Пређи на садржај

За почетнике

Извор: Викикњиге
Рачунари за почетнике
  • Увод у рачунаре
  • Шта је рачунар?
  • Генерације рачунара
  • Како рачунар функционише
  • Упознавање са Виндоус оперативним системом
  • Рад са простијим процесима
  • Контролисање рада

Коме је овај текст намењен?

[уреди]

Овај текст је намењен свим почетницима који се први пут сусрећу са рачунаром или који знају само површно о сваком рачунарском елементу.

Шта је рачунар?

[уреди]

Рачунар (енг. computer) је добио име по томе што су се први машински стројеви слични данашњим рачунарима користили за рачунање. Исто то значи и реч computer коју смо преузели из енглеског језика. Рачунар је дакле, електронски и машински строј, повезан тако да одрађује операције које му корисник зада коришћењем бинарног кода или језика рачунара (скуп јединица и нула). Рачунаре можемо поделити у шест генерација, према њиховом развоју. Пратећи схему развоја рачунара, уочићете да су, како су се развијали, рачунари почели користити другачије електронске компоненте од својих претходника и тако загарантовали;

  • мању потрошњу енергије
  • бржи рад
  • већу количину добијених и обрађених података (меморија)

Генерације рачунара

[уреди]
  • Прва генерација (1951-1958) рачунари су користили електронске (вакумске) цеви. Цеви су биле велике, трошиле много енергије и ослобађале доста топлоте. Међу првима је то био ENIAC који је био тежак 30 тона и трошио је око 174 kWh. За складиштење програма и података користиле су се различите меморије (магнетне траке и добоши). За писање програма користио се машински језик.
  • Друга генерација (1959-1963) катодне цеви су заменили транзистори. Ови компјутери су били доста јефтинији и трошили су мање енергије. Најпознатији рачунари ове генерације били су Philco Transac S-2000и IBM 1401. Поред унапређења хардвера, развили су се први програмски језици; Cobol, Fortran, Algol и Lisp.
  • Трећа генерација (1964-1970) створена су електронска кола која су коришћена унутар компјутера. Потрошња је била много мања, поузданост огромна, те је ово отворило могућност за развитак првих мини рачунара. За операције и управљање су се развили први оперативни системи, а за писање програма користили су се унапређени језици , али исти као и на компјутерима друге генерације.
  • Четврта генерација (1971-1987) ови рачунари су знатно брже обављали податке него претходници. Развила се периферна меморија, а уз то, оперативни системи су били у свом јеку, значајно је повећана продаја рачунара, а нови програмски језици донели су могућност за стварање првих већих апликација које ће се даље користити и утицати на само друштво.
  • Пета генерација (од 1990 ) карактерише је паралелна архитектура која омогућава повезивање више компјутера (базе података).
  • Шеста генерација принцип неурона људског мозга (обрађивање података коришћењем на хиљаде процесора).

Како рачунар функционише

[уреди]

Данашњи рачунари функционишу по Фон Нојмановој архитектури. То значи да би се сваки податак добивен од стране корисника могао искористити помоћу централне процесорске јединице која обрађује податке и преноси их у другом облику. Рачунари са овом архитектуром нису више били фиксни као раније.

Пример фиксног рачунара је столни калкулатор који може одрађивати просте математичке функције , али их не може складишитити и измењивати по потреби. Развитком рачунара са Фон Нојмановом архитектуром, било је могуће писати низ функција које би рачунар извршавао и те функције по потреби мењати. Рачунар би тако могао да лако мења програм који извршава.

Бинарни систем

[уреди]

Бинарни систем је бројчани систем у коме се запис састоји само од цифара 0 и 1. Ово је позициони бројчани систем, са основом 2. Сваки број се може представити као збир експонената двојке. Због једноставности примене у електронским колима, бинарни систем користе практично сви модерни рачунари.

Концепт бинарног система омогућен је тек са увођењем концепта нуле у систему арапских цифара.

Пример бинарног записа: 1012 = 1·22 + 0·21 + 1·20, 101 у бинарном систему је еквивалент броју 5 у декадном систему.

Цифре бианрног система (1 и 0) су се користиле јако давно за израду програма на тадашњим рачунарима. Писање ових програма је било врло комплексно те су створени први програмски језици - асемблери.

Пример кода у Асемблеру

.model tiny

CSEG segment para public use16 'CODE' org 100h ; DOS tako ucitava .com aplikacije (na ofset 100h) start:

   mov dx, offset Zdravo
   mov ah, 9
   int 21h

exit_to_dos:

   mov ax, 4c00h
   int 21h

Zdravo:

   db 10, 13, 'Zdravo...', 10, 13, '$'  ; kako koristimo DOS servis rutinu 
   ; za ispis teksta, moramo da stavimo znak '$' koji kaze DOS-u da se
   ; tekst tu zavrsava

CSEG ends end start

Као што видите, писање асемблерског кода је доста тешко и напорно, те је зато било потребно створити неке програмске језике који би олакшали писање кода. Ти програмски језици се називају виши програмски језици и користе се и данас од стране програмера широм света.