Početak bune protiv dahija
Početak bune protiv dahija je jedna od najpoznatijih i najlepših pesama o borbama za oslobođenje Srbije ili, kako ih je Vuk Stefanović Karadžić nazvao, pesama novijih vremena (pjesme jučake novijih vremena).
Nastanak pesme
[uredi]Vuk ju je zapisao od slepog guslara Filipa Višnjića 1815. godine boraveći u manastiru Šišatovcu. Ne zna se sasvim tačno kada je Višnjić ispevao ovu pesmu: 1809. godine dok je još boravio u Bosni ili, verovatnije, 1813. nakon što je prešao u Srem.[1]
Plan teksta
[uredi]Plan teksta:
- Najava narodnog ustanka
- Nebeske prilike
- Dahije na Stambol kapiji
- Dahije na kuli Nebojša
- U kavi velikoj
- Većanje dahija
- Fočić Mehmed-aga nabraja srpske knezove koje će pogubiti (epski katalog)
- Upozorenje Starca Foče
- Fočić Mehmed-aga ne sluša oca (Seča knezova)
- Karađorđev obračun sa Turcima u Topoli (pokušaj ubistva)
- Početak ustanka (Usta raja ko iz zemlje trava)
- Ustanici u Beogradu
- Karađorđe na obali Drine
Sadržaj pesme
[uredi]Uvodni deo
[uredi]U uvodnom delu pesme opevana su zbivanja koja prethode podizanju ustanka. Početni stih Bože mili, čuda velikoga nije upotrebljen isključivo u funkciji uobičajenog početka epskog pevanja, već je u saglasnosti sa nesvakidašnjim događajima o kojima pesma peva, a koji povezuju nebeske i zemaljske prilike – ustanak će podići sirotinja raja, a podržaće je božji ugodnici.[2] U tekstu pesme navedeni su razlozi za podizanje ustanka. Narod više ne može da trpi turski zulum niti da plaća visoke namete i, kao vrhunac gradacije, nalog koji dolazi od predaka: Jer je krvca iz zemlje provrela (…) svaki svoje da pokaje stare.[3]
Narod na bunu podstiču i neobične vremenske prilike:
od Tripuna do Svetoga Đurđa/svaku noću mjesec se vataše – pomračenje Meseca
od Đurđeva do Dmitrova dana/sve barjaci krvavi idoše – komete
grom zagrmi na Svetoga Savu,/usred zime kad mu vreme nije
viš’ Srbije na nebu vedrome/uvati se sunce u proljeće – pomračenje Sunca[3]
Vremenske nepogode, koje su se zbile u periodu od 1800. do 1806. godine, Višnjić smešta u samo jednu, 1804. godinu, pred sam početak Prvog srpskog ustanka kao neposredan božanski znak narodu da je došao čas da druga postane sudija. Tako se Višnjić poslužio anahronizmom – umetničkim postupkom koji podrazumeva postavljanje nekog događaja, ličnosti, prizora, samog jezika, ili bilo čega drugog, u vreme kada nisu postojali.[4]
Središnji deo
[uredi]Nakon razvijenog uvoda, radnja se prebacuje u turski tabor. Neobične nebeske prilike nad Srbijom gledaju i Turci Biograci. Dok nebeske prilike za srpski narod znače da je došlo vreme za podizanje ustanka, za Turke, pre svih za sedmoricu dahija, to su zloslutni događaji koje treba naknadno protumačiti. Da bi se razumela poruka viših sila, koriste se tradicionalni postupci saznavanja budućnosti[5]:
u tepsiju zv’jezde povataše,/da gledaju nebeske prilike – hidromantija
donesoše knjige indžijele – svete proročke knjige
Vraćanjem u vreme Kosovskog boja i podsećanjem na reči umirućeg sultana Murata, narodni pevač prošlošću objašnjava i sadašnjost i budućnost:
da vam carstvo dugovječno bude:
(…)
ne iznos’te globe ni poreza,
ne iznos’te na raju bijede;
ne dirajte u njihove crkve,
ni u zakon, niti u poštenje,
(…)
Car umrije a mi ostadosmo,
i mi našeg cara ne slušasmo
(…)
Sad su ’nake postale prilike,
sad će neko izgubiti carstvo[6]
Strepnja i strah koji se uvlače među zabrinute dahije premeće se u verbalni sukob oca i sina, Starca Foče i Fočić Memed-age. U njihovom dijalogu posebno je istaknut kontrast starost – mladost i mudrost – plahovitost. Dok mladi Fočić snagu jedino vidi u zlu i zločinu, smireni starac mudro progovara upozoravajući dahije da se njihovo vreme neumitno bliži kraju, a da ga oni jedino mogu produžiti lukavim i prepredenim postupanjem[7]:
prođite se globe i poreza;
s knezovima vi se pobratite,
knezovima ate poklanjajte,
kmetovima osrednje paripe,
s popovima u doslu’ku bud’te
ne bi l’ mi uz njih preživljeli,
jera naša dugo biti neće.
Kada mladi Fočić odbije očev savet, uslediće seča srpskih knezova. Klasičan epski postupak nabrajnja knezova tj. epski katalog u pesmi javlja se dva puta. Prvi put u govoru Fočić Mehmed-age i drugi put u nabrajanju pogubljenih knezova. Smatra se da je epski katalog srpskih knezova u prvom Fočićevom monologu jedan od najobimnijih i strukturno najuređenijih epskih kataloga naše usmene poezije.[7]
Završni deo
[uredi]Scena, jednom postavljena među Turke, vraća se među Srbe u onom delu pesme u kojem se spominje Karađorđevo ime. Narodni pevač napušta hronološko nabrajanje pogubljenih knezova i bavi se isključivo Karađorđevom sudbinom. Opisano je sakupljanje ustanika po Topoli i okolini i stavljanje Karađorđa na čelo ustaničkog pokreta, paljenje turskih karaula i teferiča kao i konačna osveta zulumćarima.
Karađorđev monolog koji zatvara krug opisanih ustaničkih zbivanja:
Drino vodo, plemenita međo
izmeđ’ Bosne i izmeđ’ Srbije!
Naskoro će i to vreme doći
kada ću ja i tebeka preći,
i čestitu Bosnu polaziti!
objavljuje promenu nagoveštenu u uvodnom delu pesmu. Nakon te promene u Srbiji ništa više neće biti isto.[8]
Stilske figure
[uredi]Stilske figure u pesmi Početak bune protiv dahija:
- Metonimija:
Кад устане кука и мотика,
биће Турком по Медији мука...
- Metafora:
Ја порезу започнем бројити,
а он на ме очима стријеља...
- Apostrofa:
Дрино,водо,племенита међо
измеђ' Босне и измеђ'Србије!
- Poređenje:
уста раја ко из земље трава
- Personifikacija:
Друмови ће пожељет Турака...
- Hiperbola:
Гром загрми на светога Саву усред зиме, кад му време није, сину муња на часне вериге, потресе се земља од истока…
- Stalni epiteti:
бијела кула, грозне сузе, сиротиња раја
- Ustaljeni početak:
Боже мили, чуда великога!
- Epski katalog:
Док погубим кнеза Палалију из лијепа села Бегаљице, - он је паша, а ја сам субаша... Док погубим и Јована кнеза из Ландова села маленога, он је паша, а ја сам субаша... И Станоја кнеза из Зеока...
- Ironija:
Мемед-ага, ето ти порезе, сиротиња те је поздравила...
- Gradacija:
не износ’те глобе ни пореза не износ’те на рају биједе; не дирајте у њихове цркве ни у закон, нити у поштење
- Kontrast: Muratov savet Turcima i ono što su Turci učinili nakon njegove smrti
Stihovi iz pesme koji su ušli u svakodnevni govor:
- Kad ustane kuka i motika...
- Drumovi će poželjet Turaka...
Kritika pesme
[uredi]Njegova (Višnjićeva) najbolja pesma, Početak bune protiv dahija, sva je nova – koliko predmetom toliko i oblikom.[9]
Poznato je da događaji u Višnjićevoj pesmi imaju vrednost istorijskog kazivanja savremenika.[10]
Pesma kojoj je Vuk Karadžić dao naslov Početak bune protiv dahija predstavlja temelj ustaničke epike Filipa Višnjića, ali i duhovno jezgro u kojem se stiču svi pesnički fragmenti o Prvom srpskom ustanku.[11]
Istraživački zadaci za čitanje i tumačenje
[uredi]
- Pažljivo pročitaj odlomak pesme Početak bune protiv dahija iz Čitanke. Dok čitaš pesmu, podvuci one stihove ili pojmove u pesmi koji su ti nejasni ili nepoznati. Njihovo značenje potraži u pojmovniku na kraju pesme.
- Pripremi se da na času obrazložiš svoje utiske o pesmi.
- Zbog čega je narod primoran da se podigne na ustanak?
- Razmisli koji su razlozi zbog kojih srpski knezovi nisu za ustanak.
- Nabroj nebeske prilike koje nagoveštavaju veliku promenu. Zbog čega je Filip Višnjić sve nebeske prilike stavio u 1804. godinu?
