Гилгамеш (либрето) - I чин

Извор: Викикњиге
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гилгамеш
I чин II чин ► III чин ►
1. слика2. слика3. слика4. слика5. слика6. слика7. слика

1. слика[уреди]

Иштарин храм
Свештенице и свештеници припремају ритуал увођења девице у Иштарин ред у част пролећа. Робови и свештеници доводе девицу. Мајка Ришат долази у пратњи свештеника. Робиње и свештенице почињу свлачење девојке. Ритуално купање и кићење за обред.

Девојка, Ришат, Свештеници и Свештенице
Gilgameš,
Hšajathija, Gilgameš,
Hšajathija vazraka
Gilgameš, 1
велики краљ, Гилгамеш,
краљ краљева, Гилгамеш,
краљ земаља, Гилгамеш,
Dahjunam hja imam
Takaran, hijaman 2
велики краљ, краљ краљева,
краљ земаља, Гилгамеш,
који је саградио ову палату,
велики краљ, краљ земаља,
краљ краљева, Гилгамеш.

Ришат (Девојци)
Спремамо те за Гилгамеша,
човека боли и радости.
Као Сунце око му сјаји,
његово тело пуно је укроћене сувишне снаге.
Еа! Бог дубине
подарио му је мудрост,
само једна,
једна трећина Гилгамеша је човек,
а две трећине Бог!
Његова реч и говор, граду су закон.

Свештенице
За њега морају да раде
млади и стари,
моћни и незнатни.
Гилгамеш је леп међу мужевима,
Гилгамеш је диван међу ратницима.

Девојка
А! Сину је важнија
краљева воља него очева жеља.
/ Ој!
| Свештенице
\ Ој!

Девојка
Гилгамеш не пушта
љубавницу њеном драгом,
ни ћерку јунака њеном мужу.

Ришат
По лепоти и снази
никад ниси видела равног.

Свештенице
По лепоти и снази
никад ниси видела равног.

Девојка и Свештенице
/ Ој!
| Ришат
\ Никад му ниси видела равног!

2. слика[уреди]

Утрчава Гилгамешова гарда. Ужурбаност. Појављује се и Гилгамеш. Сви пред њим падају на земљу.

Свештеници и Свештенице
Gilgameš!
Hšajathija, Gilgameš
hšajathija, hijanam!

Девојка га посматра. Он јој пружа драги камен

Девојка
Као Сунце сјаји ти око,
твоје тело пуно је укроћене сувишне снаге,
по лепоти и снази
никад нисам видела равног!

Гилгамеш
Лепа си, кћери јунака!

Сви устају и прилазе им

Девојка
Господару,
силна је твоја моћ над нама!

Гилгамеш (подигне руке)
Уруков сјај треба да сија
над свим градовима земље.

Девојка
Гилгамеш, победоносни јунак,
саградио си зид око Урука,
дигао свети храм...

Гилгамеш је прекине – даје јој знак да крене према жртвенику-постељи

Гилгамеш
Све сам видео ја, господар земље.
Упознао сам свакога
и свачије знање и дела, све сам разумео.

Девојка стоји на жртвенику

Девојка
Само једна трећина си човек,
а две трећине Бог!

Гилгамеш се пење на жртвеник

Гилгамеш (одушевљено)
Дивне су твоје груди, кћери јунака,
твој брежуљак радости,
бујност твога тела
у мени изазива радост.
Нека ти велики богови
подаре дуг живот.

Почиње спајање снаге и лепоте. Учесници у ритуалу падају на тле, само стражари са бакљама стоје непокретни. На позадини расту сенке народа који се буни – стражари с оружјем покушавају да их спрече

Свештенице
Леп међу мужевима,
диван међу ратницима,
Ој!

Мушкарци као сенке
[говоре]
Узима љубавницу њеном драгом,
узима кћер њеном мужу,
велики богови, богови Неба,
[певају]
велики богови, богови Неба,

+женски хор

господари светог Урука,
Гилгамеш, наш кнез,
јачи је од дивљег бика,
силнији од лава,
силна је његова моћ над нама,
[говоре]
велики богови, богови Неба,
видите ли то,
богови, видите ли то, богови!

Светла се гасе. Трепере само бакље које осветљавају рељефе на стубовима

3. слика[уреди]

Ану (ван сцене, преко звучника)
Аруру, Аруру, Аруру!

појављује се богиња Аруру

Ти си Аруру створила људе и животиње,
створи сада лик сличан Гилгамешу.
Биће које би било као он.
Нека дође затим тај силни у Урук
нека се бори с Гилгамешом.

Аруру
О, Небо, о, Ану,
војсковођо звездане војске,
већ у мислима стварам биће
као што желиш, Ану,
као што желиш, Ану...

Аруру од гомиле глине одваја комаде и обликује Енкидуа

(запевајући)
А! А!
Повезујем артерије,
стварам кости,
обликујем биће,
Енкиду нека му буде име...
обликујем биће,
Енкидуа, човека...
Нека му борбени бог Ниниба
крвљу и дахом подари живот.

Бљесци муње и грмљавина, плес Аруру око Енкидуа... Енкиду се покреће...

Енкиду, човече,
силна је твоја снага,
Енкиду, дивљи човече,
крени путем који још не познајеш,
научи све о земљи и о људима...
и бори се са Гилгамешом, Енкиду.

Аруру нестаје. Енкиду почиње да упознаје моћ покрета

Енкиду
(као ван тона)
Енкиду...
(све сигурније)
Енкиду!
Енкиду! (тон прелази у крик)

Енкиду одлази

4. слика[уреди]

Светло се мења. Опет је то Иштарин храм. Девојка и Гилгамеш. Гилгамеш се буди. Показује на крвав чаршав.

Гилгамеш (узбуђено)
Доведите ми мајку Ришат!
Брзо!

Ужурбаност. Свештеници доводе мајку Ришат

Гилгамеш
Мајко, ове ноћи видео сам необичан сан:
звезде су стајале на небу,
онда падоше на мене као један човек.
(све узбуђеније)
Покушао сам да га подигнем,
људи Урука сагибали су се и љубили му ноге.
Нагло сам га повукао и бацио га твојим ногама...
ти си га примила за сина.

Ришат
То значи:
доћи ће један јаки,
и зазваће те на борбу...
лежаће до мојих ногу,
то значи узећу га за сина,
биће ти као брат, друг у борби,
биће ти пријатељ...
над њим ће бити твоја рука,
лежаће до мојих ногу...

Утрчава дворски ловац, пада пред Гилгамеша

Ловац (задихано)
Го-господару...

Гилгамеш
Говори, човече!

Ловац
Н-н-неки је човек дошао издалека
са планине, чини се као да је потомак Ануа,
силна је његова снага,
страшан је његов лик,
непрестано лута по степи,
покидао је замке које сам поставио за звери...
са газелама једе траву,
са животињама лоче воду,
господару, страшан је његов лик.

Гилгамеш
Ловче, слушај:
узми ову жену,
одведи му је кад на појило дође он.

Девојка се отима

О, жено, узбуди пожуду у њему,
пирмами га у замке жене,
откриј му бујност свога тела...
када те види такву,
отуђиће се стоци
која је расла с њим у пољу.
Идите сад!

Девојка се и даље отма. Ловац је огрне плаштом. Излазе на просценијум.

5. слика[уреди]

Извор у пољу
Праскозорје. Ловац доводи девојку до извора. Уплашена је. Појави се Енкиду.

Ловац
Откриј му своје груди,
откриј брежуљак радости,
узбуди пожуду у њему,
примами га у замке жене.
Ја бежим, жено, ја бежим.

Оде
Сусрећу се Енкиду-звер и девојка која покушава да га заведе – успева, воле се, сједињују. Он одушевљен женом, диже је на камен, спушта се крај њених ногу. Она се игра његовом гривом. Балетски пар игра симболучно сједињавање Енкидуа и девојке.

6. слика[уреди]

Јутро крај извора

Девојка
Енкиду, ти си леп, ти си као бог!
Зашто да јуриш
с дивљим животињама по пољу?
Пођи самном у Урук,
дођи у свети храм,
дођи у сјајну кућу у којој станује Гилгамеш,
снажан као дивљи бик.
Њему равног нећеш наћи...
Гилгамеш, човек бола и радости.

Енкиду (одушевљено)
Устај жено моја,

Девојка га смирује

води ме тамо где борави Гилгамеш,
где влада он, примеран јунак,
дивљи бик, силан међу људима,
хоћу да га изазовем на борбу,
објавићу усред Урука:
и ја сам силан,
ући ћу тако и променити судбину.
сопственим очима ћеш гледати шта ја чиним.

