Психолошки проблем
Животи и мишљења великих философа | Платон
<< Политички проблем | Психолошки проблем | Психолошко решење >>
Али, иза ових pолитичких проблема стоји природа људска; да бисмо разумевали политику, морамо разумевати психологију. »Какви су људи, такве су и државе« (575); »колико има врста људи, толико има и врста устава... устави настају из моралне природе људи који живе у држави ...« (544); држава је онаква каква је зато што су њени грађани онакви какви су. Отуда, не можемо се надати никаквим бољим државама докле год не буде бољих људи; дотле све промене баш битне ствари неће променити. »Како су ипак људи довитљиви! — Они непрестано долазе лекарима, и тиме сметње повећавају и замршују. Мисле да ће се исцелити неким амајлијама, које им неко препоручи, али им никада не иде боље него увек само горе... Зар не раде као фигуре у комедијама кад се лаћају доношења закона, и уображавају да ће својим реформама учинити крај непоштењу и лоповлуцима — а притом не опажају да у ствари отсецају некој хидри главе!« (426). Огледајмо летимице људски материјал с којим философија државе има да ради.
Људско делање, каже Платон, има три извора: пожуду, осећање, и сазнање. Пожуда, жудња, импулс и инстинкт — иду скупа; осећање, срце, частољубље и храброст — чине јединство; исто тако јединство чине сазнање, мишљење, интелекат и ум. Пожуда има своје седиште у доњем телу; она је нагон који избија из енергије, претежно сексуалне. Осећање има своје седиште у срцу и у снази крви; оно је органски одјек искуства и пожуде. Седиште сазнања је у глави; оно је око пожуде и може да постане крмилар душе.
Све те способности и особине имају сви људи, алн у различним степенима. Једни су чиста оваплоћена пожуда; то су немирне душе које жуде за добитком, и које се исцрпљују у материјалном лову и свакодневним борбама, и највишу радост налазе у раскошу и у самоистицању, и због својих незаситних жудња увек налазе да оно што су стекли још не претставља никакву вредност; ти људи стварају индустрију и владају њоме. Али, има других, који претстављају светиње осећања и срца, и који се мање старају за извојевану ствар него ли за победу »по себи«; ови се више радују борби но што трче за добитком, и њихов понос више лежи у моћи но у поседу, и више налазе своју срећу на бојном пољу него на пијацама; ови људи стварају војске и светску морнарицу. И напослетку има још мален број оних чије блаженство лежи у медитацији и у разумевању; они не жуде за земаљским добрима и победама, него за сазнањем; они остављају по страни пијаце и бојна поља да би се изгубили у мирној јасности затворенога мишљења; њихова воља је пре светлост него ватра, и њихово небо није моћ, него истина; то су људи мудрости, који стоје по страни, незапажени од света.
Као што је при практичном и личном делању потребно да пожудом, иако јој осећање даје топлоту, управља ум, тако би се и у савршеној држави индустриске моћи бавиле производњом, али не би смеле владати; војничке моћи давале би одбрану, али исто тако не би смеле владати; а снаге сазнања, наука и уметности биле би храњене и брањене, и оне би управљале. Без сазнања које управља народ би био неуређена гомила, као помућене пожуде; народом је потребно да управљају философи, као што је пожудама потребно сазнање које даје светлост. Слом настаје онда када трговци, чија срца покреће новац и благо, постају владари (434), или кад генерали уз помоћ својих војсака доносе војничке диктатуре. Добављач врши свој најбољи посао на привредном пољу, ратник у битци; овима најмање припадају јавне службе, јер у њиховим грубим рукама политика пада испод нивоа државничке уметности. Владавина је наука и уметност која изискује целога човека и дуго припремање. Само краљ-философ позван је да управља једним народом. »Докле год философи не постану краљеви, или док се садашњи такозвани краљеви и властодршци не предају истинском и темељном философирању, и док се у једно не стопи то двоје, политичка моћ н философија... све дотле неће моћи зла да се ослободе државе, а ако добро видим, ни људски род уошпте« (473).
То је завршни камен у Платоновој мисленој грађевини.
<< Политички проблем | Психолошки проблем | Психолошко решење >>