Bog za treći milenijum/Veštački život
| Sadržaj |
| Uvod |
| Deus ex machina |
| Kosmos i bog |
| Nastanak života na Zemlji |
| Evolucija živih bića na Zemlji |
| Progres |
| Regres |
| Bog iz kompjutera |
| Veštački život |
| Epilog |
Veštački život
[uredi]Bog iz kompjutera je naš (ne)ostvarivi ideal. A možda je to sasvim ostvarivi ideal; ako ne drugojačije, onda tako što će naš Računar jednog dana da postane tako moćan, te on sam bude ravan Bogu (koga onda definitivno nema van kompjutera).
Sasvim spontano dođosmo na temu kompjutera bez boga u ulozi Boga! Tema se otvorila, te da je pogledamo. Kompjuter je samo alatka. To ne mora biti i u buduće. Jer, ako bog zapravo možda i nije kreator života, to ne znači da kreator budućeg (veštačkog) života neće biti Kompjuter.
Veštački život (en: ‘’’Arteficial life’’’, skraćeno: ‘’’Alife’’’) je polje proučavanja života pomoću njegovog kibernetičkog simuliranja na način robotike i biohemije (obično onoga što je nosilac funkcije ‘’’soft’’’, ‘’’hard’’’ i ‘’’wet’’’ . On je kreiranje i proučavanje matematičkih modela populacije kompjuterskih “životnih” formi u virtuelnoj okolini. Veštački život je svojevrsna paradigma za biološki život, ali je neki drugi termin još dalji od suštine pojma i evoluciju toga istoga.
Alife je u svakodnevni život ušao na mala vrata, pre svega zahvaljujući metaforičkoj upotrebi termina “virus” za jednu specijalnu vrstu kompjuterskog programa (i sekundarne biološke metafore poput “crva”, “trojanca”ili “infekcije” računarskim virusima, “imunizacije” protiv istih, itd.). Šta ako, međutim, ono što je u prvi mah bila samo licenca poetica ili metafora i pesnička slika postepeno postaje stvarnost?
Poznato nam je da hakeri osmišljavaju destruktivne kompjuterske programe da „evoluiraju“ tako što „izprojektuju“ tzv. polimorfirujuće viruse, čije se iteracije i mutacije mogu predvideti nekoliko koraka unapred, ali posle toga oni nastavljaju „život“ samostalno. No, nije to baš pravi živi organizam – on mutira na osnovu matematički irevirzibilnih jednačina, koristeći zbir svih fajlova koji se nađu u nekom računaru. Međutim, njihove nepredvidive mutacije nebi bile moguće da se tu ljudski život nije umešao tako što ljudi prave fajlove, koje ti „virusi“ koriste da bi izmenili sebe i na taj način zaobišli najnaprednije antivirus tehnike. Takvi kompjuterski virusi bi se mogli uporediti sa najprimitivnijom vrstom života za koju znamo – nanomiobima: mikrobima koji svoju evoluciju zasnivaju na medijumima na kojima se nađu.
Intuitivno se da naslutiti da su računarski virusi samo najrudimentarniji oblici radikalno nove i drugačije vrste života, zasnovanog na digitalnom medijumu Tjuringa, a ne na organskom medijumu sastavljenom od nukleinskih kiselina i belančevina?
Rejovi eksperimenti su nas uverili da je upravo to slučaj. Ne samo što su u Tiieri rudimentarni digitalni organizmi ispoljavali mutacije i evoluciju na vremenskim skalama veoma malim čak i za ljudske pojmove, već su se razvijali paraziti, hiperparaziti, predatori i prave “trke u naoružanju”, karakteristične za darvinističku evoluciju na našoj planeti tokom više milijardi godina. A sve to je postignuto na jednom jedinom računaru.
Može se predpostaviti da će u ne tako dalekoj budućnosti veštački život biti toliko realan da nećemo lako primetiti razliku između takvih karaktera od prirodnih.
Da li smo nekim sledom razmišljanja došli do epiloga: rekosmo da će sve manje uočavati razlika između stvarnog i ‘’’alife’’’ života? Ako je to proces, onda razlike jenom neće ni biti? Mislimo da smo se idući sve pravo našli na tački početka ove knjige. Circulus viciosus!
. TEHNOLOŠKA SINGULARNOST Ulam je bio veliki pobornik numeričkih načina rešavanja problema u fizici. Poznati Fermi-Pasta-Ulam problem (FPU) je simuliran na prvom tada izgradjenom superkompjuteru, prema zamisli von Neumanna i realizaciji Metropolisa, koji je nazvan MANIAC. Ovo je skraćenica za Mathematical Analyzer, Numerical Integrator, and Computer. Kasniji razvoj superkompjutera za vojne potrebe je preuzeo University of Illinois Urbana-Champaign, oni su se zvali ILLIAC serija (u timu za izgradnju jednog od njih je učestvovao Petar Kokotovic). Ovo su bile najveće računske mašine do tada napravljene, sve do pojave Cray kompjutera.
Razmišljajući o budućnosti tehnologije i kompjutera, Ulam je došao do zaključka da nam u budućnosti predstoji tehnološka singularnost, i to u sledećem smislu. Ako se ikad desi da mašine, makar i najmanje, prevazidju kapacitete ljudskog mozga, onda će sveta, kakav danas poznajemo, sasvim da se promeni. Konkretno, tokom jednog razgovora sa von Neumannom o ubrzanom razvoju tehnologije i promena u ljudskom životu, sve ukazuje na to da se približavamo nekom esencijalnom singularitetu u istoriji čovečanstva posle kojeg ljudski život više neće moći da se nastavi na isti način. Ovu ideju je dalje razradio Good koji je pisao o eksploziji inteligencije i nazvao je Technological singularity. Futurista Ray Kurzweil je to prikazao grafikonom gde je na logaritamskoj skali prikazan broj tehnoloških otkrića kroz istoriju. Grafik je linearan, sto podrazumeva eksponenicijalni rast.