Kларинет/Toн

Извор: Викикњиге
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тон кларинета је веома племенит и мио.

Тон (фр. son, eng. sound)[1] кларинета је учинио овај музички инструмент препознатљивим, јединственим и веома познатим међу инструментима. Не постоји музички инструмент који има тако мрачне и мистериозне дубине, ведри средњи регистар и тако распеване висине.

Одсвирани тонови на кларинету морају бити произведени свесно, под контролом и концентрацијом. Никако не треба да личе на налет необуздане бујице.[2]

Компоненте које су везане за тон кларинета[уреди]

За тон кларинета значајне су три основне компоненте:

1. Проток ваздуха - тон кларинета искључиво зависи од тога шта се дешава на његовом врху, тј. да ли постоји добар и константан ваздушни ток који иде кроз њега?
2. Aмбажура - добро постављена.
3. Усник и трске - да су компатабилни између себе и са свирачем, тј. да му одговарају. Али, претходно, као што је горе речено, неопходно је да се успостави добар проток ваздуха и добра амбажура.
Напомена: Ова три питања су оснона питања која треба себи поставити када покушавате да направите добар тон на кларинету.

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:


Извори[уреди]

<References>

  1. Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
  2. Радивој Лазић, школа: Учим кларинет I