Klarinet/Skale

Da biste bolje shvatili važnost vežbanja skala i etida na klarinetu, poslužiće vam dva primera. Kao što je čoveku potrebno da ima tri obroka, tako su i muzičaru za napredovanje neophodna tri ”obroka”:

Doručak — skale,

Ručak — etide i

Večera — komadi (koncerti, sonate itd.).

Ili, ako se uporedi muzičar sa sportistom:

Zagrevanje (za nas su to skale),

Trening (etide),

Takmičenja (komadi za javno izvođenje).

Skale[uredi]

Sve klasičarske, romantičarske i jedan deo novijih kompozicija pisane su u određenim tonalitetima. U prvoj svesci moje škole Učim klarinet najpre je obrađen tonalitet C-dur, a zatim su sledili F-dur, pa G-dur i drugi tonaliteti lakši za čitanje i sviranje. Međutim, u muzici postoje 24 tonaliteta (12 durskih i 12 molskih), pa ćete svirati kompozicije i u ostalim tonalitetima.

Korist od vežbanja skala[uredi]

Tonovi jednog tonaliteta, poređani postupno po visini, čine skalu tog tonaliteta. Svaki instrumentalista mora dobro teoretski poznavati redosled tonova u svakoj skali i naučiti niz grifova kojima se ona svira. Vremenom i vežbanjem ovo postaje gotovo automatska radnja. To ne znači da ih treba svirati čisto mehanički, već kontrolisati (slušati) sve elemente dobrog sviranja. Sviranjem skala uvežbava se rad jezika (atak, usklađenost prstiju i jezika, stakato, kombinacije stakata i legata itd.), čista intonacija, kao i ujednačenost ritma, boje tona i zvučnosti registra.

Treba imati u vidu da skale nisu samo monotone vežbe. One se nalaze i kao kraći ili duži odlomci u mnogim kompozicijama (naročito u onim virtuoznim, kao što su koncerti).

Jednom rečju, vežbanjem skala stiže se izvođačka tehnika, čista intonacija, kao i brzo snalaženje u notnom tekstu.^[1]

Detaljnije o skalama možete naći u knjigama Radivoja Lazića: Vežbe skala za: II razred, III razred i IV razred.

Načini vežbanja skala[uredi]

Sve skale treba najpre vežbati u laganom, pa u sve bržem tempu — do granice do koje još sa lakoćom sviramo!

Skale vežbajte bar u nekoliko sledećih kombinacija odvojenog i vezanog sviranja, u grupama po četiri ili tri tona:

Literatura[uredi]

Bruno Brun: Škola za klarinet 1. i 2. sveska, Prosveta, Beograd, 1956.
Anton Eberst: Klarinet i klarinetisti, Forum, Novi Sad, 1963.
Anton Eberst: Osnovna škola za klarinet, Savez muzičkih društava i organizacija Hrvatske, Zagreb, 1967.
Radivoj Lazić: Učim klarinet 1 - 4, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
Bruno Brun: Škola za klarinet 3. sveska, Udruženje muzičkih pedagoga Srbije, Beograd, 1975.

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

↑ Radivoj Lazić, škola: Učim klarinet I

[1] Radivoj Lazić, škola: Učim klarinet I

[1]