Викишколарац:Европа/Русија

Застава Русије

Русија је највећа земља на свету која покрива 17. 125 191 квадратних километара и обухвата једну осмину Земље. Простире се преко целе северне Азије и већег дела источне Европе, дели се на једанаест временских зона и граничи се са шеснаест држава, што је више од било које земље на свету. Она је девета земља по броју становника и најмногољуднија земља у Европи. Москва је главни град и највећи град у Европи, док је Санкт Петербург други по величини.

Историја

Историја Русије почиње са источним Словенима. Почетком руске историје сматра се успостављање Руске државе на северу 862. године којом су владали Варјази. Стара Ладога и Новгород су постали први већи градови. Новгородски кнез Олег је заузео Кијев и ујединио северне и јужне земље источних Словена. Држава је усвојила хришћанство из Византије,  што дефинисало руску културу за следећи миленијум. Кијевска Русија се распала у 13. веку.

После 13. века Москва је постала политички и културни центар. Велика московска кнежевина је временом прерасла у велико Руско царство, које се простирало од Пољске на западу до Тихог океана на истоку. Најзначајнији владари су били Иван III, Иван IV Грозни, Михаил Романов. На престо је 1682. године дошао Петар Велики, највећи руски владар свих времена. Да би Русији приближио европску цивилизацију, Петар је увео европски начин одевања и понашања. Увео је јулијански календар, унапредио наставу физике, математике и технике, отварао школе и основао академију.

Комбинација економског слома, умора од рата и незадовољство аутократским системом власти покренула је руску револуцију 1917. У новембру 1917. револуционарна група бољшевика, на челу са Лењином, је организовала социјалистичку револуцију, убивши цара Николаја Романова и читаву његову породицу. Године 1922. се ствара Савез Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Између 1922. и 1991. историја Русије је у суштини постала историја Совјетског Савеза. Од својих првих година, СССР је заснован на једнопартијској владавини комуниста. После Лењинове смрти на чело СССР-а долази Јосиф Стаљин. У току другог светског рата СССР је поднео највећи терет борбе против фашизма. У послератном периоду је постао суперсила која се такмичила са САД и другим западним земљама у Хладном рату. СССР је био успешан у свемирском програму, лансирајући први вештачки сателит и првог човека у свемир. Године 1991. СССР се распада, а Совјетска Русија постаје Руска Федерација.

Географија

Од запада према истоку Русија се протеже од Калињинграда до Ратмановог острва у Беринговом пролазу. Ово растојање износи око 9.200 километара. Од севера ка југу, земља се простире од северног врха Острва руског Арктика до Републике Дагестан на Каспијском језеру, у дужини од око 4.500 километара. Руска граница се протеже на 57.792 колометара што је чини најдужом границом на свету. Дуж копнене границе Русија се граничи са 14 земаља: Пољском, Литванијом, Норвешком, Финском, Естонијом, Летонијом, Белорусијом, Украјином, Грузијом, Азербејџаном, Казахстаном, Народном Републиком Кином, Монголијом  и Северном Корејом.

Отприлике две трећине отпада на поморску границу. Цела северна обала је знатно изнад арктичког круга, осим луке Мурманск. Због ефеката Голфске струје, та обала је залеђена већи део године. Тринаест мора и два океана, Арктик и Пацифик, запљускују руске обале. Такође дели поморску границу са САД и Јапаном.

Становништво

Русија је највећа земља на свету, њена популација је око 145,5 милиона. То је најмногољуднија земља у Европи и девета по броју становника на свету, са густином насељености од само 9 становника по квадратном километру. Најгушће је насељен европски део Русије, подручја око Урала и југозапад Сибира. Русија је мултинационална држава, дом за преко 160 етничких групa које говоре 174 језика. Oko 81% становништва су етнички Руси, а преосталих 19% су етничке мањине.

Знаменитости

Русија је земља са дугом традицијом, па самим тим и бројним знаменитостима. Кремљ је срце Москве са богатом историјом, где су се вековима налазиле царске резиденције. Црвени трг, који се налази поред Кремља, вероватно је најпрепознатљивије место у Русији за људе широм света. Посебно се на њему истичу црква Василија Блаженог и Лењинов маузолеј. Третјаковска галерија је музеј ликовне уметности у Москви и једна од највећих уметничко-просветних установа у Русији. Основана је 1854. године.  Бољшој театар је најпознатији историјски театар у Русији. Бољшој балет и Бољшој опера се налазе међу најстаријим и најбољим балетским и оперским позориштима на свету. Фабержеов музеј је приватни музеј у коме је изложена изузетно вредна колекција јувелирских предмета руског јувелира Карла Фабержеа. Сви експонати су уникатни предмети. Најчувенији део музејске збирке чини девет ускршњих јаја израђених по наруџбини руских царева. Петерхоф код Санкт Петербурга је најлепша царска резиденција. Величанствене палате и врт са његовим познатим фонтанама подигао је Петар Велики који је намеравао да надмаши Версај. У Зимском дворцу у Санкт Петербургу  се налази музеј „Ермитаж”, највећи руски музеј са огромном колекцијом уметничких дела која су цареви и царице почели да скупљају у 18. веку. Споменик „Мајка Отаџбина зове“ у Волгограду посвећен је Стаљинградској бици у Другом светском рату. Бајкалско језеро у Сибиру је једно од највећих чуда природе. Бронзани коњаник у Санкт Петербургу, подигнут 1782. године, је статуа Петра Великог на коњу и налази се на огромном камену који потиче из праисторијских времена.

Русија се вековима сматра земљом са најбогатијом културом. О значају културног живота и његовом развоју највише говори податак да само у Санкт Петербургу постоји око 2000 библиотека, 221 музеј, 80 позоришта и 45 уметничких галерија.  Руска књижевност се сматра једном од најутицајнијих и најразвијенијих у свету, а најпознатији представници су песници Пушкин, Љермонтов, Јесењин и прозни писци Толстој, Дојстојевски, Чехов, Гогољ, Булгаков, Набоков... Музика Русије представља један од највидљивијих делова руске културе у целом свету. У историју су заувек ушли композитори, попут Чајковског, Стравинског, Рахмањинова, Прокофјева који су оплеменили својим стваралаштвом светско музичко наслеђе.