- Kako Turci Biograci tumače nebeske prilike?
- Opiši scenu na kuli Nebojši.
- Protumači razbijanje posude nakon zlosrećnog proročanstva. Šta taj postupak govori o dahijama i njihovim osećanjima?
- Obrati pažnju na scenu u kavi velikoj. Šta je neobično u načinu (poretku) na koji su Turci posedali?
- Na koji istorijski događaj se vraćaju knjige indžijeli (mudronosne knjige)?
- Protumači Muratov savet.
- Kako Fočić-Mehmed aga reaguje na proročanstvo svetih knjiga?
- Na koji način mladi Fočić želi da zadrži vlast?
- Opiši karakter mladog Fočića.
- Kako se Ilija Birčanin ponaša prema Turcima kada uđu u njegovu nahiju?
- Opiši Iliju Birčanina. Šta je neobično u načinu njegovog odevanja i ponašanja?
- Razmisli zašto je narodni pevač odlučio da o Birčaninovoj neustrašivosti saznajemo baš od Fočić-Mehmed age?
- Uporedi lik Ilije Birčanina u pesmi Početak bune protiv dahija i u Memoarima Prote Mateje Nenadovića. Istakni razlike u ponašanju. Razmisli o razlozima neslaganja narodnog pevača i Prote Mateje u opisu ovog srpskog kneza.
- Opiši Karađorđevu ulogu u podizanju Prvog srpskog ustanka.
- Kako se Karađorđe poneo prema Turcima zulumćarima? Objasni njegov postupak.
- Protumači završne stihove pesme. Čemu se Karađorđe nada u budućnosti?
Dodatni zadatak: Pročitaj celu pesmu Početak bune protiv dahija. Pronađi u pesmi argumente koji potvrđuju da je Vuk bio u pravu kada je rekao da u pesmama novijih vremena ima više istorije nego poezije. Tvojoj pažnji preporučujem i jednu od epizoda igrane serije Vuk Karadžić koja je posvećena Seči knezova.
Literatura
[uredi]- Svi stihovi navedeni su prema: Antologija narodnih junačkih pesama, priredio Vojislav Đurić, SKZ, Beograd, (1995). pp. 651-666
- Govor poezije II, Vojislav Đurić, Prosveta, Beograd, (1969). pp. 9-40
- Narodna književnost, Radmila Pešić, Nada Milošević-Đorđević, Trebenik, Beograd, (1997). pp. 207-208
- Junaci i maske, Boško Suvajdžić, Društvo za srpski jezik i književnost, Beograd, (2005). pp. 139-147
- Čitanka za 8. razred osnovne škole, Lj. Bajić, Z. Mrkalj, Zavod za udžbenike, Beograd, (2010). pp. 8-13
- Rečnik književnih termina, urednik Dragiša Živković, Nolit, Beograd, 1992.
Reference
[uredi]- ↑ Narodna književnost, Radmila Pešić, Nada Milošević-Đorđević, Trebenik, Beograd. (1997). pp. 208-207.
- ↑ Junaci i maske, Boško Suvajdžić, Društvo za srpski jezik i književnost, Beograd. (2005). pp. 140.
- ↑ 3,0 3,1 Antologija narodnih junačkih pesama, priredio Vojislav Đurić, SKZ, Beograd. (1995). pp. 651.
- ↑ Čitanka za 8. razred osnovne škole, Lj. Bajić, Z. Mrkalj, Zavod za udžbenike, Beograd, (2010). pp. 13; Rečnik književnih termina, urednik Dragiša Živković, Nolit, Beograd. (1992). pp. 24.
- ↑ Narodna književnost, Radmila Pešić, Nada Milošević-Đorđević, Trebenik, Beograd. (1997). pp. 208-207.
- ↑ Antologija narodnih junačkih pesama, priredio Vojislav Đurić, SKZ, Beograd. (1995). pp. 654.
- ↑ 7,0 7,1 Junaci i maske, Boško Suvajdžić, Društvo za srpski jezik i književnost, Beograd. (2005). pp. 143.
- ↑ Junaci i maske, Boško Suvajdžić, Društvo za srpski jezik i književnost, Beograd. (2005). pp. 144.
- ↑ Govor poezije II, Vojislav Đurić, Prosveta, Beograd. (1969). pp. 30.
- ↑ Narodna književnost, Radmila Pešić, Nada Milošević-Đorđević, Trebenik, Beograd. (1997). pp. 208.
- ↑ Junaci i maske, Boško Suvajdžić, Društvo za srpski jezik i književnost, Beograd. (2005). pp. 139.