Kларинет/Породица кларинета

Кларинети се израђују у неколико величина, чему одговарају њихови различити тонски обими и донекле различите звучне боје. Сви ти сродни инструменти чине породицу кларинета (енг. clarinet family).

Данас се користи пре свега кларинет in B♭, као и кларинет in А и бас-кларинет. Заједнички писани обим за све врсте кларинета је:

На B♭ кларинету ови тонови звуче за велику секунду ниже (d-f³), на A кларинету за малу терцу ниже (cis-e³), на малом Es кларинету за малу терцу више (g-b³), на бас-кларинету за велику нону ниже (D-f2), за октаву ниже од B♭-кларинетa).

Некада су били у употреби и кларинети in C (звучи као што пише) и in D (звучи за велику секунду више), као и дубља врста – тзв. басетхорн.

Данас се уместо басетхорна понекад, али ретко, користи алт-кларинет in F ili Es (звучи за чисту квинту или велику сексту ниже), а такође се веома ретко употребљава најдубљи инструмент из ове породице – контрабас кларинет (звучи за октаву дубље од бас-кларинета).

Породица кларинета: бас кларинет, бассет рог у Ф, кларинети у Д, Бб, А, високи Г и Еб и на крају бассет кларинет у А

Писани обим за све врсте кларинета је од малог e – g³, а понекад и изнад g³

Породица кларинета

• B♭ кларинет има светао тон, врло је покретљив и способан за све изражајне нијансе (f, p, легато, стакато, распеване мелодије, виртуозни пасажи). То исто важи за А кларинет, само што му је тон нешто мекши и тамнији. Оба се користе у оркестру и као солистички инструменти и у камерним ансамблима.

• Es кларинет има оштар, пискав звук, те се употребљава у симфонијском оркестру за добијање посебних ефеката (хумор, карикатура).

• Бас-кларинет је по облику сличан саксофону: горњи део цеви са усником повијен је уназад, а левак – навише. Он има мек, таман, помало ”шупаљ” тон, чија је специфична боја драгоцена у оркестру. Ретко се употребљава као соло-инструмент или у камерним саставима.

• Алт кларинет је по облику сличан бас-кларинету, само је мало мањи.

• Контрабас кларинет, који, као што је речено, има само изузетно примену у модерној музици, израђује се у разним облицима. Његов тон је још тамнији него код бас-кларинета.

	Три кларинета, слева-надесно: As, B♭ и Es кларинет	Бас-кларинет	Контра-aлт и Контрабас кларинети

Литература

• Бруно Брун: Школа за кларинет 1. и 2. свеска, Просвета, Београд, 1956.
• Антон Еберст: Кларинет и кларинетисти, Форум, Нови Сад, 1963.
• Антон Еберст: Основна школа за кларинет, Савез музичких друштава и организација Хрватске, Загреб, 1967.
• Радивој Лазић: Учим кларинет 1 - 4, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.
• Бруно Брун: Школа за кларинет 3. свеска, Удружење музичких педагога Србије, Београд, 1975.

Види још

• Кларинетска сцена
• Kларинет
• Историјат кларинетa
• Кларинетиста
• Кларинетисти у Србији
• Кларинетска литература у Србији
• Прстореди тонова на кларинету
• Нега и чување кларинета
• Трска за кларинет
• Све о кларинету

   

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:

Kларинет/Породица кларинета