ЛаТеX/Увоз графике

Извор: Викикњиге

LaTeX

Почетак
  1. Увод100% завршен  Dec 13, 2015
  2. Инсталација100% завршен  Dec 13, 2015
  3. Инсталација додатних пакета 100% завршен  Dec 13, 2015
  4. Основе 100% завршен  Dec 13, 2015
  5. Како пронаћи помоћ 100% завршен  Dec 13, 2015

Заједнички елементи

  1. Структура документа 100% завршен  Dec 28, 2015
  2. Форматирање текста 100% завршен  Dec 27, 2015
  3. Форматирање параграфа 100% завршен  Јан 02, 2016
  4. Боје 100% завршен  Jan 10, 2016
  5. Слова100% завршен  Jan 10, 2016
  6. Структура листи 100% завршен  Jan 10, 2016
  7. Посебни знакови 100% завршен  Jan 10, 2016
  8. Интернационализација 100% завршен  Jan 10, 2016
  9. Ротација 100% завршен  Jan 10, 2016
  10. Табеле 100% завршен  Jan 10, 2016
  11. Стварање наслова 100% завршен  Jan 10, 2016
  12. Распоред стране 100% завршен  Jan 10, 2016
  13. Увоз графике 100% завршен  Jan 10, 2016
  14. Фигуре и натписи100% завршен  Jan 10, 2016
  15. Фусноте и Маргине100% завршен  Jan 10, 2016
  16. Хиперлинкови 100% завршен  Jan 10, 2016
  17. Ознаке и референцирање100% завршен  Jan 10, 2016

Механика

  1. Грешке и упозорења 75% завршен  Јан 02, 2016
  2. Дужине 100% завршен  Јан 02, 2016
  3. Бројачи 100% завршен  Јан 02, 2016
  4. Кутије 100% завршен  Јан 02, 2016
  5. Правила и носачи 100% завршен  Јан 02, 2016

Технички текстови

  1. Математика100% завршен  Jan 10, 2016
  2. Напреднија математика 75% завршен  Jan 10, 2016
  3. Теореме
  4. Хемијска графика 75% завршен  Јан 02, 2016
  5. Алгоритми 75% завршен  Јан 02, 2016
  6. Листирање изворног кода 100% завршен  Јан 02, 2016
  7. Лингвистика 75% завршен  Јан 02, 2016

Посебне стране

  1. Индексирање 75% завршен  Јан 02, 2016
  2. Речник 75% завршен  Јан 02, 2016
  3. Управљање библиографијом‎ 75% завршен  Jan 10, 2016
  4. Више библиографије

Посебни документи

  1. Писма 50% завршен  Јан 02, 2016
  2. Презентације 75% завршен  Јан 02, 2016
  3. Учитељски део 75% завршен  Jan 10, 2016
  4. Кратка биографија 50% завршен  Јан 02, 2016

Креирање графика

  1. Представљање процедуралних графика 100% завршен  Јан 02, 2016
  2. МетаПостови 0% завршен  Јан 02, 2016
  3. Слика 50% завршен  Јан 02, 2016
  4. PGF/TikZ 25% завршен  Јан 02, 2016
  5. PSTricks 50% завршен  Јан 02, 2016
  6. Xy-pic 25% завршен  Јан 02, 2016
  7. Прављење 3D графикa 75% завршен  Јан 02, 2016

Програмирање

  1. Макрои 100% завршен  Jan 10, 2016
  2. Обичан ТеХ‎ 100% завршен  Jan 10, 2016
  3. Креирање пакета 100% завршен  Jan 10, 2016
  4. Теме 75% завршен  Jan 10, 2016

Разно

  1. Модуларни Документи 100% завршен  Jan 10, 2016
  2. Заједничко писање LaTeX докумената 75% завршен  Jan 10, 2016
  3. Отпремање у друге формате 100% завршен  Jan 10, 2016

Помоћ и препоруке

  1. Најчешће постављана питања 100% завршен  Jan 10, 2016
  2. Савети и трикови 75% завршен  Jan 10, 2016

Додаци

  1. Аутори 0% завршен  Jan 10, 2016
  2. Линкови 0% завршен  Jan 10, 2016
  3. Ознаке пакета 0% завршен  Jan 10, 2016
  4. Примери LaTeX докумената 0% завршен  Jan 10, 2016
  5. Индекс 0% завршен  Jan 10, 2016
  6. Речник наредби 0% завршен  Jan 10, 2016

Постоје две могућности за уношење графика у Ваш документ. Или их направите преко неког посебног кода, тема која ће се расправљати у одељку “Прављење графика” или убаците продукте из алата треће стране, и то је оно што ћемо дискутовати овде.

Строго говорећи, LaTeX се не може “носити” са сликама директно: како би увео графике унутар документа, LaTeX само прави “кутију” исте величине као и слика коју желимо да убацимо и уграђује слику, без других процеса. Ово значи да не морате да бринете да ли су слике које желите да убаците у адекватном формату. Ово и није тежак задатак, јер LaTeX подржава оне најчешће формате слика које постоје.

Растерска графика против векторске графике[уреди]

Растерска графика ће бити у великом контрасту са квалитетом документа, уколико немају високу резолуцију, што је случај са већином графика. Резултат може бити чак и гори онда када то одштампамо.

Већина алата за цртање (нпр. за дијаграме) могу да експортују у векротски формат. Отуда, треба увек да циљате на PDF или EPS у PNG или JPG.

Пакет graphicx[уреди]

Као што је речено раније, LaTeX се не може директно носити са сликама, дакле, биће нам потребна додатна помоћ: морамо да учитамо graphicx пакет[1] у уводу документа:

\usepackage{graphicx}

Овај пакет прима, као аргумент, спољашњи драјвер, који се користи за управљање сликама; међутим, најновија верзија овог пакета се брине о свему, сама од себе, мењајући драјвере у сагласности са компајлером који се користи, тако да не треба да бринете о овоме. Ипак, за сваки случај, ако желите да боље разумете како све ово функционише, ево неких могућих опција које можете пренети на пакет:

  • dvips (уобичајан ако компајлујете уз latex), ако компајлујете уз latex да бисте добили DVI и желите да видите свој документ преко DVI или PS посматрача.
  • dvipdfm, ако компајлујете уз latex како бисте добили DVI, који желите да конвертујете у PDF коришћењем dvipdfm, како бисте видели свој документ рпреко PDF посматрача.
  • pdftex (уобичајан ако комајлујете уз pdflatex), ако компајлујете уз pdftex како бисте добили PDF, који ћете видети преко било ког PDF посматрача.

Али, опет, не морате да пренесете ниједну опцију у пакет, јер су уобичајна подашавања добра у скоро сваком случају.

У многим аспектима, увоз Ваших слика у Ваш документ, коришћењем LaTeX-а, је веома једноставно... онда када су Ваше слике у одговарајућем формату! Отуда, бојим се да ће, за већину људи, највећи проблем бити процес конвертовања њихових графичких фајлова. Сада ћемо видети које формате можемо да укључимо и показаћемо како се то заправо ради.

Опције докумената[уреди]

Пакети “graphics” и “graphicx” препознају draft и final опције, дате у \documentclass[...]{...} команди, на почетку фајла. (Погледајте Класе документа .) Коришћењем draft, као опцију, ће потиснути укључену слику у штампаном фајлу и замениће садржину именом слике, која је требало да буде виђена. Коришћење final ће резултирати да слика буде пласирана у штампаном фајлу. Уобичајан је final.

Подржани формати слика[уреди]

Као што је објашњено раније, формати слика које можете да користите зависе од драјвера који graphicx пакет користи, али, узимајући у обзир да се драјвер аутоматски бира у сагласности са компајлером, онда ће формати слика зависити од компајлера који користите,

Размотрите следећу ситуацију: додали сте неке слике у Ваш документ JPG формату и успешно сте их компајловали у PDF. Сада желите да их компајлујете у DVI, покренете latex и добијете брдо грешака... јер сте заборавили да обезбедите EPS верзије слика које желите да убаците.

На почетку ове књиге, изјавили смо да исти LaTeX извор може бити компајлован и у DVI и PDF, без икаквих промена. Ово је тачно, докле год не користите посебне пакете, и graphicx је један од њих. У било ком случају, још увек можете користити оба компајлера за документе са сликама, докле год не заборавите да обезбедите слике у два формата (EPS и један JPG, PNG или PDF).

Компајловање преко LaTeX-а[уреди]

Једини формат који можете укључити када компајлујете преко latex је EPS.

EPS формат је дефинисао “Adobe Systems”, како би олакшали апликаијама увоз постскрипт бгазираних графика у документ. Зато што EPS фајл објављује величину слиек, олакшава системима, као што је LaTeX, да уреде текст и графике на најбољи начин. EPS је векторски фромат—ово значи да може имати висок квалитет ако се направи како треба, преко програма који могу уређивати векторске графике. Такође, могуће је ускладиштити слике унутар EPS-а, али биће им потребно доста простора на диску.

