Пређи на садржај

Корисник:Sandraa22

Извор: Викикњиге
Мапа

Либан је република у југозападној Азији, са обалом на Средоземном мору. Главни и највећи град је Бејрут. Површина државе износи 10 400 километара квадратних. На северу и истоку се граничи са Сиријом, а на југу са Израелом. На застави Либана се налази дрво кедра зелене боје на белој позадини и све хоризонталне црвене линије, на врху и дну заставе.

Историја

[уреди]
Застава

После египатске власти почетком 2. миленијума п.н.е. настало је неколико градова-држава које су освојили Асирци, Вавилонци, Персијанци, Грци, Римљани и Византинци. Од 7. века завладали су Арапи, али земља није била потпуно исламизована јер су се хришћани углавном повукли у планинске крајеве. Почетком 16.в Либан пада под турску власт која је потрајала до краја Првог светског рата. Године 1920. постаје француско подручје, а од 1926. добија данашње границе као формално независна република. Стварна независност проглашена је 1941.г али су се француске трупу повукле тек 1946.године. Немири и ратови на Блиском истоку и долазак палестинских избеглица из Јордана нарушили су стабилност земље и довели до грађанског рата 1974. и војног мешање Сирије и Израела. После 1990. либанска војска постепено је преузела контролу уз знатно ојачан утицај Сирије. Велики немир и интервенција израелске војске на југу Либанa 2006.године довеле су до нових разарања и људских жртава међу цивилима.

Географија

[уреди]
Шума либанског кедра

Највећи део Либана заузимају Либанске планине које се пружају у смеру север-југ и раздвајају уско приморје од плодне долине Бекаа. Највише планине су Либан 3083м и Хермон 2814м, на истоку се уздиже нижа планина Антилибан 2629м. Највеће реке теку долином Бекаа, Латини према југу, а Оронтес према северу. Важне су због наводњавања обрадивих површина.

Клима је средоземна, с доста падавина у приморју и на приморским планинским обронцима, сушнија је у унутрашњости. Преовлађује средоземна вегетација, а шума има на планинским обронцима.

Становништво

[уреди]

Већину становништва чине Арапи (Либанци), арапске избеглице из Палестине, од осталих највише има Јермена и Курда. Сложени састав према вероисповести (католички маронити, сунитски и шијатски муслимсни, православци, секта Друза)извор је сталних унутрашњих напетости и криза. Језик и писмо арапски, у употреби и француски.

Стари град Библос

Знаменитости

[уреди]
  • Божији кедри, резерват природе, смештен у долини Бсхари.
  • Дрво из шумског кедра користили су сви либански досељеници, од старих Феничана за бродоградњу до Османлија који су га користили за израдњу пруга.
  • Библос је древни град на чијој територији могу се видети старе цркве, римско позориште, археолошки комплекс, трвђаву(крсташки замак).
  • Голубове стене су два мала острва, близу престонице, уз обалу Средоземног мора. Представљају симбол Бејрута. Острва су добила име због великог броја голубова који ту живе и граде своја гнезда.
  • Тврђава Сидонија налази се на медитеранској обали Либана. Саградили су је крсташи у 13. веку. Данас  можемо видети остатке тврђаве и оружја у њеном западном делу.