Kларинет/Трема

Извор: Викикњиге
Иди на навигацију Иди на претрагу

Увод[уреди]

Сви ми различито реагујемо у одређеним ситуацијама и имамо различите јачине страха од истих ситуација.

Музичарима је веома добро познат страх од јавног наступа, разлика је само у томе што је нечија трема крајње паралишућа, а нечија – подстицајна.

Дефиниција треме[уреди]

Научна дефиниција треме гласи: трема је страх од неуспеха, тј. страх да се не осрамотимо (у овом случају када имамо наступ пред публиком, свирајући кларинет).

Другим речима, плашимо се да ће други видети наше недостатке и да ће се тако умањити наш значај у њиховим очима. У том смислу би сваки излазак пред публику био рескир од уништења позитивне слике коју смо о себи створили.

Који су знаци треме[уреди]

Основни показатељи тртеме су: црвенило, дрхтавица, сушење грла и усана, грч у трбушним мишићима, осећај малаксалости, знојење руку (често хладан зној), снажно лупање срца, тренутни заборав, нервоза; унутарња борба и самоиспитивање: Да ли знам? Да ли ћу успети? Да ли ћу се обрукати? Шта ако погрешим? Нећу се представити у најбољем светлу! Одсвираћу лоше! – само су неке од мноштва пропратних појава треме и редовних питања и помисли које се у оваквим алармантним ситуацијама намећу.

Урођени и стечени страхови[уреди]

Сваки човек у себи има урођене и стечене-научене страхове.

Само два страха су човеку урођена:

1. Страх од губитка подлоге.
2. Страх од наглог и неочекиваног.

Сви остали, па и страх од јавног наступа, су научени страхови.

Реаговање на трему[уреди]

На формирање нашег реаговања на разне ситуације, па и на јавни наступ, утицали су различити животни фактори.

Напомена: Нема човека на земаљској кугли који није некад у себе посумњао, који се у некој критичној ситуацији није успаничио или уплашио и који нема трему.

Литература[уреди]

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за: