Za početnike

Izvor: Викикњиге
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Računari za početnike
  • Uvod u računare
  • Šta je računar?
  • Generacije računara
  • Kako računar funkcioniše
  • Upoznavanje sa Vindous operativnim sistemom
  • Rad sa prostijim procesima
  • Kontrolisanje rada

Kome je ovaj tekst namenjen?[uredi]

Ovaj tekst je namenjen svim početnicima koji se prvi put susreću sa računarom ili koji znaju samo površno o svakom računarskom elementu.

Šta je računar?[uredi]

Računar (eng. computer) je dobio ime po tome što su se prvi mašinski strojevi slični današnjim računarima koristili za računanje. Isto to znači i reč computer koju smo preuzeli iz engleskog jezika. Računar je dakle, elektronski i mašinski stroj, povezan tako da odrađuje operacije koje mu korisnik zada korišćenjem binarnog koda ili jezika računara (skup jedinica i nula). Računare možemo podeliti u šest generacija, prema njihovom razvoju. Prateći shemu razvoja računara, uočićete da su, kako su se razvijali, računari počeli koristiti drugačije elektronske komponente od svojih prethodnika i tako zagarantovali;

  • manju potrošnju energije
  • brži rad
  • veću količinu dobijenih i obrađenih podataka (memorija)

Generacije računara[uredi]

  • Prva generacija (1951-1958) računari su koristili elektronske (vakumske) cevi. Cevi su bile velike, trošile mnogo energije i oslobađale dosta toplote. Među prvima je to bio ENIAC koji je bio težak 30 tona i trošio je oko 174 kWh. Za skladištenje programa i podataka koristile su se različite memorije (magnetne trake i doboši). Za pisanje programa koristio se mašinski jezik.
  • Druga generacija (1959-1963) katodne cevi su zamenili tranzistori. Ovi kompjuteri su bili dosta jeftiniji i trošili su manje energije. Najpoznatiji računari ove generacije bili su Philco Transac S-2000i IBM 1401. Pored unapređenja hardvera, razvili su se prvi programski jezici; Cobol, Fortran, Algol i Lisp.
  • Treća generacija (1964-1970) stvorena su elektronska kola koja su korišćena unutar kompjutera. Potrošnja je bila mnogo manja, pouzdanost ogromna, te je ovo otvorilo mogućnost za razvitak prvih mini računara. Za operacije i upravljanje su se razvili prvi operativni sistemi, a za pisanje programa koristili su se unapređeni jezici , ali isti kao i na kompjuterima druge generacije.
  • Četvrta generacija (1971-1987) ovi računari su znatno brže obavljali podatke nego prethodnici. Razvila se periferna memorija, a uz to, operativni sistemi su bili u svom jeku, značajno je povećana prodaja računara, a novi programski jezici doneli su mogućnost za stvaranje prvih većih aplikacija koje će se dalje koristiti i uticati na samo društvo.
  • Peta generacija (od 1990 ) karakteriše je paralelna arhitektura koja omogućava povezivanje više kompjutera (baze podataka).
  • Šesta generacija princip neurona ljudskog mozga (obrađivanje podataka korišćenjem na hiljade procesora).

Kako računar funkcioniše[uredi]

Današnji računari funkcionišu po Fon Nojmanovoj arhitekturi. To znači da bi se svaki podatak dobiven od strane korisnika mogao iskoristiti pomoću centralne procesorske jedinice koja obrađuje podatke i prenosi ih u drugom obliku. Računari sa ovom arhitekturom nisu više bili fiksni kao ranije.

Primer fiksnog računara je stolni kalkulator koji može odrađivati proste matematičke funkcije , ali ih ne može skladišititi i izmenjivati po potrebi. Razvitkom računara sa Fon Nojmanovom arhitekturom, bilo je moguće pisati niz funkcija koje bi računar izvršavao i te funkcije po potrebi menjati. Računar bi tako mogao da lako menja program koji izvršava.

Binarni sistem[uredi]

Binarni sistem je brojčani sistem u kome se zapis sastoji samo od cifara 0 i 1. Ovo je pozicioni brojčani sistem, sa osnovom 2. Svaki broj se može predstaviti kao zbir eksponenata dvojke. Zbog jednostavnosti primene u elektronskim kolima, binarni sistem koriste praktično svi moderni računari.

Koncept binarnog sistema omogućen je tek sa uvođenjem koncepta nule u sistemu arapskih cifara.

Primer binarnog zapisa: 1012 = 1·22 + 0·21 + 1·20, 101 u binarnom sistemu je ekvivalent broju 5 u dekadnom sistemu.

Cifre bianrnog sistema (1 i 0) su se koristile jako davno za izradu programa na tadašnjim računarima. Pisanje ovih programa je bilo vrlo kompleksno te su stvoreni prvi programski jezici - asembleri.

Primer koda u Asembleru

.model tiny

CSEG segment para public use16 'CODE' org 100h ; DOS tako ucitava .com aplikacije (na ofset 100h) start:

   mov dx, offset Zdravo
   mov ah, 9
   int 21h

exit_to_dos:

   mov ax, 4c00h
   int 21h

Zdravo:

   db 10, 13, 'Zdravo...', 10, 13, '$'  ; kako koristimo DOS servis rutinu 
   ; za ispis teksta, moramo da stavimo znak '$' koji kaze DOS-u da se
   ; tekst tu zavrsava

CSEG ends end start

Kao što vidite, pisanje asemblerskog koda je dosta teško i naporno, te je zato bilo potrebno stvoriti neke programske jezike koji bi olakšali pisanje koda. Ti programski jezici se nazivaju viši programski jezici i koriste se i danas od strane programera širom sveta.