Kларинет/Техника свирања
Под овим појмом подразумева се уједначен и синхронизован рад даха, језика и прстију (итал. tecnica di dita, енг. finger technique, фран. technique des doigts, нем. Fingertechnik),[1] без икаквог напора и грча приликом свирања кларинета.
Већ је у претходним свескама школе (Учим кларинет I-III)[2] речено да је леп тон основ нашег изражавања и да је добра техника без њега незамислива. Речено је и да превисоко подизање прстију са клапни успорава и кочи технику свирања кларинета. При преласку с тона на тон не смеју се чути нежељени међутонови.
Одсвирани тонови никако не треба да личе на налет необуздане бујице. Сваки од њих мора бити одсвиран свесно, под контролом и концентрацијом.
Зато је потребно свирати у оној брзини у којој се свесно, разумно и свестрано може контролисати сваки појединачно одсвиран тон (његов квалитет, његова ритмичка и интонативна тачност и да међусобно буду регистарски уједначени по боји и јачини).
Све поменуте карактеристике добре технике стичу се и развијају се само ако се свакодневно пажљиво вежба. На тај начин се развија неопходна лична одговорност за сваки одсвирани тон.
Литература
[уреди]- Бруно Брун: Школа за кларинет I свеска, Просвета, Београд, 1956.
- Антон Еберст: Основна школа за кларинет, Савез музичких друштава и организација Хрватске, Загреб, 1967.
- Радивој Лазић: Учим кларинет 1 - 4, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.
Референце
[уреди]Види још
[уреди]- Kларинет/Делови
- Кларинетиста
- Кларинетска сцена
- Кларинетисти у Србији
- Кларинетска литература у Србији
- Прстореди тонова на кларинету
- Нега и чување кларинета
- Трска за кларинет
- Све о кларинету
- Бруно Брун
