Кларинет/Штимовање

Џепни дигитални хроматски LCD штимер са игленим индикатором висине тона.

Штимовање (итал. accordatura, фр. accordage, енг. musical tuning, нем. Stimmung, рус. строй)^[1] је усаглашавање тонске висине музичких инструмената према основном или камерном тону.

Штимовање музичких инструмената може бити:

Фиксирано - инструмент је извођачу већ наштимован и он не треба да га штимује. То је случај код клавира, металофона, звона.
Слободно - извођач мора да штимује инструмент. То је случај код дувачких, гудачких и неких ударачких инструмената.

Штимовање кларинета

Међународним споразумом који је потписан 1939. године, договорено је да камерни тон, камертон или нормално а има фреквенцију а¹ = 440 Hz и да служи за што тачније одређивање односа тонова по висини, тј., да буде званична стандардна висина за штимовање музичких инструмената и давање интонације при хорском певању.

На дувачким инструментима штимовање се врши извлачењем или увлачењем за то предвиђеног дела инструмента (цев, буренце, jезичак).^[2]

Опис штимовања:

Клавириста одсвира камерни тон а¹, кларинетиста одсвира истозвучно, писано ха¹.

Ако је потребно да кларинетиста спустити интонацију – извлаче буренце.
Ако је потребно да кларинетиста подигне интонацију – увуче буренце (види слику десно).

Када је кларинет хладан, интонација му је ниска и потребно ју је повисити увлачењем буренцета.

Када је кларинет претопао, интонација му је висока и потребно ју је снизити извлачењем буренцета.

Литература

Бруно Брун: Школа за кларинет 1. и 2. свеска, Просвета, Београд, 1956.
Антон Еберст: Кларинет и кларинетисти, Форум, Нови Сад, 1963.
Антон Еберст: Основна школа за кларинет, Савез музичких друштава и организација Хрватске, Загреб, 1967.
Радивој Лазић: Учим кларинет 1 - 4, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.
Бруно Брун: Школа за кларинет 3. свеска, Удружење музичких педагога Србије, Београд, 1975.

Референце

Види још

[1] Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина

[2] Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV

[1]

[2]