Kларинет/Техника дувања

Извор: Викикњиге
Иди на навигацију Иди на претрагу
Приказ дијафрагмалног начина дисања (дијафрагма је приказана зеленом бојом).

Техника дувања (енгл. breath, фр. souffle, нем. Atem),[1][2] техника даха или техника дисања је основа свирања на кларинету[3] и зато свако њом мора добро да овлада. Техника даха се прво вежба без инструмента.

Кларинетиста треба да научи како да штеди потрошњу ваздуха при свирању инструмента, као и дуг дах.

Три фазе технике даха[уреди]

Техника даха има три фазе:

1. Удисај (анимација у горњем десном углу приказује удисај спуштањем зелене линије - дијафрагме). При свирању кларинета[4] ваздух се удише на уста, нечујно и лако. При томе се пази да се не подижу груди и рамена. Треба да осетимо да је удахнути ваздух аутоматски „пао“ у доње делове плућа. Дијафрагма (велики мишић који дели грудну од трбушне дупље - приказана је зеленом бојом на горњој анимацији) извија се надоле и належе на органе трбушне дупље. Стомак се избочи напред, а доња ребра се рашире у све стране (види слику десно). Тада се добија осећај истовременог пуњења стомака надоле, напред, назад и са стране.
2. Задржавање. Унесени ваздух се кратко време задржи. У овој фази задржавања даха, свирач, певач је у стању „запете пушке“. На овај начин створен је чврст ослонац квалитетном ваздушном стубу.
3. Издисај (анимација у горњем десном углу приказује издисај подизањем зелене линије - дијафрагме) следи после кратког задржавања даха. Скупљањем трбушних мишића и враћањем ребара у првобитни положај, дијафрагма се избочи нагоре, према грудној дупљи (види слику десно), и ваздух се истискује. При издисају треба да постоји осећај постепеног истискивања ваздуха „из стомака“, као кроз неку цевчицу, са свих страна равномерно, напоље (види горњу слику).

Литература[уреди]

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за: