Kларинет/Језик
У прошлој лекцији учили смо како се ствара тон на кларинету. Ту смо рекли, када истиснут ваздух из доњих делова плућа, попут речног тока, несметано тече ка уснику, његова једина "брана" је језик, који својом горњом страном (нешто изнад врха) меко належе на усник.
Наступ тона - атак
[уреди]Почетак тона, тзв. атак/a (фр. attaque, енг. attack, ит. attacco, нем. Einzatz)[1][2], добијамо малим одвајањем језика ("бране") од усника, како би ваздушни ток прошао ("улио се") у њега. Језик се користи као "ваздушни затварач" између ваздушног тока из уста свирача и усника. Истовремено са овим, меко изговарамо (просто убацујемо у усник) слог ТА или ДА (може и ту, то, ти, те - зависно од земље и њене школе). Тршчани језичак ће завибрирати и тако ће се створити тон. Он мора бити јасан, светао и пријатан за ухо.[3]
kurac
[уреди]- Проток ваздуха nикада не заустављамо дијафрагмом - већ језиком.
- При покретима језика, брада не сме да се помера или да чини покрете сличне жвакању. Ово исто односи се и на доњу усну.
- При покретима језика, усник такође треба да мирује на доњој усни - нипошто да "шета".
- Језик не треба да додирује доњу усну и да чини велике покрете. Он треба да буде увек близу врха усника и да чини минималне покрете. Када се свира језиком, грло не сме да се помера као што то чинимо при гутљајевима за време пијења воде.
Литература
[уреди]- Бруно Брун: Школа за кларинет 1. свеска, Просвета, Београд, 1956.
- Антон Еберст: Кларинет и кларинетисти, Форум, Нови Сад, 1963.
- Антон Еберст: Основна школа за кларинет, Савез музичких друштава и организација Хрватске, Загреб, 1967.
- Радивој Лазић: Учим кларинет 1 - 4, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.