Klarinet/Osnovi sviranja

Klarinet je jedan od težih drvenih duvačkih instrumenata kada se želi da se nauči da se dobro svira.

U procesu učenja, treba dozirano balansirati između:

Redosled učenja

Klarinetisti moraju imati listu prioriteta koju treba da ostvaruju po određenom redosledu kako bi postali dobri svirači. Ovaj redosled upravo dajem u ovom poglavlju.

1. Najvažnije je da klarinetista stvori dobar vazdušni tok (vazdušni stub), bez kojeg klarinet ne može da svira. To je, i bukvalno i metaforički, klarinetov "dah života". Bez dobrog vazdušnog stuba ne može se proizvesti kvalitetan željeni ton na klarinetu. Dobar vazdušni stub je jedan od dva ključna elementa u stvaranju dobrog tona.

2. Kada svirač može da proizvede dobar vazdušni protok, sledeće je svaranje dobre ambažure. Ambažura je produžetak vazdušni toka koji se uliva u klarinet. Ambažura drži trsku i usnik pod kontrolom, reguliše ton, intonaciju i oslobađa jezik za jasno izgovaranje.

3. Kada je klarinetista postigao ciljeve 1. i 2., treba da uči kako da vlada jezikom i kako njime jasno da izgovara - tj. da artikuliše. Mnogi klarinetisti koji to nisu učili imaju loše, „debele“ i trome jezike (artikulacije), te zasigurno zaostaju u tempu pri sviranju.

4. Posle i ove faze, klarinetista može da radi na svladavanju tehnike prstoreda, tj. da saznaje koji prstored odgovara kojoj noti, tj. kom tonu.

Dalja faza učenja vezana je za prelaz na složene ritmove, tj. notne vrednosti. Ovaj korak se čini tek kada se u dobroj meri ostvare prethodna 4 koraka.

NAPOMENA:

Iznad je iznet nacrt po kom klarinetista treba da pristupi učenju ovog pekrasnog instrumenta. Teoretski, praktikant treba da prelazi korak po korak, dok usput pomalo dodiruje redom druge korake i tako napreduje.

Literatura

Bruno Brun: Škola za klarinet I. sveska, Prosveta, Beograd, 1956.
Radivoj Lazić: Učim klarinet I, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.

Reference

Vidi još