Генетика

Извор: Викикњиге
Иди на навигацију Иди на претрагу

ДНК[уреди]

ДНК, или дезоксирибонуклеинска киселина обезбеђује контролу ћелијских активности у организму, нарочито протеинске синтезе. Проналазимо је у ћелијском језгру посредством РНК гласника. ДНК је молекул велике молекуларне тежине и састоји се од два низа увијена један око другог, који тако образују двојну спиралу. Свака од његових нити је полимер мононуклеотида (вероватно дезоксирибонуклеотида), који се састоји од 3 елемента: фосфорне киселине, шећера (дезоксирибозе) и примидинске (тимина и цитозина) или пуринске базе (адеина или гуанина). Две нити ДНК усмерене су супротно, а базе спарене тако да уважавају правила комплементарности. Тако је цитозин из једног ланца ДНК увек наспрам гуаина из другог ланца, тимин увек стоји наспрам аденина.

Главни састојак хромозома, ДНК, везује се са нуклепротонима (протамином, хистонима). Према томе, да ли се ћелије деле или не, он постоји у два облика, компактном или развијеном. Он носи на хиљаде гена (око 100.000 код људи), од којих су одређени делови изражени(егзони) а други не (интрони). Током ћелијске деобе, две се нити ДНК раздвајају под дејством ензима, стварајући два нова молекула ДНК, тако што се свака нова нит синтетизује од старе. Између два ћелијска циклуса, склупчана ДНК око себе образује хроматин и хромозоми остају невидљиви.