Први устанак (либрето) – Трећи чин

„ Први устанак ”
◄ Први чин	◄ Други чин	Трећи чин	Четврти чин ►

Ликови и улоге

Јелена	робиња из првог чина	сопран
Мајка	Јеленина мајка	мецосопран
Карађорђе Петровић	вођа устаника	баритон
Васа Чарапић	војвода устанички	тенор
Конда	бимбаша Узур-Бега	баритон

• Хор: сељаци – људи и жене (мушки хор)
• Статиста: пратилац бимбаше Конде

III чин – „Збег”

Догађа се у једној планинској котлини: стене шипраг, и понеко дрво; десно улаз у пећину. Испред пећине гори ватра, изнад ње на сошкама виси бакрач. Робиња, из првог чина, сада Јелена, излази из пећине и стане напред.

Јелена (Робиња)
Ах, моја ружо румена,
ти сестро моја миљена,
што тако рано процвета,
Немам те коме тргати.
Сеја се моја удала,
брат ми у боју погибе,
а драги од мене далеко,
преко три воде студене,
преко три горе зелене.
Ах, моја ружо румена,
ти сестро моја миљена,
што тако рано процвета,
Немам те коме тргати.

Мајка
Јадна ћерко, јадно дете моје,
куд' ти патна душа жуди?
Зашто јаде мајци не казујеш?
Кога живог твоје срце тражи?
(Загрли Јелену, затим заплаче)
Кућу нам је ватра изгорела,
брата су ти убили Турци,
на згаришту завијају вуци;
кога живог твоје срце тражи?

Јелена
Тражим, мајко, дичнога јунака,
који ме је из душманских руку,
од срамоте, живу избавио.

Мајка
Он је хајдук Станоја Главаша,
свуда први где се крв пролива,
нећеш њега у животу наћи.

Јелена
Јунак је он моћан, силан, мајко,
непобедив на мегдану.

Мајка
Погин'о је јер јунаци гину први,
залуд ти је, ћерко, да га тражиш.

Јелена
Онда ћу га мртва потражити,
наћи ћу му гроба ил' укопа.

Мајка
На Мишару и Срби и Турци
тућиће се докле једног траје.

Сељаци (иза сцене) [Т. Б.]
Ура, ура! Ура, ура!
Победа се са Мишара шири!
Ура, ура, ура!

Јелена
Победа, мајко, победа!
Турска сила паде на Мишару!

(Сељаци долазе, сви наоружани и весели. Пију из чутура и грле се. Са њима иду и рањеници. На сцени их дочекују радосно. Јелена загледа рањенике.)

Јелена
Вуле Илић, мој рањени јунак!

Вуле Илић
Робињо тужна, ти овде?

Јелена
Сад Јелена, не више робиња.
Кућу су ми запалили
и брата ми погубили Турци.

Вуле Илић
Збегови се разилазе,
сваки иде дому своме,
а ти иди у моје Коларе
и поведи ојађену мајку.
И ја ћу се дому повратити
кад с Турцима војну завршимо.
Моја ће те пригрлити мајка,
место мене сина јединога.

(Сељаци гледају у правцу откуда су дошли)

Људи и жене [С. А. Т. Б.]
Иду нам, иду, Мишарски јунаци,
иду нам, иду.
(Долазе: Карађорђе, Васа Чарапић, Бимбаша Конда, његов пратилац и неколико устаника)
Живели, живели, мишарски јунаци.

Карађорђе
Браћо моја, српски устаници,
на Мишару, свету на видику,
саломисмо везирову војску,
погубисмо Кулин-капетана
и атлије, бесне потурице.
Сад Делиград притиснули Турци,
ваља ићи у помоћ Добрњцу.

Људи [Т. Б.]
Од Ниша су навалили Турци,
бој се бије три недеље дана,
На Делиград, мишарски јунаци,
на Делиград, у помоћ Добрњцу.

(Одлазе лево. Карађорђе, Васа Чарапић, Конда и његов пратилац седају око ватре. Вуле и Јелена повуку се са рањеницима у пећину)

Карађорђе
'Ајде, браћо, да мало да'немо,
да да'немо и проговоримо,
шта ко мисли и шта намерава.

Васа Чарапић
На Мишару Турке саломисмо,
саломисмо, битку задобисмо,
на Делиград сада кидишимо
и Добрњцу помоћ учинимо.

Карађорђе
Кад смлатимо пашу Ибрахима,
мислим, браћо, на Београд поћи.

Васа Чарапић
На Београд, на Београд,
са свих страна ршум да чинимо,
да узмемо српску престоницу,
она ће нам бити узданица.
Ево Конде из турског табора,
крџамије Гушанац Алије.
Досад српску проливао крвцу,
а отсад ће турску без хесапа.

Конда
Служио сам Узур-Бега,
измећара Гушанац Алије,
ради ћара и ашиковања,
а сад оштрим ноже за Турчина,
јер и мене српска роди мајка.
Примите ме браћо међу своје.

Карађорђе
/ Примамо те, примамо, јунака!
| Васа Чарапић
\ Примамо те, примамо, јунака!

(Пруже му руке срдачно. Конда и његов пратилац скину чалме, и остану им само фесови на глави)

Карађорђе
Сад говори све по реду
како ћемо у Београд ући.

Васа Чарапић
Јер град чува тврди шанац
све од Саве до Небојше куле,
свуда страже једна другу виде,
а топови бедем притиснули.

Конда
У поноћ, кад све се успава,
прескочићу зид са друговима,
изнебуха стражаре побити,
на капији отворити врата,
а ви споља слошки ударите.

Васа Чарапић
Добра срећа са добрим јунаком.

Карађорђе
Нека нам се прилика укаже.
Сад легнимо да се одморимо,
од поноћи да смо на ногама.

(Сви полежу око ватре стављајући своје торбе под главу. Вуле Илић и Јелена изађу из пећине и полако се приближе рампи)

Јелена
Над овим збегом
тишина блага влада,
лек души оном
ко из боја дође.

Вуле Илић
Кад ова војна прође
и свако свој мир
у дому своме нађе,
нека и моја душа
крај тебе нађе мира.
Јер твоје очи тужне
доносе тишину благу.
Јелена, бићеш ми љуба,
јер срећа из крви ове
изнеће ме жива!
Кад ова војна прође
и свако свој мир
у дому своме нађе,
нека и моја душа
крај тебе нађе мира.

Јелена
К'о верна сенка
уз тебе бићу ја
и отсад судбина
над нама нек'своје чини.
Иди јуначе где се браћа боре,
а мој ће живот
за животом твојим поћи,
да сјединињени у невољи се снађу.
Јер к'о верна сенка
уз тебе бићу ја.
Мир сад над нама и благост у души,
над овим збегом нек'шири крила.

(Приђу ватри)

Вуле Илић
Изнад силног Вожда лебди сан.

(Седну крај ватре наслоњени једно на друго)

Јелена
И очи његове к'о муња
блеснуће опет када сване дан.

„ Први устанак ”
◄ Први чин	◄ Други чин	Трећи чин	Четврти чин ►