Почетак буне против дахија

Извор: Викикњиге

Почетак буне против дахија је једна од најпознатијих и најлепших песама о борбама за ослобођење Србије или, како их је Вук Стефановић Караџић назвао, песама новијих времена (пјесме јучаке новијих времена).

Вук Стефановић Караџић

Настанак песме[уреди]

Вук ју је записао од слепог гуслара Филипа Вишњића 1815. године боравећи у манастиру Шишатовцу. Не зна се сасвим тачно када је Вишњић испевао ову песму: 1809. године док је још боравио у Босни или, вероватније, 1813. након што је прешао у Срем.[1]

Филип Вишњић

План текста[уреди]

План текста:

  1. Најава народног устанка
  2. Небеске прилике
  3. Дахије на Стамбол капији
  4. Дахије на кули Небојша
  5. У кави великој
  6. Већање дахија
  7. Фочић Мехмед-ага набраја српске кнезове које ће погубити (епски каталог)
  8. Упозорење Старца Фоче
  9. Фочић Мехмед-ага не слуша оца (Сеча кнезова)
  10. Карађорђев обрачун са Турцима у Тополи (покушај убиства)
  11. Почетак устанка (Уста раја ко из земље трава)
  12. Устаници у Београду
  13. Карађорђе на обали Дрине

Садржај песме[уреди]

Уводни део[уреди]

Анимирани филм - Почетак буне против дахија

У уводном делу песме опевана су збивања која претходе подизању устанка. Почетни стих Боже мили, чуда великога није употребљен искључиво у функцији уобичајеног почетка епског певања, већ је у сагласности са несвакидашњим догађајима о којима песма пева, а који повезују небеске и земаљске прилике – устанак ће подићи сиротиња раја, а подржаће је божји угодници.[2] У тексту песме наведени су разлози за подизање устанка. Народ више не може да трпи турски зулум нити да плаћа високе намете и, као врхунац градације, налог који долази од предака: Јер је крвца из земље проврела (…) сваки своје да покаје старе.[3]

Народ на буну подстичу и необичне временске прилике:

од Трипуна до Светога Ђурђа/сваку ноћу мјесец се ваташепомрачење Месеца

од Ђурђева до Дмитрова дана/све барјаци крвави идошекомете

гром загрми на Светога Саву,/усред зиме кад му време није

виш’ Србије на небу ведроме/увати се сунце у прољећепомрачење Сунца[3]

Временске непогоде, које су се збиле у периоду од 1800. до 1806. године, Вишњић смешта у само једну, 1804. годину, пред сам почетак Првог српског устанка као непосредан божански знак народу да је дошао час да друга постане судија. Тако се Вишњић послужио анахронизмом – уметничким поступком који подразумева постављање неког догађаја, личности, призора, самог језика, или било чега другог, у време када нису постојали.[4]

Први српски устанак- ослобађање Београда

Средишњи део[уреди]

Након развијеног увода, радња се пребацује у турски табор. Необичне небеске прилике над Србијом гледају и Турци Биограци. Док небеске прилике за српски народ значе да је дошло време за подизање устанка, за Турке, пре свих за седморицу дахија, то су злослутни догађаји које треба накнадно протумачити. Да би се разумела порука виших сила, користе се традиционални поступци сазнавања будућности[5]:

у тепсију зв’језде поваташе,/да гледају небеске приликехидромантија

донесоше књиге инџијеле – свете пророчке књиге

Враћањем у време Косовског боја и подсећањем на речи умирућег султана Мурата, народни певач прошлошћу објашњава и садашњост и будућност:

да вам царство дуговјечно буде:

(…)

не износ’те глобе ни пореза,

не износ’те на рају биједе;

не дирајте у њихове цркве,

ни у закон, нити у поштење,

(…)

Цар умрије а ми остадосмо,

и ми нашег цара не слушасмо

(…)

Сад су ’наке постале прилике,

сад ће неко изгубити царство[6]

Илија Бирчанин

Стрепња и страх који се увлаче међу забринуте дахије премеће се у вербални сукоб оца и сина, Старца Фоче и Фочић Мемед-аге. У њиховом дијалогу посебно је истакнут контраст старост – младост и мудрост – плаховитост. Док млади Фочић снагу једино види у злу и злочину, смирени старац мудро проговара упозоравајући дахије да се њихово време неумитно ближи крају, а да га они једино могу продужити лукавим и препреденим поступањем[7]:

прођите се глобе и пореза;

с кнезовима ви се побратите,

кнезовима ате поклањајте,

кметовима осредње парипе,

с поповима у дослу’ку буд’те

не би л’ ми уз њих преживљели,

јера наша дуго бити неће.

Када млади Фочић одбије очев савет, уследиће сеча српских кнезова. Класичан епски поступак набрајња кнезова тј. епски каталог у песми јавља се два пута. Први пут у говору Фочић Мехмед-аге и други пут у набрајању погубљених кнезова. Сматра се да је епски каталог српских кнезова у првом Фочићевом монологу један од најобимнијих и структурно најуређенијих епских каталога наше усмене поезије.[7]

Завршни део[уреди]

Сцена, једном постављена међу Турке, враћа се међу Србе у оном делу песме у којем се спомиње Карађорђево име. Народни певач напушта хронолошко набрајање погубљених кнезова и бави се искључиво Карађорђевом судбином. Описано је сакупљање устаника по Тополи и околини и стављање Карађорђа на чело устаничког покрета, паљење турских караула и теферича као и коначна освета зулумћарима.

Буна против дахија - приказ 1
Буна против дахија - приказ 2

Карађорђев монолог који затвара круг описаних устаничких збивања:

Карађорђе Петровић

Дрино водо, племенита међо

измеђ’ Босне и измеђ’ Србије!

Наскоро ће и то време доћи

када ћу ја и тебека прећи,

и честиту Босну полазити!

објављује промену наговештену у уводном делу песму. Након те промене у Србији ништа више неће бити исто.[8]

Стилске фигуре[уреди]

Стилске фигуре у песми Почетак буне против дахија:

  • Метонимија:
Кад устане  кука и мотика,
биће Турком по Медији мука...
  • Метафора:
Ја порезу започнем бројити,
а он на ме очима стријеља...
  • Апострофа:
Дрино,водо,племенита међо
измеђ' Босне и измеђ'Србије!
  • Поређење:
уста раја ко из земље трава
  • Персонификација:
Друмови ће пожељет Турака...
  • Хипербола:
Гром загрми на светога Саву
усред зиме, кад му време није, 
сину муња на часне вериге,
потресе се земља од истока…
  • Стални епитети:
бијела кула, грозне сузе, сиротиња раја
  • Устаљени почетак:
Боже мили, чуда великога!
  • Епски каталог:
 Док погубим кнеза Палалију 
 из лијепа села Бегаљице, - 
 он је паша, а ја сам субаша...
 Док погубим и Јована кнеза 
 из Ландова села маленога, 
 он је паша, а ја сам субаша...
 И Станоја кнеза из Зеока...
  • Иронија:
Мемед-ага, ето ти порезе,
сиротиња те је поздравила...
  • Градација:
не износ’те глобе ни пореза
не износ’те на рају биједе;
не дирајте у њихове цркве
ни у закон, нити у поштење
  • Контраст: Муратов савет Турцима и оно што су Турци учинили након његове смрти


Стихови из песме који су ушли у свакодневни говор:

  • Кад устане кука и мотика...
  • Друмови ће пожељет Турака...

Критика песме[уреди]

Његова (Вишњићева) најбоља песма, Почетак буне против дахија, сва је нова – колико предметом толико и обликом.[9]

Познато је да догађаји у Вишњићевој песми имају вредност историјског казивања савременика.[10]

Песма којој је Вук Караџић дао наслов Почетак буне против дахија представља темељ устаничке епике Филипа Вишњића, али и духовно језгро у којем се стичу сви песнички фрагменти о Првом српском устанку.[11]

Истраживачки задаци за читање и тумачење[уреди]


  1. Пажљиво прочитај одломак песме Почетак буне против дахија из Читанке. Док читаш песму, подвуци оне стихове или појмове у песми који су ти нејасни или непознати. Њихово значење потражи у појмовнику на крају песме.
  2. Припреми се да на часу образложиш своје утиске о песми.
  3. Због чега је народ приморан да се подигне на устанак?
  4. Размисли који су разлози због којих српски кнезови нису за устанак.
  5. Наброј небеске прилике које наговештавају велику промену. Због чега је Филип Вишњић све небеске прилике ставио у 1804. годину?
  6. Како Турци Биограци тумаче небеске прилике?
  7. Опиши сцену на кули Небојши.
  8. Протумачи разбијање посуде након злосрећног пророчанства. Шта тај поступак говори о дахијама и њиховим осећањима?
  9. Обрати пажњу на сцену у кави великој. Шта је необично у начину (поретку) на који су Турци поседали?
  10. На који историјски догађај се враћају књиге инџијели (мудроносне књиге)?
  11. Протумачи Муратов савет.
  12. Како Фочић-Мехмед ага реагује на пророчанство светих књига?
  13. На који начин млади Фочић жели да задржи власт?
  14. Опиши карактер младог Фочића.
  15. Како се Илија Бирчанин понаша према Турцима када уђу у његову нахију?
  16. Опиши Илију Бирчанина. Шта је необично у начину његовог одевања и понашања?
  17. Размисли зашто је народни певач одлучио да о Бирчаниновој неустрашивости сазнајемо баш од Фочић-Мехмед аге?
  18. Упореди лик Илије Бирчанина у песми Почетак буне против дахија и у Мемоарима Проте Матеје Ненадовића. Истакни разлике у понашању. Размисли о разлозима неслагања народног певача и Проте Матеје у опису овог српског кнеза.
  19. Опиши Карађорђеву улогу у подизању Првог српског устанка.
  20. Како се Карађорђе понео према Турцима зулумћарима? Објасни његов поступак.
  21. Протумачи завршне стихове песме. Чему се Карађорђе нада у будућности?

Додатни задатак: Прочитај целу песму Почетак буне против дахија. Пронађи у песми аргументе који потврђују да је Вук био у праву када је рекао да у песмама новијих времена има више историје него поезије. Твојој пажњи препоручујем и једну од епизода игране серије Вук Караџић која је посвећена Сечи кнезова.

Литература[уреди]

  • Сви стихови наведени су према: Антологија народних јуначких песама, приредио Војислав Ђурић, СКЗ, Београд, (1995). pp. 651-666
  • Говор поезије II, Војислав Ђурић, Просвета, Београд, (1969). pp. 9-40
  • Народна књижевност, Радмила Пешић, Нада Милошевић-Ђорђевић, Требеник, Београд, (1997). pp. 207-208
  • Јунаци и маске, Бошко Сувајџић, Друштво за српски језик и књижевност, Београд, (2005). pp. 139-147
  • Читанка за 8. разред основне школе, Љ. Бајић, З. Мркаљ, Завод за уџбенике, Београд, (2010). pp. 8-13
  • Речник књижевних термина, уредник Драгиша Живковић, Нолит, Београд, 1992.

Референце[уреди]

  1. Народна књижевност, Радмила Пешић, Нада Милошевић-Ђорђевић, Требеник, Београд. (1997). pp. 208-207.
  2. Јунаци и маске, Бошко Сувајџић, Друштво за српски језик и књижевност, Београд. (2005). pp. 140.
  3. 3,0 3,1 Антологија народних јуначких песама, приредио Војислав Ђурић, СКЗ, Београд. (1995). pp. 651.
  4. Читанка за 8. разред основне школе, Љ. Бајић, З. Мркаљ, Завод за уџбенике, Београд, (2010). pp. 13; Речник књижевних термина, уредник Драгиша Живковић, Нолит, Београд. (1992). pp. 24.
  5. Народна књижевност, Радмила Пешић, Нада Милошевић-Ђорђевић, Требеник, Београд. (1997). pp. 208-207.
  6. Антологија народних јуначких песама, приредио Војислав Ђурић, СКЗ, Београд. (1995). pp. 654.
  7. 7,0 7,1 Јунаци и маске, Бошко Сувајџић, Друштво за српски језик и књижевност, Београд. (2005). pp. 143.
  8. Јунаци и маске, Бошко Сувајџић, Друштво за српски језик и књижевност, Београд. (2005). pp. 144.
  9. Говор поезије II, Војислав Ђурић, Просвета, Београд. (1969). pp. 30.
  10. Народна књижевност, Радмила Пешић, Нада Милошевић-Ђорђевић, Требеник, Београд. (1997). pp. 208.
  11. Јунаци и маске, Бошко Сувајџић, Друштво за српски језик и књижевност, Београд. (2005). pp. 139.

Спољашње везе[уреди]