Klarinet/Porodica klarineta

Klarineti se izrađuju u nekoliko veličina, čemu odgovaraju njihovi različiti tonski obimi i donekle različite zvučne boje. Svi ti srodni instrumenti čine porodicu klarineta (eng. clarinet family).

Danas se koristi pre svega klarinet in B♭, kao i klarinet in A i bas-klarinet. Zajednički pisani obim za sve vrste klarineta je:

Na B♭ klarinetu ovi tonovi zvuče za veliku sekundu niže (d-f³), na A klarinetu za malu tercu niže (cis-e³), na malom Es klarinetu za malu tercu više (g-b³), na bas-klarinetu za veliku nonu niže (D-f2), za oktavu niže od B♭-klarineta).

Nekada su bili u upotrebi i klarineti in C (zvuči kao što piše) i in D (zvuči za veliku sekundu više), kao i dublja vrsta – tzv. basethorn.

Danas se umesto basethorna ponekad, ali retko, koristi alt-klarinet in F ili Es (zvuči za čistu kvintu ili veliku sekstu niže), a takođe se veoma retko upotrebljava najdublji instrument iz ove porodice – kontrabas klarinet (zvuči za oktavu dublje od bas-klarineta).

Porodica klarineta: bas klarinet, basset rog u F, klarineti u D, Bb, A, visoki G i Eb i na kraju basset klarinet u A

Pisani obim za sve vrste klarineta je od malog e – g³, a ponekad i iznad g³

Porodica klarineta

• B♭ klarinet ima svetao ton, vrlo je pokretljiv i sposoban za sve izražajne nijanse (f, p, legato, stakato, raspevane melodije, virtuozni pasaži). To isto važi za A klarinet, samo što mu je ton nešto mekši i tamniji. Oba se koriste u orkestru i kao solistički instrumenti i u kamernim ansamblima.

• Es klarinet ima oštar, piskav zvuk, te se upotrebljava u simfonijskom orkestru za dobijanje posebnih efekata (humor, karikatura).

• Bas-klarinet je po obliku sličan saksofonu: gornji deo cevi sa usnikom povijen je unazad, a levak – naviše. On ima mek, taman, pomalo ”šupalj” ton, čija je specifična boja dragocena u orkestru. Retko se upotrebljava kao solo-instrument ili u kamernim sastavima.

• Alt klarinet je po obliku sličan bas-klarinetu, samo je malo manji.

• Kontrabas klarinet, koji, kao što je rečeno, ima samo izuzetno primenu u modernoj muzici, izrađuje se u raznim oblicima. Njegov ton je još tamniji nego kod bas-klarineta.

	Tri klarineta, sleva-nadesno: As, B♭ i Es klarinet	Bas-klarinet	Kontra-alt i Kontrabas klarineti

Literatura

• Bruno Brun: Škola za klarinet 1. i 2. sveska, Prosveta, Beograd, 1956.
• Anton Eberst: Klarinet i klarinetisti, Forum, Novi Sad, 1963.
• Anton Eberst: Osnovna škola za klarinet, Savez muzičkih društava i organizacija Hrvatske, Zagreb, 1967.
• Radivoj Lazić: Učim klarinet 1 - 4, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
• Bruno Brun: Škola za klarinet 3. sveska, Udruženje muzičkih pedagoga Srbije, Beograd, 1975.

Vidi još

• Klarinetska scena
• Klarinet
• Istorijat klarineta
• Klarinetista
• Klarinetisti u Srbiji
• Klarinetska literatura u Srbiji
• Prstoredi tonova na klarinetu
• Nega i čuvanje klarineta
• Trska za klarinet
• Sve o klarinetu

   

Vikimedija ostava ima još multimedijalnih fajlova vezanih za:

Klarinet/Porodica klarineta