Kларинет/Основи свирања

Кларинет је један од тежих дрвених дувачких инструмената када се жели да се научи да се добро свира.

У процесу учења, треба дозирано балансирати између:

Редослед учења

Кларинетисти морају имати листу приоритета коју треба да остварују по одређеном редоследу како би постали добри свирачи. Овај редослед управо дајем у овом поглављу.

1. Најважније је да кларинетиста створи добар ваздушни ток (ваздушни стуб), без којег кларинет не може да свира. То је, и буквално и метафорички, кларинетов "дах живота". Без доброг ваздушног стуба не може се произвести квалитетан жељени тон на кларинету. Добар ваздушни стуб је један од два кључна елемента у стварању доброг тона.

2. Када свирач може да произведе добар ваздушни проток, следеће је сварање добре амбажуре. Амбажура је продужетак ваздушни тока који се улива у кларинет. Амбажура држи трску и усник под контролом, регулише тон, интонацију и ослобађа језик за јасно изговарање.

3. Када је кларинетиста постигао циљеве 1. и 2., треба да учи како да влада језиком и како њиме јасно да изговара - тј. да артикулише. Многи кларинетисти који то нису учили имају лоше, „дебеле“ и троме језике (артикулације), те засигурно заостају у темпу при свирању.

4. После и ове фазе, кларинетиста може да ради на свладавању технике прстореда, тј. да сазнаје који прсторед одговара којој ноти, тј. ком тону.

Даља фаза учења везана је за прелаз на сложене ритмове, тј. нотне вредности. Овај корак се чини тек када се у доброј мери остваре претходна 4 корака.

НАПОМЕНА:

Изнад је изнет нацрт по ком кларинетиста треба да приступи учењу овог пекрасног инструмента. Теоретски, практикант треба да прелази корак по корак, док успут помало додирује редом друге кораке и тако напредује.

Литература

Бруно Брун: Школа за кларинет I. свеска, Просвета, Београд, 1956.
Радивој Лазић: Учим кларинет I, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.

Референце

Види још