Kларинет/Kларинет у оркестру и камерној музици

Извор: Викикњиге
Иди на навигацију Иди на претрагу

Историјски преглед[уреди]

Од времена ране класике (манхајмска школа) кларинет је све више заступљен у симфонијском оркестру.

Код класичара је уобичајен ”двојни састав” дувачких инструмената (по 2 флауте, обое, кларинета, фагота, рога и трубе). У партитурама су понекад наведени кларинети in B♭, а понекад in А, у зависности од тога да ли је композиција у тоналитету са снизилицама или повисилицама. (Данас се по потреби свира у транспозицији.)

Романтичари повећавају оркестар до ”тројног” или ”четворног састава”, па се тако уз два кларинета in B♭ (или in А) укључују бас-кларинет и евентуално Еs-кларинет. Нарочито су првом кларинетисти у оркестру врло често поверене изражајне, технички теже и одговорне соло-партије.

У дувачком (војном) оркестру кларинети су заступљени у већем броју и у разним величинама, пошто они овде обично воде главну мелодију (као виолине у симфонијском оркестру).

Кларинет у камерним ансамблима[уреди]

Од камерних ансамбала у којима кларинет учествује најважнији је дувачки квинтет (флаута, обоа, кларинет, рог, фагот), затим дувачки трио (обоа, кларинет, фагот).

Постоје и другачији састави: на пример, Моцарт, Брамс и Регер су написали по један квинтет за кларинет и гудачки квартет, а Брамс и трио за кларинет, виолончело и клавир; Бетовен има септет за кларинет, рог, фагот и гудачки квартет, а Шуберт – октет за та иста три дувачка инструмента и гудачки квинтет.

Француски композитор Флоран Шмит има чак секстет за кларинете (један in Еs, два in B♭, алт in Еs, бас и контрабас кларинет).

Остала употреба ларинета[уреди]

Наравно, кларинет се користи и за солистичке наступе са оркестром у концертима и другим сличним делима, као и уз пратњу клавира (сонате, разни комади).

Литература[уреди]

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за: