Корисник:Sandraa22

Либан је република у југозападној Азији, са обалом на Средоземном мору. Главни и највећи град је Бејрут. Површина државе износи 10 400 километара квадратних. На северу и истоку се граничи са Сиријом, а на југу са Израелом. На застави Либана се налази дрво кедра зелене боје на белој позадини и све хоризонталне црвене линије, на врху и дну заставе.

Историја[уреди]

После египатске власти почетком 2. миленијума п.н.е. настало је неколико градова-држава које су освојили Асирци, Вавилонци, Персијанци, Грци, Римљани и Византинци. Од 7. века завладали су Арапи, али земља није била потпуно исламизована јер су се хришћани углавном повукли у планинске крајеве. Почетком 16.в Либан пада под турску власт која је потрајала до краја Првог светског рата. Године 1920. постаје француско подручје, а од 1926. добија данашње границе као формално независна република. Стварна независност проглашена је 1941.г али су се француске трупу повукле тек 1946.године. Немири и ратови на Блиском истоку и долазак палестинских избеглица из Јордана нарушили су стабилност земље и довели до грађанског рата 1974. и војног мешање Сирије и Израела. После 1990. либанска војска постепено је преузела контролу уз знатно ојачан утицај Сирије. Велики немир и интервенција израелске војске на југу Либанa 2006.године довеле су до нових разарања и људских жртава међу цивилима.

Географија[уреди]

Највећи део Либана заузимају Либанске планине које се пружају у смеру север-југ и раздвајају уско приморје од плодне долине Бекаа. Највише планине су Либан 3083м и Хермон 2814м, на истоку се уздиже нижа планина Антилибан 2629м. Највеће реке теку долином Бекаа, Латини према југу, а Оронтес према северу. Важне су због наводњавања обрадивих површина.

Клима је средоземна, с доста падавина у приморју и на приморским планинским обронцима, сушнија је у унутрашњости. Преовлађује средоземна вегетација, а шума има на планинским обронцима.

Становништво[уреди]

Већину становништва чине Арапи (Либанци), арапске избеглице из Палестине, од осталих највише има Јермена и Курда. Сложени састав према вероисповести (католички маронити, сунитски и шијатски муслимсни, православци, секта Друза)извор је сталних унутрашњих напетости и криза. Језик и писмо арапски, у употреби и француски.

Знаменитости[уреди]

Божији кедри, резерват природе, смештен у долини Бсхари.
Дрво из шумског кедра користили су сви либански досељеници, од старих Феничана за бродоградњу до Османлија који су га користили за израдњу пруга.
Библос је древни град на чијој територији могу се видети старе цркве, римско позориште, археолошки комплекс, трвђаву(крсташки замак).
Голубове стене су два мала острва, близу престонице, уз обалу Средоземног мора. Представљају симбол Бејрута. Острва су добила име због великог броја голубова који ту живе и граде своја гнезда.
Тврђава Сидонија налази се на медитеранској обали Либана. Саградили су је крсташи у 13. веку. Данас можемо видети остатке тврђаве и оружја у њеном западном делу.