Пређи на садржај

Kларинет/Трске

Извор: Викикњиге
Трске за кларинет у пластичним футролицама.
Трске са футролицама паковане су у кутијама по 10 комада.
Машиница за сечење трске.

Трска (итал. ancia, енгл. reed, фран. anche, нем. blatt)[1] је један од основних елемената за стварање тона на кларинету. Ако су трске премеке или претврде, дају аликвоте (погрешан тон-кикс), ”ружан” тон, или се он тешко добија. Такве трске стварају велике проблеме и отежавају рад.

Особине добре трске

[уреди]

Добра трска је она којом се производи пријатан и јасан тон. Ако не троши превише ваздуха, значи да је одговарајуће тврдоће; језиком се на њој лако и јасно свира и не киксира.[2]

Избор трске

[уреди]

Трску не треба бирати на крају радног дана, када је присутан умор усана (мишићи и нерви) већ петнаестак минута после усвиравања.

На нову трску се прилагођавамо и њу прилагођавамо нама (обично 3 до 4 дана).

Најбоље је издвојити 3 до 4 трске сличног квалитета и користити их наизменично приликом вежбања – по двадесетак минута на свакој. Сваку трску на полеђини треба оловком означити неким знаком да бисте их разликовали. За 3 до 4 дана показаће се која је трска најбоља. Наравно, за јавне наступе издвојити оне најбоље.

Трска се никада не бира на сам дан наступа. Нова трска није поуздана јер није прошла све описане тест-контроле. Она често може да ”откаже” и битно да умањи квалитет вашег јавног наступа, и тиме упропасти сав труд који је уложен да би се дело савладало.

Литература

[уреди]

Види још

[уреди]

Референце

[уреди]
Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за: