Пређи на садржај

Викишколарац:Европа/Грчка

Извор: Викикњиге

Званичан назив Грчке је Хеленска Република, а на савременом грчком језику зове се још и Елада или Елас. Смештена је на југоистоку Европе и крајњем југу Балканског полуострва. Њен положај на раскрсници путева између Европе, мале Азије и северне Африке утицао је да историја и култура Грчке буду изузетно занимљиве. Грчку често сматрају „колевком“ модерне европске цивилизације, а њена историја се пружа све до времена праисторије.

Ово је мапа Грчке
Ово је гробље српских јунака у Грчкој (Зејтеник)
Ово је Акрополис
Ово је застава Грчке

Историја[уреди]

Богата историја Грчке може се поделити на неколико епоха: 

  1. Из праисторије долази најстарији доказ људског присуства на Балкану, налази се у Грчкој пећини Петралона и процењује се да потиче из периода 270.000.п. н. е. Успон Грчке од примитивних почетака до врхунца тада познате цивилизације, дешава се у току бронзаног доба (2800—1100. п. н. е.), на простору Егејског мора.
  1. Античка Грчка постојала је у периоду између 7. и 4. века п. н. е. Карактеришу је стварање полиса – градова држава међу којима су свакако најзначајнији Атина и Спарта, као и стварање Хомерових епова Илијада и Одисеја- драгуља грчке књижевности. Појам демократије такође је први пут споменут у периоду Античке Грчке.
  1. Хеленистичка Грчка је период који карактерише уједињење грчких полиса под влашћу Александра Великог, македонског владара и траје од 4. до 2. века п. н. е.
  2. Римска владавина почиње освајањем Грчке од стране Римског царства у 2. веку п. н. е. Римљани су градили путеве, аквадукте, јавна купатила и мостове чиме су олакшали свакодневни живот тадашњих Грка.
  3. Византијско царство настало је распадом Римског царства, на Источно и Западно царство, трајало је од 395. до 1453. г. н. е. Грчка је постала део Византијског царства.
  4. Отоманско царство након 1453. године почиње да се шири ка Грчкој заузимајући њен већи део и траје до 1830. године када је грчки народ повео борбу за ослобођење од отоманског царства.
  5. Модерна Грчка настаје 1830. године након ослобођења од Отоманског царства, по уставном уређењу монархија до 1973. године када постаје република.

Географија[уреди]

Са површином од нешто мање од 132.000 км² највећа је држава на Балканском полуострву. Грчка излази на Егејско, Јонско, и на Медитеранско море између Албаније и Турске. Копнене границе су јој дуге укупно 1.288 км. Граничи се са Албанијом у дужини од 282 km, Бугарском 494 км, Турском 206 км, Северном Македонијом 246км. Обале су јој дуге 13.676 км.

Главни град Грчке је Атина, једна од најстаријих престоница западног света. Обухвата удубљење на западној обали Атике и њени препознатљиви симболи су Акропољ и лука Пиреј. Солун ( Тесалоники ) је други град по величини и главни је град северне Грчке. Добио је име по сестри Александра Великог. У Солуну се налази неколико познатих цркава међу којима се истиче црква Светог Димитрија. Заштитни знак Солуна је Бела кула изграђена у 15. веку. Говорећи о грчкој географији треба истаћи прелепа острва.

Највеће оствро Грчке је Крит, а треба истаћи и јонска острва: Крф, Лефкаду, Кефалонију, Итаку, Китеру и Закинтос, као и групу острва у јужном Егеју, која се заједничким именом називају Киклади: Миконос, Дилос, Тинос, Сирос, Андрос, Наксос, Парос, Санторини, Анафи, Аморгос, Милос и неколико мањих острва.

Становништво[уреди]

Према подацима пописа становништва из 2011. Грчка је имала нешто мање од 11 милиона становника. Грчка је најчистија етничка држава на Балкану, Грци чине око 98% становништва. Етничке мањине у Грчкој су: Турци, Роми и Бугари (једине званично признате националне мањине) као и Албанци и Македонци, који нису признати. Службени језик је грчки. Модерни грчки језик користи исти алфабет који се користио и у античко доба. 95% становништва Грчке припада грчкој православној цркви, а главни религијски празници су: Васкрс, Божић и празник Успенја Пресвете Богородице.

Знаменитости[уреди]

Знаменитости Грчке су бројне и било би потребно пуно времена и простора да се поброје али ово су неке од знаменитости које су најпознатије.

Акропољ је стеновито брдо, античко светилиште посвећено грчкој богињи Атини заштитници града Атине, у самом центру долине Атике. Висине је око 150 м а сам врх чини платформа димензија 300 х150 м, где се налази архитектонски комплекс. Археолошка ископаванјасу доказала да је ова литица први пут настањена пре 6000 година. Споменици који се могу видети датирају из „златног“ Перикловог периода када су обновљени ( 480 – 429 године п.н.е. ) и остали нетакнути све до краја средњег века.

Партенон је антички храм посвећен богињи Атини изграђен у 5. веку пре нове ере на атинском Акропољу. Спада међу најпознатије преостале грађевине античке Грчке и пример је старогрчке архитектуре. Симбол је античке Грчке и један је од најважнијих и најпознатијих светских споменика културе.

Ерехтеион је карактеристичан због својих достојанствених и величанствених Каријатида, скулптура младих свештеница, које својим главама придржавају свод храма. Ерехтеион је био храм посвећен митском краљу - хероју Ерехтеју који је касније поистовећен са Посејдоном.

Метеори - скупина грчких православних манастира изграђених на високим каменим литицама које попут стубова иду у небо, поред града Каламбакија у западној Тесалији. Сматрају се највреднијом скупином манастира после Свете горе. Манастири су изграђени на литицама стена, високим и до 500 метара, на северозападном делу  Тесалске равнице, у близини реке Пенеј на источним падинама планинског масива Пинд у централној Грчкој. Метеори је била скупина од чак 24 манастира, данас је преостало свега 4 мушка и 2 женска манастира.

Света гора Атос – аутономна монашка држава у саставу Хеленске републике. Представља један од центара православног света. Атос је седиште 20 православних манастира и насељавају је само монаси ( њих око 2000 ).

Грчка уметност развијала се током 6000 година. Досеже своје корене далеко у 7. век п.н.е. Човек, животиње и природа су од почетка заокупљивали пажњу грчких уметника. Велики период грчког вајарства почиње 500-400 године п.н.е. Најпознатији вајари тог периода су Поликлет ( Дорифорос), Мирон (направио статуе атлетичаа међу којима се истиче „Бацач диска“ ) и Фидија ( био је идејни вођа приликом украшавања Акропоља и заслужан је за стварање колосалне статуе Атине ). Нешто касније се истичу: Скопас, Лисип и Проксител.

Грчка уметност огледа се такође и у стварању традиционалних ручних радова из свих делова Грчке: текстил из Микене, јамболије из Македоније и Тесалије, хеклани ручни радови са Лефкаде и Родоса, златни накит из Јанине, керамичка грнчарија из Сифоноса и Скопелоса.