Kларинет/Штимовање

Извор: Викикњиге
Џепни дигитални хроматски LCD штимер са игленим индикатором висине тона.

Штимовање (итал. accordatura, фр. accordage, енг. musical tuning, нем. Stimmung, рус. строй)[1] је усаглашавање тонске висине музичких инструмената према основном или камерном тону.

Штимовање музичких инструмената може бити:

  1. Фиксирано - инструмент је извођачу већ наштимован и он не треба да га штимује. То је случај код клавира, металофона, звона.
  2. Слободно - извођач мора да штимује инструмент. То је случај код дувачких, гудачких и неких ударачких инструмената.

Штимовање кларинета[уреди]

Штимовање кларинета извлачењем буренцета

Међународним споразумом који је потписан 1939. године, договорено је да камерни тон, камертон или нормално а има фреквенцију а1 = 440 Hz и да служи за што тачније одређивање односа тонова по висини, тј., да буде званична стандардна висина за штимовање музичких инструмената и давање интонације при хорском певању.

На дувачким инструментима штимовање се врши извлачењем или увлачењем за то предвиђеног дела инструмента (цев, буренце, jезичак).[2]

Опис штимовања:

Клавириста одсвира камерни тон а1, кларинетиста одсвира истозвучно, писано ха1.

  • Ако је потребно да кларинетиста спустити интонацијуизвлаче буренце.
  • Ако је потребно да кларинетиста подигне интонацијуувуче буренце (види слику десно).

Када је кларинет хладан, интонација му је ниска и потребно ју је повисити увлачењем буренцета.

Када је кларинет претопао, интонација му је висока и потребно ју је снизити извлачењем буренцета.

Литература[уреди]

Референце[уреди]

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:

Види још[уреди]

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за: