Бог за трећи миленијум/Бог из компјутера
| Садржај |
| Увод |
| Deus ex machina |
| Космос и бог |
| Настанак живота на Земљи |
| Еволуција живих бића на Земљи |
| Прогрес |
| Регрес |
| Бог из компјутера |
| Вештачки живот |
| Епилог |
Бог из компјутера
[уреди]Сетимо се Куле Вавилонске и првог покушаја човека да досегне до Бога. Сада човек прави нову Кулу. Да ли ће се овога пута уздићи се до Бога, свога Творца?
Човек све од Вавилона корача тим путем и сада је далеко одмакао. Генетским инжињерингом, чија ера тек почиње, човек преузима у своје руке креирање и стварање живота, (попут Бога или Сатане?). Не траба заборавити да је човеково сазнање мало а изазов велик. Такође, човек преузима у своје руке и другу функцију Бога, и почиње да ствара вештачки ум. То је (за) сада интелигенција машина. Директна спрега између човекове интелигенције и продужене (вештачке интелигенције) створиће бића која ће се по знању и умећу приближити самоме богу.
Тако интелигентно биће, надајмо се, успеће да превазиђе опасности које прете еколошком катастрофом и самоуништењем наше цивилизације. Ово је оптимистичка варијанта и нада за спас Ако ово, ипак не успе, за неколико десетина милиона година Бог ће учинити нови покушај, све док не успе да одгоји довољно разумну врсту, која неће уништити саму себе.
Ова сумња потиче из онтолоше разлике између бића човека, који стреми напретку ради личног благостања и среће, и бића софистицираног Бога, који тежи напретку разумне биолошке јединдке, све до коначне победе над законима Космоса.
Речено двојство у бићу ће изчезнути оног момента када човек досегне до суштине самога Бога. Нова Кула вавилонска биће довршена оног момента када се линије Бога и линија човека укрсте (или споје). До тога ће доћи онога момента када Бог проговори из компјутера. Развој компјутерске технике иде тако што се сужава оптика дигиталних записа на што мањи физички простор. Већ се крећемо к томе да се дигитални записи нарежу у равни молекула. Такви супермикрочипови би нас могли довести у близини Бога.
Ако је целовита премиса нашег досадашњег излагања да Бог поседује апаратуру којом може да ствара, мења и допуњује биолошке кодове у геному, то је прва могућа тачка сусрета са Богом. Или је могућа тачка сусрета нешто даље и зависи од наших будућих сазнања о сложености структуре субатомских честица (кваркова и других), или ће пак захтевати да сачинимо нове рачунске машине са техником записа, као у ДНК молекулу....
Будућност ће да потврди или оповргне ову нашу предпоставку, а ми данас покушавамо да тек нешто мало антиципирамо од те будућности.