светло осветљава само заљубљени пар

Девојка
/ Пођи самном у Урук,
| дођи у свети храм,
| пребивалиште Ануа и Иштаре,
| дођи у сјајну кућу
| у којој станује Гилгамеш,
| примеран јунак, снажан као дивљи бик,
| он моћно влада,
| њему равног нећеш наћи међу народом.
| Енкиду, ти си леп,
| ти си као бог,
| пођи самном у Урук,
| пођи у свети храм,
| њему равног нећеш наћи,
| дођи сад у храм.
| Ти знаш како ће се све догодити
| ти знаш!
| Енкиду
| Води ме жено,
| у свети храм,
| води ме тамо где борави он,
| где влада Гилгамеш,
| примеран јунак, дивљи бик,
| силан међу људима,
| хоћу да га изазовем на борбу,
| звонким гласом зваћу,
| објавићу усред Урука:
| и ја сам силан!
| Води ме, жено,
| у свети храм,
| где станује Гилгамеш,
| у сјајну кућу, у свети храм,
| води ме жено,
| њему раван ћу бити,
| дођи сад у храм.
| Ти знаш како ће се све догодити
\ ти знаш!

7. слика[уреди]

Дан. Трг и прочеље Иштариног храма
Ту су народ и стражари.

Народ
Гилгамеш!
Само једна трећина је човек,
а две трећине бог!
Гилгамеш!
Његова реч и говор, граду су закон!
По лепоти и снази, нико му није раван!

Енкиду и девојка се окрећу. Пред њима је храм

Енкиду
И ја сам силан!
Где борави Гилгамеш?
Где је он, тај дивљи бик?
Звонким гласом зовем јакога
ту усред Урука.
Силан сам ја!

Девојка одлази у храм, а на Енкидуа насрну Гилгамешови стражари... Енкиду их обара. Народ му пада пред ноге. На вратима храма појави се Гилгамеш, за љим долазе девојка и Ришат

Гилгамеш
Хеј! Стражари мир!

полази према Енкидуу

Ја ћу се борити са силним.

Девојка (као врисак)
Енкиду!

Гилгамеш
Енкиду, бори се!

Енкиду крикне. Тишина. Борци се ухвате у коштац. Енкиду обори Гилгамеша, који га нагло загрли. Енкиду изненађен застане у борби. Гилгамеш га гурне пред ноге мајке Ришат. Енкиду се склупча и зајеца

Народ
Гилгамеш, победоносни јунак!
Његова реч и говор у граду су закон!

Ришат
Устани, Енкиду,
буди мој син,
данас сам те родила,
твоја сам мајка,
а овај овде је твој брат.

Енкиду устаје. Прилази Гилгамешу

Енкиду
Мајко, ја сам нашао брата!

Гилгамеш
Ти си мој пријатељ...

Енкиду
Да!

Гилгамеш
... бори се уз мене...

Енкиду
Да!

Гилгамеш
... ја ти дајем да станујеш
мени слева, у блиставој кући
/ у блиставој кући
| да ти љубе ноге великани земље.
| Енкиду
| У блиставој кући,
\ да ми љубе ноге великани земље.

Гилгамеш
Пријатељу,
ми нећемо беспослени мировати у Уруку,
нећемо рађати децу у Иштарином храму,
поћићемо за пустоловинам и јуначким делима.

Балет: 1) [[:sr:Media:

Народ
Шамаш је велики,
Шамаш је господар,
Шамаш је Сунце,
Сунце је Шамаш!

Шамаш (ван сцене, преко звучника, као да долази с неба)
Спреми се, Гилгамешу, спреми се да се с пријатељем бориш против Хумбабе! Он је постављен за чувара кедрове шуме!

Гилгамеш
Кроз кедрову шуму води пут на Брег Богова

Шамаш
Хумбаба ме је увредио! Идите и убијте га!

Гилгамеш и Енкиду гестом изражавају пристанак00

Народ
Gilgameš
Hšajatija vazarka
Gilgameš
Пастир наш, Гилгамеш,
краљ краљева, краљ земаља,
нико му није раван!

Ришат, девојка и свештенице одевене у беле хаљине изливају течност на жртвеник и диже се пламен.

Напомене[уреди]

1 – Гилгамеш, краљ Гилгамеш, велики краљ
2 – Краљ свих народа, који сагради овај храм

Гилгамеш
I чин II чин ► III чин ►