Компајловање преко pdflatex-а[уреди]

Ако компајлујете преко pdflatex како бисте добили PDF, имате шири избор. Можете убацити:

  • JPG, широко коришћен на Интернету, дигиталним камерама, итд. Ово је најбољи избор ако желите да убаците фотографије.
  • PNG, веома чест формат (ако не колико и JPG); он је формат компресије без губитака и најбољи је избор за дијаграме (ако нисте успели да генеришете векторску верзију) и скриншотове.
  • PDF, широко је коришћен за документе, али такође може “угостити” слике. Подржава и векторске и растерске слике, али није препоручљиво за друго, јер ће JPG или PNG дати исти резултат, али ће заузети много мањи простор.
  • EPS се може користити уз помоћ epstopdf пакета. Зависећи од Ваше инсталације,
    • можда ћете морати да га инсталирате, нема потребе да га учитавате у Ваш документ;
    • ако не ради, треба да га учитате после graphicx пакета. Додатно, пошто ће epstopdf морати да конвертује EPS фајл у PDF фајл и ускладишти га, морате да дате "дозволу писања" Вашем компајлеру. Ово се решава додавањем опције у команду компајловања, нпр. pdflatex -shell-escape file.tex (ако користите LaTeX едитор, они обично дозвољавају модификацију команде у опцијама конфигурације). Проверите “epstopdf” документацију за остале компајлере.

Укључивање графика[уреди]

Сада, када смо видели које формате можемо да укључимо и како можемо управљати тим фроматима, време је да научимо како да их укључимо у наш документ. Након што се учитали graphicx пакет у Ваш увод, можете укључити и слике уз помоћ \includegraphics, чија је синтакса следећа:

\includegraphics[attr1=val1, attr2=val2, ..., attrn=valn]{imagename}

Као и обично, аргументи у угластим заградама су опциони, а аргументи у витичастим заградама су обавезни.

Аргумент у витичастим заградама је име слике. Напишите га без продужетка. На овај начин LaTeX компајлер ће тражити било који подржани формат слике у директоријуму и изабраће најбољи (EPS ако је излаз DVI; JPEG, PNG или PDF ако је излаз PDF). Слике могу бити сачуване у више формата, из различизих разлога. На пример, директоријум може имати "diagram.pdf" за штампање високе резолуције, док "diagram.png" може бити коришћен за прегледање монитора. Можете спецификовати које фајлове слика треба користити преко pdflatex кроз увод у Вашем документу:

\DeclareGraphicsExtensions{.pdf,.png,.jpg}

што спецификује фајлове које треба укључити у документ, ако постоје фајлови истог имена, ако другачијих наставака.

Разноликост могућих особина које могу бити подешене је веома велика, тако да су они најчешћи написани испод:

width=xx Наведите жељену ширину увезене слике у xx. Само прецизирајући или ширину или висину ће скалирати величину слике одржавајући однос ширине.
height=xx Наведите жељену висину увезене слике у xx.
keepaspectratio Ово може бити подешено на или true или false. Када је тачно, скалираће слику у односу на и висину и ширину, али неће искривити слику, тако да ни ширина ни висина нису премашени.
scale=xx Скалира слику жељеним фактором скалирања.. нпр, 0.5 да редукује за пола, или 2 да дуплира.
angle=xx Ова опција може ротирати слику за xx угао (у смеру супротном од казаљке на сату)
trim=l b r t Ова опција ће подрезати унешену слику за l са леве стране, b одоздо, r са десне стране, и t одозго. Где су l, b, r и t дужине.
clip Да би trim опција радила, морате подесити clip=true.
page=x Ако је фајл слике PDF фајл са више страна, овај параметар Вам дозвољава да користите другачију страну од прве.
resolution=x Спецификује резолуцију слике у “dpi”-у

Како бисте користили више од једне опције истовремено, само одвојите сваку запетом. Редослед који дајете опцијама је битан. На пример, треба прво да ротирате Вашу графику (под неким углом), и одредите ширину.

Укључена графика ће бити убачена само “ту”, тамо где сте ставили код, и компајлер се носити са њима као да су “велики “кутије””. Као што ћемо видету на страници Фигуре и натписи, ово може да омете изглед; вероватно ћете желети да убаците графику унутар “float” објеката.

Такође, приметите да тримовање не пради у XeLaTex-у.

Буди те опрезни када користите било какве опције, ако радите са “chemnum” пакетом. Ознаке дефинисане помоћу \cmpdref{<label name>} се можда неће понашати по очекивањима. Скалирање слика се може, рецимо, уради преко \scalebox.

Верзија са звездицом команде ће радити само за .eps фајлове. За преносивије решење, стандардан начин би требало да има предност. Команда са звездицом ће узети кроповану димензију као додатни параметар:

\includegraphics*[100,100][300,300]{mypicture}

Примери[уреди]

Важи, време је да графику видимо у акцији. Ево неких примера. Рецимо да имате фајл 'chick.jpg', овако бисте га убацили:

\includegraphics{chick}

Ово једноставно импортује слику, без икаквих других процеса. Међутим, веома је велика (тако да нећемо дати пример како би она изгледала овде!). Дакле, хајде да га скалирамо:

\includegraphics[scale=0.5]{chick}

Rendering missing!

Ово је скалирано (редуковано) за пола. Ако желите да будете конкретнији и да дате тачну дижину димензија слике, овако ћете то урадити:

\includegraphics[width=2.5cm]{chick}

Rendering missing!

Такође, можете да спецификујете скалу, уз поштовање ширине реда у локалном окружењу (\linewidth), ширина текста на страни (\textwidth) или висина текста на страници (\textheight) (слике нису приказане):

\includegraphics[width=\linewidth]{chick}
\includegraphics[width=\textwidth]{chick}
\includegraphics[height=\textheight]{chick}

Да бисте ротирали (такође сам скалирао слику на доле):

\includegraphics[scale=0.5, angle=180]{chick}

Rendering missing!

И коначно, пример како кроповати слику, уколико желите да се фокусирате на одређени део подручја интересовања:

%trim option's parameter order: left bottom right top
\includegraphics[trim = 10mm 80mm 20mm 5mm, clip, width=3cm]{chick}

Rendering missing!

Белешка: присуство clip, пошто трим операција неће радити без ње.

Трик: Такође, можете користити негативне вредности тримовања како бисте додали празан простор Вашој графици, у случају да вам треба неко ручно поравнање.

Размаци у именима[уреди]

Ако је име слике "chick_picture.png", онда треба да укључите пуно име фајла када убацујете слику:

\includegraphics[scale=0.5]{chick_picture.png}

chick_picture.png

Једна опција је да не користите размаке у именима фајлова (ако је то могуће), или да једноставно размаке замените дољим цртама ("chick_picture.png" у "chick_picture.png").

\includegraphics[scale=0.5]{chick_picture.png}

Rendering missing!

Границе[уреди]

Могућете је “натерати” LaTeX да направи границу око слике коју користите, преко \fbox:

\setlength\fboxsep{0pt}
\setlength\fboxrule{0.5pt}
\fbox{\includegraphics{chick}}

Можете контролисати раст граница уз помоћ \setlength\fboxsep{0pt} команде, у овом случају, подесио сам га на 0pt како би избегао вило какво повећавање, тако да би граница била уско уз слику. Можете контролисати дебљину границе мењањем \setlength\fboxrule{0.5pt} команде.

Погледајте Кутије за више детаља о \framebox and \fbox.

Складиштење графике[уреди]

Команда \graphicspath каже LaTeX где да тражи слике, што може бити корисно, ако слике складиштите централно за потребе многих другачијих докумената. \graphicspath команда узима један аргумент, који одређује додатне путање које желите да буду претражене када се \includegraphics команда користи. Ево неких примера:

\graphicspath{ {/var/lib/images/} }
\graphicspath{ {images_folder/}{other_folder/}{third_folder/} }
\graphicspath{ {./images/} }
\graphicspath{ {c:\mypict~1\camera} }
\graphicspath{ {c:/mypict~1/camera/} } % works well in Win XP

Погледајте http://www.ctan.org/tex-archive/macros/latex/required/graphics/grfguide.pdf. У трећем примеру је показано да треба да постоји директоријум под именом “слике”, који се налази у истом директоријуму као и основни “tex” фајл, т.ј. ово је релативно адресирање.

Коришћење апсолутних путањи, \graphicspath чини Ваш фајл мање преносним, док коришћење релативних путања (као код трећег примера), не би требало да буде проблема са покретљивошћу. Четврти пример користи “сигурну” (MS-DOS) форму Виндоус MyPictures фолдера, јер је лоша идеја користити име директоријума са размацима. Поново, проверите да Ваша имена фајлова не садрже размаке или алтернативно, ако користите PDFLaTeX, можете користити пакет grffile, који ће Вам дозволити да користите размаке у именима фајлова.

Приметите да не можете натерати “graphicx” пакет да рекурзивно тражи директоријуме. На Линуксу/Униксу, можете достићи рекурзивну претрагу коришћењем варијабле окружења TEXINPUTS, нпр., подешавањем исте на

export TEXINPUTS=./images//:./Snapshots//

пре покретања LaTeX/pdf LaTeX или Вашег TeX-IDE. (Али ово, наравно, није преносна метода.)

Слике као фигуре[уреди]

Окружење фигуре се ексклузивно не користи за слике. Овде ћемо дати кратак преглед фигура. Више информација о окружењу фигура и о томе како се користи, можете пронаћи у поглављу Фигуре и натписи.

Постоји доста сценарија у којима бисте желели да удружите слику са наслов и можда чак и крст-референцом. Ово се постиже, коришћењем figure окружења. Следећи код показује сам минимум захтеван за коришћење слика као фигуре.

\begin{figure}[p]
    \includegraphics{image.png}
\end{figure}

Код изнад је релативно тривијалан, и не нуди много функционалности. Следећи код показује продужено коришћење окружења фигура, које је готово универзално корисно, нудећи наслов и ознаку, центрирање слике и скалирање исте до 80% ширине текста.

\begin{figure}[p]
    \centering
    \includegraphics[width=0.8\textwidth]{image.png}
    \caption{Awesome Image}
    \label{fig:awesome_image}
\end{figure}

Омотавање текста око слике[уреди]

Погледати Фигуре и натписи.

Беспрекорна интеграција текста[уреди]

Мана импортовања графика које је генерисао неки трећи алат јесте тај што се фонт и величина неће поклапати са остатком документа. Ипак, још увек постоје неки заобиласци.

Најлакше решење јесте коришћење окружење слика и да једноставно искористите "put" команду како бисте ставили фајл графике унутар слике, уз било који други жељени LaTeX елемент. На пример:



\setlength{\unitlength}{0.8cm}
\begin{picture}(6,5)
\put(3.5,0.4){$\displaystyle
s:=\frac{a+b+c}{2}$}
\put(1,1){\includegraphics[
  width=2cm,height=2cm]{picture.eps} }
\end{picture}


Алати попут “Inkscape”-а или “Xfig”-а имају посвећену LaTeX излазну особину која ће Вам дозволити коришћења тачног фонта и величине текста у векторским графикама.

За перфектну интеграцију графика, можете размотрити ”procedural graphics” особине неких LaTeX пакета као што су TikZ или PSTricks. Дозвољавају вам “цртање” унутар извора документа. Иако је крива учења стрмија, исплати се готово увек.

Укључивање пуних PDF страница[уреди]

Постоји одлићан пакет за укључивање пуних страна PDF фајлова: pdfpages. Могуће је унети потпуне стране као и више страна унутар једне у било ком приказу (нпр. 2x3).

Пакет има неколико опција:

\usepackage[ options ]{pdfpages}

Опције:

  • final: Убацује стране. Ово је “дифолт”.
  • draft: Не убацује стране, већ штампа кутије и имена фајлова уместо њих.
  • enable-survey: Активира функционалности анкете. (Експерименталне, подложне промени.)

Прва команда је

\includepdf[ key=val ]{ filename }

Опцијеза key=val (Запета је одвојила листу опција коришћењем “key = value” синтаксе)

pages Бира странице за убацивање. Аргумент је листа одвојена запетама, која садржи бројеве страна (странице={3,5,6,8}), домети броја страница (странице={4-9}) или било којој комбинацији. За убацивање празних страна користите {}. На пример pages={3,{},8-11,15} ће убацити страницу 3, празну страницу, и странице 8, 9, 10, 11, и 15.

Неће се избутити само линкови, већ све врсте PDF напомена. Домени страница су одређени следећом синтаксом: m - n. Ово бира све странице од m до n. Прескочиће m “дифолте” на првој страни; прескочиће n “дифолте” на последњој страни документа. Још један начин за селектовање последње стране документа, јесте коришћење кључне речи последњи. (Ово је само примњиво на домен страница.) Нпр.: pages=- ће убацити све странице документа, и pages=last-1 ће убацити све странице у обрнутом редоследу. (Уобичајно: pages=1)

angle Можете користити угао опцију за окретање укључене странице, на пример, за окретање “landscape” документа када је LaTeX документ портрет. Пример: angle=90
addtolist Додаје унос у листу фигура, листу табела, или било коју другу листу (нпр. из float.sty). Ова опција захтева четири аргумента, одвојених зарезима:

addtolist={ page number , type , heading , label }

  • page number : Број убачене странице.
  • type: Име “floating” окружења. (фигура, табела, итд.)
  • heading: Наслов убачен у LoF, LoT, итд.
  • label: Име ознаке. Ову табелу можемо позивати преко \ref и \pageref.

Као и “addtotoc”, “addtolist” прихвата вишеструка подешавања за четири горе поменута аргумента, сви морају бити одвојени запетом. Тачна рекурзивна дефиниција је: addtolist={ page number , type , heading , label [, lof-list ] }

pagecommand Проглашава LaTeX-команде, које се извршавају на сваком листу папира. (Уобичајно: pagecommand={\thispagestyle{empty}}

pagecommand={\label{fig:mylabel}}

Такође, можете убацити стране неколико спољашњих PDF докумената.

\includepdfmerge[ key=val ]{ file-page-list }

Неколико PDFова се могу попут табела ставити на страницу. Више информација видети на documentation.

Конвертовање графика[уреди]

Белешка

Такође треба да погледате Отпремање у друге формате за остале могућности.

epstopdf

Можете конвертовати EPS у PDF уз помоћ epstopdf корисности, што је укључено у пакет истог имена. Овај алат, заправо, позива pdflatex како би конвертовао EPS фајлове у PDF у позадини, када је graphicx пакет учитан. Овај процес је потпуно невидљив за корисника.

Можете гомилу фајлова конвертовани коришћењем командне линиије. У “Bourne Shell” (Уникс), ово може овако бити учињено:

$ for i in *.eps; do epstopdf "$i"; done

У Виндоусу, вишеструки редови могу бити конвертовани уметањем следећег реда у “беч” фејл (текст фајл са .bat продужетком), у исти директоријум, где су и слике:

for %%f in (*.eps) do epstopdf %%f

што може бити покренуту из командне линије.

Ако epstopdf производи целе стране са малим графикама, негде на нњима (странама), користите

$ epstopdf --gsopt=-dEPSCrop foo.eps

или покушајте са коришћењем ps2pdf корисности, што би требало да је инсталирано заједно са “Ghostscript”-ом (захтева се за било коју TeX дистрибуцију).

$ ps2pdf -dEPSCrop foo.eps

за кроповање коначног PDF-а.

eps2eps

Када све ово изнад закаже, можете поједноставити EPS фајл пре покушаја других конверзија, коришћењем eps2eps tool (also see next section):

$ eps2eps input.eps input-e2.eps

Ово ће конвертовати све фонтове на раније нацртаним сликама, што је понекад пожељно, када предајете рукописе за публикацију. Међутим, лоша страна је да фонтови НИСУ конвертовани у редове, већ у сличице, што смањује квалитет истих.

imgtops

imgtops је графичка корист лаке категорије за конверзију растерских графика (JPG, PNG, ...) и EPS/PS фајлова.

Inkscape

Inkscape може, такође, конвертовати фајлове из и у неколико формата, или из GUI-а или из командне линије. На пример, како бисте сачували PDF из SVG слике, можете учинити следеће:

$ inkscape -z -D --file=input.svg --export-pdf=output.pdf

Могуће је покренути ово унутар LaTeX фајла, svg пакет (када се користи (pdf) LaTeX са --”shell-escape” опцијом) може ово учинити коришћењем Inkscape-ове “pdf+tex” излазне опције, или се једноставан макро може користити. Погледати How to include SVG diagrams in LaTeX? -- Stackexchange. Погледати Отпремање у друге формате за још детаља.

pstoedit

Како бисте тачно уређивали EPS фајл, можете га конвертовати у editable формат коришћењем pstoedit. На пример, како бисте добили “Xfig-editable” фајл, урадите следеће:

$ pstoedit -f fig input.eps output.fig

Како бисте добили “SVG” фајл (може се уређивати преко било ког алата за векторску графику, као што је “Inkscape”), урадите следеће:

$ pstoedit -f plot-svg input.eps output.svg

Понекад “pstoedit” не успева да направи циљани формат (на пример, када EPS фајл садржи исечене информације).

PDFCreator

На Виндоусу, PDFCreator је софтвер отвореног извора, који може направити PDF као EPS фајлове. Он инсталира виртуелни штампач, на који се може приступити са других софтвера, који имају "print..." улазак у свом арсеналу (виртуелно било који програм).

