Корисник:Marasterija

                                                                                                                                                                                                                                               

Кина је трећа по величини у свету, после Русије и Канаде. Њена територија захвата око 9,6 милиона квадратних километара. Како се простире на пет хиљада километара широм источног дела азијског континента, Кину одликује велика разноврсност рељефа и климе. Док на истоку и југу Кина излази на Тихи океан с обзиром на пространство 18 хиљада километара где постоје широке низије с влагом,а на југу с тропском климом, на западу се налазе огромне пустиње, висоравни и планински врхови највиши у свету, а на северу, пак, територија земље обухвата бескрајне монголске степе и тесно се наслања на пространства Сибира с његовим дивљим шумама и љутим зимама.

Кина има заједничку копнену границу са скоро свим великим земљама источне Азије,  при чему њен знатан део отпада Русији и централноазијске земље заједнице независних земаља. Суседи Кине на западу су Авганистан, Индија, Непал,  на југу Бутан, Мјанимар, Лаос и Вијетнам, а на североистоку Кореја. На мору се Кина граничи са Јапаном и Филипинима.

Актуелне политичке границе Кине резултат су територијалне експензије Кине у последњих неколико векова. У историјском и културном смислу, значајнија је граница коју преко територије Кине повлачи велики кинески зид једини објекат створен људском руком који се на земљи види оком са Месеца. Тај зид, који се протеже нешто више од три хиљаде километара простире се на северну и западну област земље, подигнут је  ради одбране од ратоборних номадских суседа Кине још у трећем веку п.н.е, у време императора  Cin Sihuandia првог ујединитеља Кине. Делови зида северно од Пекинга  су омиљено место туристичких хочашћа.  Изградња зида се обавила знатно касније у шеснаестом веку, у време владавине династије Минг. Управо је велики кинески зид вековима користио као границу која дели области простирања кинеске цивилизације тзв. унутрашњу Кину од суседних територија. У границама кинеског зида до данас живи огромна већина кинеског становништва. Унутрашњој Кини,отприлике,одговара назив који су Кинези од давнина дали својој земљи  Dzungo, или средишња земља. У административном смислу, територија Кине је подељена на тридесетак провинција, аутотомних области и градова централне урпаве. Већина провинција унутрашње Кине су посебно историјски културне формације и чак имају своје дијалекте. Оне се опет деле на срезове, а неколико суседних провинција формира посебне економско  географске регионе.                                                    

Становништво

По броју становника Кина премашује све остале земље света. У самој чињеници да је кинеска екумена густо насељена, да у њој живи огроман број људи, крије се кључ за разумевање многих одлика кинеске цивилизације, било да се ради о свакодневници, политици или традиционалним животним идеалима. Велики број становника је у кинеском друштву, посебно последњих векова, стварао доста озбиљних проблема. На кинеском селу 15-20 посто људи није имало ни земљу, ни посао у старој Кини непрестано су гладовали милиони, а сваке године десетине или стотине је умирало од глади. Валадари Кине су од давнина водили попис становника, па су до данас стигли подаци о кретању средишње империје током две хиљаде година њене историје. Ови подаци показују да је током првог миленијума нове ере, број становника у време мира достизао 60-70 милиона, да би касније, у доба процвета империје, растао на 100 милиона, а у годинама унутрашњих ратова и слабљења.

Од седамнаестог века у Кини долази  до брзог раста становништва, мада не тако вртоглавог, како се понекад сматра. Током тог века становништво империје порасло је са 100 на 310 милиона, а за још 50 година стигло је до 450 милиона. Та демографска експозиција не објашњава  се само релативним просперитетом  империје у том периоду, већ, пре свега, укидањем данака по становнику,који је традиционално кочио раст становника

Географија

Како је све речено рељеф Кине је као ретко где, разнолик. У тој земљи се налазе и веома високи планински врхови и дубоке депресије, и простране равнице, и степе, и пустиње,  и моћне реке, и  велика језера. Кинеска цивилизација настала је у средњем и доњем току реке    Huangho на средишњој равници, а процват је достигла у плодним низијама друге велике кинеске реке Jungce. Управо у тим областима достигнут је  највиши ниво развоја тог типа високо продуктивне интезивне земљорадње, углавном узгоја пиринча, који је постао карактеристика традиционалне привреде Кинеза и економска основа кинеске цивилизације. Више од две трећине  територије данашње Кине заузимају планине, а управо планински масиви највише утичу на формирање климе, саобраћајне мреже и миграције становништва.

Историја

Стари Кинези су прво почели да се развијају из области лесног платоа и равница доњег тока реке Huangho. У тим крајевима, још од класичне старине трећег и петог века п.н.е први пут у кинеској историји је успостављена максимално привредно културна активност, што је био природно привредни темељ кинеске цивилизације.То је био главни стимуланс територијалне експезиције старих кинеза.        

Занимљивости

Црвена боја код Кинеза симболизује срећу. Кинези су изумели папир, компас и барут. Чај је такође откривен у Кини, а веровање каже да се то десило када је лист чаја пао у врелу воду. Упркос својој величини, Кина се налази у једној временској зони. Рани кинески цареви чували су панде за одбрану од злих сила и природне катастрофе. Панде се такође сматрају симболима моћи и храбрости у Кини.