Bog za treći milenijum/Bog iz kompjutera
| Sadržaj |
| Uvod |
| Deus ex machina |
| Kosmos i bog |
| Nastanak života na Zemlji |
| Evolucija živih bića na Zemlji |
| Progres |
| Regres |
| Bog iz kompjutera |
| Veštački život |
| Epilog |
Bog iz kompjutera[uredi]
Setimo se Kule Vavilonske i prvog pokušaja čoveka da dosegne do Boga. Sada čovek pravi novu Kulu. Da li će se ovoga puta uzdići se do Boga, svoga Tvorca?
Čovek sve od Vavilona korača tim putem i sada je daleko odmakao. Genetskim inžinjeringom, čija era tek počinje, čovek preuzima u svoje ruke kreiranje i stvaranje života, (poput Boga ili Satane?). Ne traba zaboraviti da je čovekovo saznanje malo a izazov velik. Takođe, čovek preuzima u svoje ruke i drugu funkciju Boga, i počinje da stvara veštački um. To je (za) sada inteligencija mašina. Direktna sprega između čovekove inteligencije i produžene (veštačke inteligencije) stvoriće bića koja će se po znanju i umeću približiti samome bogu.
Tako inteligentno biće, nadajmo se, uspeće da prevaziđe opasnosti koje prete ekološkom katastrofom i samouništenjem naše civilizacije. Ovo je optimistička varijanta i nada za spas Ako ovo, ipak ne uspe, za nekoliko desetina miliona godina Bog će učiniti novi pokušaj, sve dok ne uspe da odgoji dovoljno razumnu vrstu, koja neće uništiti samu sebe.
Ova sumnja potiče iz ontološe razlike između bića čoveka, koji stremi napretku radi ličnog blagostanja i sreće, i bića sofisticiranog Boga, koji teži napretku razumne biološke jedindke, sve do konačne pobede nad zakonima Kosmosa.
Rečeno dvojstvo u biću će izčeznuti onog momenta kada čovek dosegne do suštine samoga Boga. Nova Kula vavilonska biće dovršena onog momenta kada se linije Boga i linija čoveka ukrste (ili spoje). Do toga će doći onoga momenta kada Bog progovori iz kompjutera. Razvoj kompjuterske tehnike ide tako što se sužava optika digitalnih zapisa na što manji fizički prostor. Već se krećemo k tome da se digitalni zapisi narežu u ravni molekula. Takvi supermikročipovi bi nas mogli dovesti u blizini Boga.
Ako je celovita premisa našeg dosadašnjeg izlaganja da Bog poseduje aparaturu kojom može da stvara, menja i dopunjuje biološke kodove u genomu, to je prva moguća tačka susreta sa Bogom. Ili je moguća tačka susreta nešto dalje i zavisi od naših budućih saznanja o složenosti strukture subatomskih čestica (kvarkova i drugih), ili će pak zahtevati da sačinimo nove računske mašine sa tehnikom zapisa, kao u DNK molekulu....
Budućnost će da potvrdi ili opovrgne ovu našu predpostavku, a mi danas pokušavamo da tek nešto malo anticipiramo od te budućnosti.