Први устанак (либрето) – Четврти чин

Извор: Викикњиге
Први устанак
◄ Први чин ◄ Други чин ◄ Трећи чин Четврти чин


Ликови и улоге[уреди]

Карађорђе Петровић вођа устаника баритон
Васа Чарапић војвода устанички тенор
Конда бимбаша Узур-Бега баритон
Узун-Мирко буљубаша српски бас
Јелена робиња из првог чина сопран
Узур-Бег војни заповедник турски тенор
Бећир
Усеин
Хасан
турски стражари
тенор
бас
баритон
Један српски војник баритон
Један турски војник тенор


  • Хор: устаници и народљуди и жене (мушки хор)
  • Статисти: устаници и народљуди и жене, момци Узун-Миркови, турски стражари

IV чин – „Ослобођење Београда”[уреди]

Догађа се у „глуво” доба ноћи, 30. новембра 1806. године. „Сава-капија” београдске тврђаве унутар града. У дубини се види велика капија од храстовине, набијена клинцима и учвршћена помоћу попречне греде, која се помера десно и лево. Са стране су дебели зидови; напред остављен пролаз. Неколико Турака, стражара, седи крај ватре. Дебели Усеин прилегао је на клупу. Бећир и Хасан се разбашкарили око ватре и пијуцкају ракију из бардака.


Бећир
Дебели Усеин дрема ли дрема
и заспати не сме никако,
да му Црни Ђорђе или Хајдук Вељко
на сан не би дошли.

(Усеин се придигне на клупи)

Усеин
Од њи' нема страве за мене, јунака,
но ме туга 'вата
што бадава овде седимо ка' бабе,
а жене нам саме.

Хасан
Бадава ти, Усеине,
не да Црни Ђорђе да те жене мазе.

Усеин
Колика је турска царевина,
какви силни на избор јунаци,
капама би рају затрпали...
оно погле', то зољино гнездо,
стршљенове сада избацује.
Нек' је нама Алах на помоћи,
раја ће нас добро пригњавити
да се збуде што певају слепци!

Хасан
Покрај таквих дебелих јунака,
тешко цару у белу Стамболу.

(Један турски војник дотрчи с лева)

Један турски војник
На ноге стражари, Узур-Бег иде.

(Сви поскачу. Узур-Бег дође с лева са два пратиоца)

Узур-Бег
Јесте л' будни, чувате ли стражу?

Стражари
Чувамо, чувамо, честити Беже,
неће нама раја лако подвалити!

Узур-Бег
Немој шале да вас сан обори,
јер тако ми Дина и Имана,
ако само један од вас заспи,
шибаћу га троструком камџијом,
док из њега живот не истерам.

(Оде десно са оба пратиоца. Усеин извирује за њима)

Усеин
Вала, људи, небило ме жива,
тежи ми је Узур-Бег Алија
него Црни Ђорђе и сва српска раја.
Од ината Алах ме је сазд'о,
баш ћу лећи, да устати нећу.
(Извали се на клупу)

Бећир
Сад можемо и ми придремати.

(Баца дрва на ватру. Сви поседају крај ватре и дремају. Тако неко време. С десна, преко зида, пребаци се Конда, за њим Узун-Мирко и три момка. Они порезно пођу према стражарима, који се тргну из дремежа. Започне битка мачевима. Конда, Узун-Мирко и два момка се боре са стражарима. Трећи момак дотрчи до капије и покуша да извуче греду. Стражари га убију. Падне и други момак код капије. Погине и неколико стражара. Конда је рањен, Узун-Мирко такође, али се и даље боре. Чује се лупњава у капију споља. Узур-Бег се врати и навали са два пратиоца на Србе. Конда пада и други пут рањен, диже се и из пиштоља убија Узур-Бега. Лупање споља све се јаче чује. Узун-Мирко посрћући дође до капије, последњом снагом извуче греду и падне. Капија се отвори нагло и унутра продру Карађорђе, Васа Чарапић, Вуле Илић и за њима маса устаника српских. Сви брзо напредују у дубину града. Пуцњава се сад чује и у даљини. Борба код капије свршена је. Још понеки устаник улази на капију, затим наилазе жене са торбама на леђима, међу њима је и Јелена. Оне подигну Узун-Мирка и наместе га да седне на клупу и изнесу мртве. Конда се враћа с лева са крвавом сабљом у руци, посрће и падне. Жене и њега дигну и приведу до ватре. Обојицу запајају из бардака. У даљини се чује глама и пуцњава. Жене превијају рањене, Узун-Мирка и Конду и запајају их ракијом.)

Узун-Мирко
Крв пролисмо, рана допадосмо,
ал' Београд храбро освојисмо.
Брате Конда, тежак по'со завршисмо.

Конда
Бој се бије крвави,
а ми овде немоћни.
(Клоне, Јелена га придржи)

Јелена
Нека су вам ране за видање,
још ће Турци од вас страховати.

(Јелена и друге жене одводе Конду и Узун-Мирка иза сцене и склањају остале мртве. У даљини се још чују пуцњи и одјеци борбе. Један српски војник дотрчи)

Један српски војник
И Стамбол-капија паде,
са свих страна Срби наваљују.

(Придолази све више устаника, гонећи заробљене Турке и спроводећи их даље. Одједном настане комешање. Сви гледају десно у дубину, одакле наилази поворка носећи смртно рањеног Васу Чарапића. Карађорђе и Вуле Илић су у поворци. Васу Чарапића спусте на земљу)

Људи и жене [С. А. Т. Б.]
Која гора разговора нема?
Романија разговора нема.
Прође Новак, па је разговара,
и проведе коња зеленога,
а на коњу брата рањенога.

Карађорђе (погружено)
Заузесмо престоницу нашу,
ал' јунаке многе изгубисмо.
Ево храброг Чарапића Васе
где се с душом пред нама раставља.
Устрели га душман из далека.
(Пригне се Васи и мало га придигне)

Васа Чарапић
Простите ми сви, браћо моја...
сестре моје, простите...
за земљу нашу, за слободу
живот свој дадох.
(Падне мртав)

Сви [С. А. Т. Б.]
Црни облак над Србијом,
вековима што се мути,
силне муње сад цепају,
свануће нам скоро дан.
Јунаци се свуда дижу,
к'о олуја кад хук носи,
настадоше бурни дани
и народне набујаше снаге:
„Ниче раја к'о из земље трава!”
[Т. Б.]
Војници нам силни изгибоше,
опусте нам кућа и огњиште,
али оста вера у победу
и очврсну мишица нам јака.
На Мишару битку задобисмо,
сад Београд тврди освојисмо,
наше снаге сломише душмана
и донеше слободу народу.
[С. А. Т. Б.]
Почаст дајте Чарапићу Васи,
који храбро за слободу паде,
он погибе, ал' остаће спомен
да уздиже нараштаје.
Јунаци се свуда дижу,
к'о олуја кад хук носи,
настадоше бурни дани
и народне набујаше снаге:
„Ниче раја к'о из земље трава!”

Крај опере

Први устанак
◄ Први чин ◄ Други чин ◄ Трећи чин Четврти чин