Конвертери растерске графике

Ова три програма функционишу на готово исти начин, и могу конвертовати већину графичких формата. “Sam2p” је ,међутим, најновији од ова три и чини се да нуди најбољи квалитет и резултат у најмањим фајловима.

PNG алфа канал[уреди]

Акробат Ридер понекад има проблеме са тачним приказивањем боја, ако укључите графику у PNG формату преко алфа канала. Овај проблем можете решити отпуштањем алфа канла. На Линуксу ово се може постићи са convert из “ImageMagick” програма:

convert -alpha off input.png output.png

Конвертовање боје EPS-а и сива скала[уреди]

Понекад обојене EPS фигуре треба да буду конвертоване у црно-беле или сиве скале како би досегли захтеве публикације. Ово може бити учињено уз помоћ eps2eps од Ghostscript пакета и [2] програма:

$ eps2eps input.eps input-e2.eps
$ pscol -0gray input-e2.eps input-gray.eps

Графички алати треће стране[уреди]

Нећемо се овде бавити темом процедуралне графике, направљене унутар LaTeX кода (TikZ, PSTricks, MetaPost и другари). Погледајте Introducing Procedural Graphics за ово.

Треба радије да бирате векторске графике од растерских, због разлике у квалитету. Растерска графика се треба користити само у случају да радите са фотографијама. Дијаграми или било шта слично би требало да буду вектори.

Као што смо видели раније, LaTeX барата

  • EPS-ом и PDF-ом за векторске графике;
  • PNG-ом и JPG-ом за растерске графике.


Векторска графика[уреди]

Dia

Dia је крст платформна дијаграмска корисност која може да експортује “eps” слике, или генерише “tex” нацртан коришћењем tikz пакета.

Inkscape

Још један програм за прављење векторске графике је Inkscape. Може природно до ради на Виндоусу, Линуксу или Мек OS X (са X11). Ради са Scalable Vector Graphics (SVG) фајловима, иако може да експортује у многе формате, који могу бити укључени у LaTeX фајлове, као што су EPS и PDF. Од верзије 0.48, постоји комбинована PDF/EPS/PS+LaTeX излазна опција, слична оној коју нуди “Xfig”. Постоје упутства како сачувати векторске слике у PDF формату, тако да то разуме LaTeX и како натерати LaTeX да се побрине са стилом текста и велићином на слици, наравно аутоматски.[1]. Данас постоји svg package[2] који даје команду \includesvg , која конвертује и укључује “svg-graphics” директно у Ваш LaTeX документ, коришћењем ”Inkscape”-а. Можда би требало да погледате и ово extended example.

Веома користан “плаг-ин” јесте textext, који може да импортује LaTeX објекте. Ово се може користити за убацивање математичких нотација или LaTeX фонтова у графике (што се касније може унети у LaTeX документ).

Ipe
Ipe продужни едитор за цртање је бесплатан едитор векторских графика за прављење фигура у PDF или EPS формату.

За разлику од “Xfig”-а, “Ipe” претставља LaTeX фонтове у својој правој величини на екрану, што олакшава стављање тексуталних ознака на право место. “Ipe” има, такође, разне модове за “сечење” (на пример, сецкање на тачке, редове, итд.) који се могу користити за геометријске конструкције.

lpic

Још једно решење је обезбедио lpic пакет [3], што дозвољава да TeX анотације буду убачене у графике. Погледати Фигуре и натписи.

OpenOffice.org

Такође, могуће је експортовати векторске графике у EPS формат коришћењем ”OpenOffice.org Draw”, доступан је за Виндоус, Линукс и Мек.

TpX

Векторски едитор TpX одваја геометријске објекте од текст објеката. Геометријски објекти се чивају у .PDF фајлу, отало се чува у .TpX фајлу, како би било процесуирану у LaTeX-у. Корисник само прави графике у “TpX” едитору и зове .TpX фајл из LaTeX фајла, командом \input{...TpX}.

Xfig

“Xfig” је основни програм који може да произведе векторске графике, које могу бити експортоване у LaTeX. Може бити инсталиран на Уникс платформама.

На Виндоус системима, “Xfig” се само може инсталирати коришћењем Cygwin-X; међутим, ово ће захтевати брз интернет и око 2 гигабајта слободног простора на Вашем рачунару. Са “Cygwin”-ом, да бисте покренули “Xfig”, морате прво покренути "Start X - Server", онда отворити "xterm", како би изашао терминал. И овом терминалу куцајте "xfig" (без знака навода) и притисните “return”.

Алтернативно, WinFIG је покушај да се достигне функционалност “xfig” на Виндоус компјутерима.

