Грчка наука пре Аристотела
Животи и мишљења великих философа | [Аристотело и грчка наука]
<< Заснивање логике | Организација науке: Грчка наука пре Аристотела | Организација науке: Аристотело као природњак >>
»Сократ je (каже Ренан) дао човечанству философију, a Аристотело му je дао науку. Истина, било je философије већ пре Сократа и науке пре Аристотела; и после Сократа и после Аристотела, философија и наука направиле су неизмерне напретке. Али, све je изграђено на основи коју су поставила та два човека.« Пре Аристотела била je наука ембрионална, a сa њим ce родила. Већ пре грчке културе правиле су покушаје y науци раније културе; али, уколико уопште можемо дознати за њихове мисли из клинова писма и хијероглифа, њихова наука не може да ce разликује од теологије. Друкчије речено: ови до-јелински народи све тамне процесе y природи објашњавали су натприродним снагама: — свуда je за њих било богова. Очевидно су јонски Грци били ти који су ce први усудили да даду природно објашњење свемирских веза и тајанствених дешавања; y физици су они тражили природне узроке појединим дешавањима, a y философији природно објашњење целине. Талет (640.—550. пре Христа), »отац философије«, био je првобитно астроном, који je грађане Милета збунио тврдњом да су сунце и звезде (које су они навикли да поштују као божанства) само ватрене лопте. Његов ученик Анаксимандар (610.—540. пре Хр.), први Јелин који je правио астрономске и географске карте, држао je да je свет првобитно био јединствена маса из које су ствари постале раздвајањем супротности. Он je учио да ce историја неба периодички понавља y еволуцији и дисолуцији безбројних светова; да земља y простору мирује, јер ce одржава равнотежом унутарњих снага (као Буриданов магарац) ; да су наше планете биле некад y течном стању, па онда због сунчаие топлоте прешле y гасовито стање; да живот има своје порекло y мору, али да je падањем морске површине био приморан да пређе на копно; да су нека од ових живих бића на концу развила способност да удишу ваздух, и да су тако постала прародитељи доцнијега живота на копну; и напослетку учио je да првобитан човек није могао бити овакав какав je данас, јер да je и y ранијим временима после свог рођења био овако беспомоћан, и да му je потом остаје y животу и рађа себи једнако потомство; a где ce комбинација не одржава, организам пропада. У току времена, организми су ce на све сложенији и успешнији начин прилагођавали својој околини. Напослетку, y Леукипу (око 445. пре Хр.) и његову ученику Демокриту (460.—360. пре Хр.), y трачкој вароши Абдери, до-аристотеловска наука достиже свој последњи степен, и ту долазе y њој до израза материјализам, детерминизам и атомизам. Леукип вели: »Све напред гони нужност.« A Демокрит: »Уствари, постоје само атоми и празан простор.« Опажање настаје на тај начин што предмети израчавају атоме који долазе до чулних органа. Постојао je или постоји или ће постојати бескрајан број светова; y сваком тренутку сударају ce планете и ишчезавају, и нови светови настају из хаоса селективном агрегацијом атома, који имају једнаку величину и једнак облик. Нема никаквог свемирског плана; свемир je машина.
То je, y шареном и летимичном сумарном прегледу, историја грчке науке пре Аристотела. Незреле појединости можемо јој радо опростити ако узмемо на ум каква су била средства којима су ови пионири морали да изводе своје огледе и своја посматрања. Стагнација грчке индустрије под притиском привреде која je била y рукама робова није допуштала да ce до пуног маха развију ови величанствени почеци; и рапидна компликација политичкога живота y Атини одвела je софисте и Сократа и Платона од физикалног и биолошког проучавања на пут етичке и политичке теорије. Једно од многих славних дела Аристотелових јесте то што je он био многостран и довољно храбар да обухвати и повеже два правца грчкога мишљења : учење о природи и учеље о моралу; и што ce вратио претходницима својих учитеља те опет нашао линију научнога развитка до-сократовских Грка, продужио њихов рад y постојаном детаљном изучавању и y многостраном посматрању, и све нагомилане резултате саставио y величанствену грађевину организоване науке.
<< Заснивање логике |Организација науке: Грчка наука пре Аристотела| Организација науке: Аристотело као природњак >>