Корисник:Phantom xb

Израел је држава која се налази на источној обали Средоземног мора (Блиски Исток). Налази се на Азијском континенту. Главни град је Јерусалим који је Свети град за 3 религије: јудаизам, хришћанство и ислам. У Израелу постоје два званична језика – хебрејски и арапски. Већина становништва говори хебрејски језик. Израел је прогласио независност 14. маја 1948. године. Израел је демократска и парламентарна држава. Највиши законодавни орган је Израелски парламент који се назива Кнесет. Има 120 чланова који се бирају на сваке 4 године. Валута Израела је нови шекел. Израелске новчанице имају ознаке Брајевог писма.

Историја[уреди]

Јеврејска историја почела је пре око 4000 година (око 17. века пре нове ере) са патријарсима – Абрахамом, његовим сином Исаком и унуком Јаковом. Израел се кроз историју први пут спомиње у доба фараона Мерне Птаха око 1230 п.н.е. За време Давида долази до формирања уједињеног краљевства Израела (позната је Давидова палата из тог периода). Уједињено краљевство се распало после смрти краља Соломона и стварају се две државе: Јудеја и Израел. Јудеја је област под контролом Израела, углавном на Западној обали. У прошлости је Јудеја било јужно краљевство двају краљевстава древних Израелаца, а северно краљевство се звало Израел. Јудеју су уништили Бабиноли 586. п.н.е. Поново је постала краљевина под династијом Хасмонејаца од 140. п.н.е до 63 п.н.е. пре него што је постала Римска провинција након што су Римљани угушили побуну 70. године

Географија[уреди]

Израел се граничи са Либаном на северу, Сиријом на северо-истоку, Јордоном на истоку и Египтом на југо-западу и Средоземним морем на западу. Има обале на Средоземном мору, Аквабском заливу и Мртвом мору. Површина Израела је око 22.145 км² и одликује се разноврсном физичко-географском структуром. Клима је променљива: у планинским деловима дувају јаки ветрови, температуре су ниске и честе су снежне падавине, док у приморским градовима преовлађује медитеранска до тропска клима са дугим и топлим летом и кратком, хладном и кишовитом зимом. Планине и равнице, плодна земља и пустиња често су удаљене само неколико минута. Растојање од Средоземног мора на западу до Мртвог мора на истоку може се прећи аутомобилом за око 90 минута. Путовање од Метуле на крајњем северу до Еилата на јужном крају земље траје око девет сати.

Израел има 5 мора: Средоземно, Црвено, Галилејско, Мртво и море умри. Језеро Кинерет (Галилејско море) је највеће језеро у Израелу и служи као главни резервоар воде у земљи. Дуж његових обала налазе се неке важне историјске и верске локације, као и туристички објекти.

Мртво море је најнижа тачка на земљи. Лежи на јужном крају долине Јордана. Налази се 415м испод нивоа мора, а само 2/3 чине вода, док су остало со и минерали.

Еилат се сматра једним од најбољих летовалишта у Израелу. Најчаробнији вртови се налазе у Хаифи.

Становништво[уреди]

Израел се сматра за Јеврејску државу јер је становништво већином јеврејско. Јевреји чине око 3/4 укупног становништва Израела. Постоје три главне групе Јевреја: Ашкенази (долазе из западне, средње и источне Европе), Сефарди (долазе из Шпаније, Португала, ...) и Оријентални Јевреји (потичу из некадашњих јеврејских заједница).

Готово сви остали становници су палестински Арапи, од којих су већина (отприлике 3/4) Муслимани. Преостали Арапи су хришћани и Друзи. Арапи су огромна већина у Појасу Газе и на окупираној територији западне обале.

Муслимани[уреди]

Огромна већина Израела су муслимани Арапи. Као и друге верске заједнице, муслимани уживају значајну аутономију у решавању питања личног статуса. Он имају посебне верске установе за питања као што су брак, развод и наследство. Израелски бедуини који чине отприлике 1/10 арапског становништва су искључиво муслимани.

Друзи[уреди]

Друзи, који живе у селима у Галилеји и око планине Кармел, традиционално су формилали затворену, тесну повезану заједницу и практикују тајну религију основану у Фатимидском Египту из 11. века. Тхоугх израелски Друзи одржавају контакт са верницима у Либану и Сирији, чланови сваке групе се приджавају ауторитета земље у којој живе. Израел је признао Друзе као засебну Арапску заједницу од 1957. године, а израелски Друзи служе у оружаним снагама. Друзи су традиционално били пољопривредници, али су млађи чланови нашли запослење у привреди.

Знаменитости[уреди]

У Јерусалиму се налазе бројна света места: црква Христовог рођења, улица бола Виа Долороса – улица којом је Христ носио свој крст на Голготу, Ал Акса џамија, Зид плача.

Јад Вашем је установа која истражује историју страдања и борби Јевреја у другом Светском рату. Подигнута је у Јерусалиму на Брду сећања.

Занимљивости[уреди]

Шабат (субота) је највећи Јеврејски празник. Код Јевреја шабат је седми дан у седмици. Почиње у петак са заласком Сунца, а завршава се у суботу пре заласка Сунца. То је дан одмора када престаје свака пословна активност.
Најважнији верски празници у Израелу су: Пурим, Песах, Ханука, Рош Ашана (Нова година), Јом Кипур.
Танах (Библија – Стари Завет) је света књига за многе људе на свету, а посебно за Јевреје.
Шалом је реч на хебрејском која означава мир. Користи се као поздрав.
Јерусалим има преко 2000 археолочких проналазишта.
2012. год. Израел је забранио моделе са прекомерном тежином.
У Израелу је развијен парадајз чери, 1970-их.
Изворни Јеврејин у Израелу је познат као Сабра или бодљикава крушка, што је воће кактуса које је споља жилаво, а изнутра је слатко.