Бруно Брун

Извор: Викикњиге
Иди на навигацију Иди на претрагу
БРУНО БРУН
(Цртеж - Радивој Лазић)

Датум рођења: 14. август 1910.
Место рођења: Храстник (Аустроугарска)
Дан смрти: 27. februar 1978.
Место смрти: Београд (СФРЈ)

Бруно Брун (Храстник, 14. 8. 1910. — Београд, 27. 2. 1978.) био је истакнути уметник на кларинету, редовни професор на Факултету музичке уметности у Београду.

Биографија[уреди]

Родом Словенац – рођен је 14. августа 1910. у Храстнику – Бруно Брун је најпре завршио војну музичку школу у Вршцу, а затим студирао на тек основаној београдској Музичкој академији код професора Фрање Партлића, дипломиравши 1945. године; нешто касније је провео извесно време на усавршавању у Паризу.

Тиме је започела његова дугогодишња и плодна уметничка делатност: наступао је безброј пута као солиста на концертним подијумима Београда и других наших градова, на радио-станицама, а такође, у жељи да музичку уметност приближи најширим слојевима слушалаца – и у школама, домовима културе и на другим приредбама. Сем тога, посвећивао се и суптилном камерном музицирању у саставу Београдског дувачког квинтета, а дао је свој велики допринос развоју нашег оркестарског музицирања као истакнути солиста Београдске филхармоније, оркестра Београдске опере и Симфонојског оркестра Радио-телевизије Београд.

Други о Бруновом свирању[уреди]

Топли, племенити и богато диференцирани тон његовог кларинета, бриљантна техника, изузетна музикалност и префињена стилска култура остаће трајно урезани у сећању свих оних који су имали срећу да у живом звуку буду судеоници врухунских уметничких доживљаја какве су представљале интерпретације Бруна Бруна.
Властимир Перичић

Педагошка делатност[уреди]

Управо је непроцењив значај Бруна Бруна као педагога. За три деценије своје делатности на Музичкој академији, односно Факултету музичке уметности, он је у својој педагошкој лабораторији образовао преко педесет кларинетиста, скоро одреда врхунских уметника који данас заузимају истакнута места у музичком животу Србије (и бивше Југославије). Поменимо само неке:

То су само неколицина кларинетиста млађе и најмлађе генерације који су своје знање стекли у класи Бруна Бруна.

С правом се може тврдити да је Бруно Брун родоначелник београдске кларинетске школе, чији је реноме превазишао границе наше земље – што сведочи и чињеница да је њен оснивач био у много наврата позиван за члана жирија у најпознатијим међународним конкурсима музичких уметника.

Остале активности[уреди]

Велики одушевљеник и заљубљеник свог уметничког и педагошког позива, Бруно Брун је – с неисцрпном енергијом која се чудесно крила у крхком телу – налазио времена и снаге да се посвети и организационим проблемима музичког и уопште уметничког школства. Био је „школски човек“ у најбољем и најпотпунијем смислу речи. Његов рад у тој области пружао се од Одсека за дувачке инструменте на Факултету музичке уметности, одсека којем је поставио чврсте организационе темеље и кроз дуги низ година стајао му на челу као шеф одсека односно шеф катедре, па до дужности проректора и затим – током четири године – ректора Уметничке академије, данашњег Универзитета уметности, у којем се својству свесрдно залагао за признање одговарајућег ранга високим уметничким школама и за побољшање њихових услова рада кроз изградњу одговарајућег школског простора.

Награде и признања[уреди]

За свој плодни рад Буно Брун је одликован:

  • Орденом рада са црвеном заставом (1996),
  • Седмојулском наградом за животно дело (1969) и
  • наградом Доситеј Обрадовић (1976),
  • добитник је многих повеља и плакета различитих уметничких и културних установа и организација,
  • Плакетом града Београда.

Био је неуморни прегалац који је сагорео на свом стваралачком раду, уједињујући складно у својој личности вокацију слободног уметника, делатност изванредног педагога и активност ангажованог друштвеног радника.

Његово дело остаје уграђено у темеље српске и југословенске музичке културе.

Школе за кларинет[уреди]

Како је већ речено, рад Бруна Бруна је од непроцењивог значаја за музичко-извођачку уметност и за педагогију.

Бруно Брун је написао три вредна уџбеника (школе) за кларинет:

  • Школа за кларинет I (издање Просвета – Београд, 1956.).[1]
  • Школа за кларинет II (Просвета – Београд, 1956.).[2]
  • Школа за кларинет III (Удружење музичких педагога СР Србије – Београд 1975.).[3]

Ови уџбеници су планом и програмом и данас у употреби у настави кларинета.

Нотна издања[уреди]

Наша скромна кларинетска литература обогаћена је транскрипцијама малих комада чувених композитора, које је Бруно Брун обрадио и објавио под називом

  • Избор малих комада за кларинет и клавир (Просвета – Београд).[4]

За концертантно извођење, Бруно Брун је написао прекрасне

  • 4 минијатуре за кларинет и клавир (Београд, 1971.).[5]

На 42. Међународном такмичењу Музичке омладине Junesses Musicales 2012. у Београду, у дисциплини кларинет, 4 минијатуре за кларинет и клавир биле су обавезни комад у Другој етапи.[6]

Литература[уреди]

  • Антон Еберст: Кларинет и кларинетисти, Форум, Нови Сад, 1963.
  • Радивој Лазић: Учим кларинет I - IV, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.
  • 40 година Факултета музичке уметности (Музичке академије) 1937-1977, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1977.
  • Педесет година Факултета музичке уметности (Музичке академије) 1937-1987, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1988.
  • Властимир Перичић: Музички ствараоци у Србији, Просвета, Београд, [1969.]
  • Југословенски савременици, Библиотека лексикон, Ко је ко у Југославији 1970, Београд, Хронометар, 1970.
  • Лексикон југославенске музике, Загреб, 1984, св. И, 113.

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за: