, notsubtype=inet]
|
Da biste dodali svaku od bibliografija u sadržaj kao pododeljak glavne bibliografije, zamenite heading=subbibliography sa heading=subbibintoc.
Višestruke bibliografije
[uredi]Korišćenje multibib-а
[uredi]Ovaj paket je za više bibliografija za različite odeljke u vašem poslu. Na primer, možete generisati bibliografiju za svako poglavlje. Možete pronaći informacije o paketu na CTAN[2]
Korišćenje bibtopic-а
[uredi]Vibtopic-paket[3] je napravljen da bi razlikovali citate na više datoteka, tako da možete podeliti bibliografiju na više delova.
\documentclass[11pt]{article}
\usepackage{bibtopic}
\begin{document}
\bibliographystyle{alpha}
\section{Тестирање}
Хајде да цитирамо књиге: \cite{КолБенх:93} и
\cite{Мунт:93}; и чланак: \cite{РоуксСмарт:95}.
Датотека књиге.bib је коришћена за ово листирање:
\begin{btSect}{books}
\section{Референце из књига}
\btPrintCited
\end{btSect}
Овде, артикли.bib је коришћен, а унос је у обичном-формату уместо у стандардном алфа формату.
\begin{btSect}[plain]{articles}
\section{Референце из чланака}
\btPrintCited
\section{Чланци нису цитирани}
\btPrintNotCited
\end{btSect}
Штампа све улазе овде са \btPrintAll
\begin{btSect}[plain]{internet}
\section{Референце са интернета}
\btPrintAll
\end{btSect}
\end{document}
Beleške i reference
[uredi]Ova stranica koristi materijal Endija Robertsa Hvatanje u koštac sa LaTeX-om uz dozvolu autora.