Корисник:Stefa2011

Исламска Република Авганистан налази се у централно-јужном делу Азије. Иако велика по површини, земља је без излаза на море. Авганистан има 32 милиона становника, што га чини 42. најнасељенијом земљом на свету. Стратешка позиција земље дуж Пута свиле омогућила је Авганистану значајне везе са другим културама на Блиском истоку и другим деловима Азије, стварајући етнички и језички мешовито и богато мултиетничко становништво.

Историјa [уреди]

Историја Авганистана се протеже хиљадама и хиљадама година. Записи показују да је Авганистан био дом многих досељеника који су имали фиксна насеља праћена пољопривредом и употребом домаћих усева/животиња (познато као неолитско доба, завршна фаза каменог доба). Ова насеља су на крају израсла у огромне цивилизације. Након инвазија Персијанаца (у 6. веку пре нове ере) и Александра Великог (у 4. веку пре нове ере), будизам и хиндуизам су преузели улогу главне религије доласком Индијанаца Маурија са индијског потконтинента.

У 7. веку, ислам је преузео Авганистан када су стигли арапски муслимани. Оно што је потом уследило било је неколико векова исламске владавине разних исламских династија, као што су династије Сафарида и Гурида.На крају, Британци су покушали да задрже Авганистан под дугом британском влашћу, уз неколико ратова између две стране. 19. августа 1919. године земља је била потпуно ослобођена британских утицаја зато се 19. август у Авганистану слави као Дан независности.

После ослобађања од Британије створена монархија, која је трајала до 1973. године када су политичке кризе збациле краља са власти, догодио се државни удар. Републиканска, нерелигиозна влада је успостављена све док Совјетски Савез није извршио инвазију на Авганистан 1979. године. Након тога владу је преузела политичка партија коју подржава Совјетски Савез, што је изазвало насилне протесте широм земље и борбе побуњеника муџахедина против Совјета. Совјетско-авганистански рат је завршен у фебруару 1989. године, што је резултирало повлачењем совјетских трупа.

После повлачења Совјета разна авганистанска племена почела су да се боре једни против других за власт над земљом, а талибани изашли су као победници над другим племенима 90-их година. Владали су сурово, придржавајући се своје строге верзије исламске вере.Талибани су оштро критиковани због својих нехуманих и окрутних казни и оштрих ограничења права жена. Они су владали целом нацијом све до америчке инвазије на Авганистан 2001. године, у којој су делимично свргнути са трона. Иако се и даље суочава са многим проблемима са талибанима, Авганистан се значајно побољшао од делимичног свргавања талибана, са побољшаним правима жена и образовним стандардима. Ово се завршило када су се Талибани вратили на власт 2021. године.

Географија[уреди]

Авганистан се простире на површини од 652.864 km2. Граничи се са Пакистаном, Таджикистаном, Ираном, Туркменистаном, Узбекистаном и Кином. Авганистан се протеже од импозантних планина Памир у североисточном делу земље кроз мање планинске ланце, до југозападне висоравни где се плодни региони Кандахара спајају са пустињама Фарах и Сеистан. Више од 49 одсто укупне површине Авганистана лежи изнад 2.000 метара. Годишње падавине су мале, али високе планине садрже изворе за многе потоке и реке које снабдевају водом за узгој. Његов главни и највећи град је Кабул, а валута је Авганистански Авгани (АФН).

Становништво[уреди]

У Авганистану попис станоништва није одржан од 1979. године па је тачан број становника немогуће са прецизношћу утврдити. Зато се не може са сигурношћу говорити о броју становника већ само о проценама.

Процене кажу да две петине становништва чине Паштуни (племена Дурани и Гхилзаи), Таџикистанци чине једну четвртину, а Хазари и Узбекистанци чине једну десетину.

На истоку земље живе Таџикистанци, на крајњем североистоку живи мали број Киргиза који се баве сточарством. На западу земље где су равнице живе Туркмени и Узбекистанци. Источно, јужно и југозападно од Кабула живе Паштуни којих има и на северу и западу Авганистана.

Знаменитости[уреди]

Најпознатија знаменитост Авганистана су биле статуе Буда у Бамијану на 2500 м надморске висине из 6. века. Статуе су настале у време Белих Хуна који су прихватили будизам и исклесали статуе Малог Буде (35м висине) око 500 године и Великог Буде (55 м висине) око 550 године у црвеном пешчару (природни камен).

Нажалост, 2001. године упркос противљењу међународних културних институција Талибани су уништили скулптуре под изговором да не припадају исламској религији.