Постоји много начина за коришћење “xfig”-а за прављење графика за LaTeX документе. Један метод јесте да се експортује цртеж као LaTeX документ. Ова метода, међутим, трпи много мана: редови се могу цртати само на угловима који су делиоци за 35 и 40 степени, редови са стрелицама се могу цртати само на угловима који су делиоци за 45 степени, неколико линија није подржано, итд.

Експортовање фајла као PDF/LaTeX или PS/LaTeX, у другу руку, нуди велику флексибилност у цртању. Ево како се то ради:

  1. Направите цртеж у “xfig”-у. Где год Вам је потребан LaTeX текст, као на пример математичка формула, унесите LaTeX низ у кутију текста.
  2. Користите уређивачки алат како бисте отворили својства свих тих кутија текста, и промените опцоју на "Special Flag" пољу на “Special”. То каже LaTeX-у да интерпретира ове кутије текста када отвори фигуре.
  3. Идите у фајл -> Експортујте фајл као PDF/LaTeX (оба дела) или PS/LaTeX (оба дела), зависећи од тога да ли користите “pdflatex” или “pslatex” за компајловање Вашег фајла.
  4. У Вашем LaTeX документу, тамо где би требало да буду слике, користите следеће, где је “тест” замењен именом слике:
    \begin{figure}[htbp]
     \centering
     \input{test.pdf_t}
     \caption{Ваша слика}
     \label{слика:пример}
    \end{figure}
    

    Приметите да је ово исто као и укључивање слике, осим што смо тада користили \includegraphics, а сада користимо \input. Ако је увоз био у PS/LaTeX-у, продужетак на име фајла био би .pstex_t уместо of .pdf_t.

  5. Проверите да ли сте укључили пакете graphicx и color у фајл, са \usepackage командом, одмах испод \documentclass команде, овако:
    \usepackage{graphicx}
    \usepackage{color}
    

И завршили сте!

За више детаља о коришћењу “xfig”-а преко LaTeX, ово поглавље из xfig Кориснички приручник може бити корисно.

Остали алати

Комерцијални векторски графички софтвер, какву су “Adobe Illustrator”, “CorelDRAW”, и “FreeHand”, се често користе и могу да “читају” и “пишу” EPS фигуре. Међутим, ови продукти су лимитирани на Виндоус и Мек OS X платформе.

Растерске графике[уреди]

Adobe Photoshop

Може да сачува у EPS-у.

GIMP

GIMP, има графички кориснички интерфејс, и може да ради на више платформи. Може да сачува у EPS-у и PDF-у.

Цртежи и графици[уреди]

Generic Mapping Tools (GMT)

Generic Mapping Tools (GMT), мапе и има широк домен цртежа које је могуће уређивати.

Gnumeric

Gnumeric, табеларни израз има SVG, EPS, PDF експорт

Gnuplot

Gnuplot, производи научне графике још од 1986. године. Уколико желите да направите математичке цртеже, онда Gnuplot може да чува у вило ком формату. Даје најбоље резултате када се користи уз PGF/TikZ.

matplotlib

matplotlib, библиотека цртежа написана у Пајтону, са PDF и EPS експортом. У другу руку, такође, постоји и PGF експорт. Постоје неки трикови којима можете да унесете формате који нису EPS у Ваш DVI документ, али су веома компликовани. У другу руку, конвертовање било које слике у EPS је веома једноставно, и није вредно расправљати о њима.

R

R, статистичке и научне фигуре.

Уређивање EPS графика[уреди]

Као што је описано горе, садржина графика се може унети у LaTeX из спољашњих програма као EPS фајлови. Али, поенкад желите да уредите или исправите ове графичке фајлове. EPS фајл се може уређивати преко било ког текст едитора, пошто је форматиран као ASCII. У текст едитору, можете одрадити једноставне операције као што је замена низова или мало померање предмета, али све више од тога постаје гломазно. Едитори векторских графика, као што је “Inkscape”, могу, такође, унети EPS фајлове за даље уређивање. Овај приступ је, такође, за лакше уређивање. Међутим, процес убацивања може, понекад, модификовати оригиналну EPS слику.

Белешке и референце[уреди]

  1. Johan B. C. Engelen. „How to include an SVG image in LATEX“. mirrorcatalogs.com Приступљено 20 јануар 2016. 
  2. Philip Ilten. „The svg package on CTAN“. ctan.org. 


Претходно: Распоред стране Индекс Следеће: Фигуре и натписи