Викишколарац:Европа/Мађарска

Мађарска је лепа и чудесна земља у централној Европи. На њеној територији се налазе вековима стари споменици из периода римске владавине, Отоманског царства, романичке цркве, средњевековни замкови и предели нетакнуте природе. По државном уређењу спада у парламентарну демократију, а територија јој је подељена на 38 округа и главни град. Поред Србије, Мађарска се граничи и са Словачком, Румунијом, Украјином, Хрватском, Словенијом и Аустријом.

Историја[уреди]

У крајеве у којима сада станују, Мађари су дошли у 9. веку. Раније су били мала номадска племена, која су се углавном бавила сточарством. Дошли су из земаља источно од Урала, а у Панонску низију су се доселили под вођством Арпада. Били су организовани као конфедерација седам мађарских и три козарска племена. Претпоставља се да назив „Угри“ потиче од турске речи „оногур“ који значи „десет стрела“ и представљала је здружену војну снагу у номадској симболици. Захваљујући идеалном географском положају, на територији Мађарске су се вековима смењивале владајуће династије и краљеви. Последњи мађарски краљ Карл IV дошао је на престо 1916. године, а са власти је збачен после другог светског рата и распада Аустроугарске. 1946. године Мађарска је прогласила републику.

Географија[уреди]

Мађарска се простире на 93.030 km². Главни град је Будимпешта, која је уједно и главни политички, индустријски, трговачки и саобраћајни центар земље. Будимпешта се простире на обе обале Дунава. Са једне стране реке се налази се Будим, а са друге Пешта. Већи део територије Мађарске покривају равнице (Карпатски басен), док се на северу, уз словачку границу, налазе брда и планине. Мађарска обухвата 4 регионалне целине: Трансдунавско побрђе и ниске планине, Мађарско средогорје и ниске планине (Кишалфелд, Алфелд), Мали Алфелд (низија западно од Дунава) и Велики Алфелд (Велика мађарска низија). Мађарску на по пола дели река Дунав. Друге велике реке су Тиса и Драва, а на западу земље се налази велико језеро Балатон. Мађарска има највеће термално језеро на свету, језеро Хевиз. Клима је континентална и одликује се хладним и валжним зимама и топлим летима.

Становништво[уреди]

Мађари су народ угрофинског порекла. Највише су насељени у матичној домовини Мађарској, где их има око десет милиона. Будимпешта и њена околина са 2,5 милиона становника представљају најмногољудније градско подручје у средњој и источној Европи. Може се рећи да је Мађарска национално хомогена држава, јер Мађари са 98% у укупном броју становника чине већинско становиштво. Најбројније мањине су Роми и Немци. На простору Будимпеште и на југу земље живе Срби који су тај простор населили још у време велике сеобе народа. Што се тиче вероисповести, 67,5% становништва су католици, а преостало становништво чине протестанти, православци, јевреји и остали. У Мађарској нема много православаца, свега око 15,000. Епархија будимска је епархија Српске православне цркве са седиштем у Сент Андреји.

Знаменитости[уреди]

Мађарска је препуна прелепих градова и села, елегантних палата, моћних замкова, као и фантастичних природних лепота. У Мађарској постоји више од 850 двораца, тврђава, и палата, од којих су многе и данас остале савршено очуване. Централна дестинација у Мађарској је њен главни град Будимпешта, који је и један од најлепших градова света. Ипак, Будимпешта није једино место вредно посете у Мађарској. Градови попут Печуја, Сент Андреје и Сегедина су интересантна историјска средишта са прелепом архитектуром и шармом. Бисер земље је и прелепо језеро Балатон, познато по својим топлим изворима. Приликом боравка у Мађарској, неизоставан је обилазак парламента,. Изграђен је у неоготичком стилу према пројекту Имреа Стеиндла и представља највећу зграду у земљи и део је УНЕСЦО-ве Светске баштине. Једно од најпосећенијих места у мађарском главном граду је Цитадела, такође део светске баштине УНЕСЦО-а од 1987. године. Једна од специфичности Цитаделе је Кип слободе испред југоисточне куле утврђења, који се види са скоро свих тачака града. Кип се заједно са постољем уздиже 40 метара изнад брда, а женски лик, који држи у руци палмину грану, временом је постао један од важних симбола земље.