Пређи на садржај

Викишколарац:Европа/Албанија

Извор: Викикњиге

Албанија је медитеранска држава југоисточне Европе која се налази на Балканском полуострву. Граничи се са Црном Гором на северу, Србијом на североистоку, Северном Македонијом на истоку и Грчком на југу и југоистоку. Главни град је Тирана. Осим престонице Тиране већи градови су Драч и Елбасан. Валута Албаније је лек. Албанија није члан Европске уније.

Застава Албаније
Мапа Албаније

Историја[уреди]

Током 15. века, када је велики део Балканског полуострва био под Турском влашћу, Албанија је кратко била независна држава под вођством Ђурађа Кастриота познатог као Скендербег. Осим овог изузетка држава није имала независност све до 20. века. После пет стотина година под Турском влашћу Албанија постаје независна држава 1912. године. Од 1920. године држава усваја републикански облик владавине. Албанија је била једна од првих замаља окупираних од стране Сила Осовине у Другом светском рату. 1939. године Италија је извршила инвазију на ову државу. После Другог светског рата Албанија је постала комунистичка држава позната као Социјалистичка Народна Република Албанија. Њом је владао Енвер Хоџа до своје смрти 1985. године. Албанија је постала демократска земља 1991. године.

Амфитеатар
Етнографски музеј

Географија[уреди]

Албанија има укупну површину од 28.748 квадратних километара. Налази се на Балканском полуострву, у јужној и југоисточној Европи. На западу има излаз на Јадранско и Јонско море. Приморске низије имају медитеранску климу, док у планинским крајевима влада умерено континетална клима. Просечна количина падавина је велика. 70% земље је планинско. Најраспрострањенији планински ланци су Проклетије на северу, Шар планина на североистоку, планина Кораб на истоку, планина Пинд на југоистоку, Цераунске планине на југозападу и планине Скендербег у центру. Највиша планина је Кораб са 2753 метара. Кроз Албанију не протичу велике реке. Најдужа река је река Дрим, која настаје спајањем Црног и Белог Дрима. Са Белим Дримом укупна дужине реке је 335 км. Једна од најзначајнијих карактеристика Албаније је присуство бројних језера од којих су најпознатија: Охридско, Преспанско и Скадарско језеро. Охридско језеро се налази на југоистоку Албаније и најдубље је језеро на Балканском полуострву. Његова дубина достиже до 289 м. Охридско језеро је проглашено за Светску баштину и под заштитом је УНЕСКА. Преспанско језеро се налази још јужније од Охридског језера. Састоји се из два језера, Велике и Мале Преспе и налази се на надморској висини од 853 метара. Највећа дубина језера је 54 м. Скадарско језеро се налази на северозападу. Представља највеће језеро на Балканском полуострву и јужној Европи са површином од 369,7 квадратних километара.

Становништво[уреди]

Албанија је била насељена још од времена праисторије. У новијој историји насељавали су је католици и Јевреји који су последњих неколико стотина година или прешли у ислам или су се преселили негде другде. Око 40% становништва чине Муслимани, Православаца има 23%, Католика око 13%, а остали су атеисти (без религије).

Државни језик је албански. Велики број Албанаца данас живи и у Северној Македонији, Грчкој, Италији као и на Косову у Србији.

Стопа писмености за укупну популацију узраста од 9 година навише износи 94%. Основно образовање је обавезно и обухвата 1. – 9. разред, али већина ученика наставља најмање до средњег образовања које обухвата 10. – 12. разред. Ученици на крају 9. и 12. разреда полажу матуру како би наставили школовање. Школска година почиње у септембру, а завршава се крајем маја или почетком јуна.

Једна од међународно најпознатијих Албанки била је Агнес Гонџа Бојаџи, познатија као Мајка Тереза. Она је била римокатоличка часна сестра која је помагала сиромашнима широм света, а посебно у Индији. Добила је Нобелову награду за мир 1979. године за свој хуманитарни рад.

Најпопуларнији спорт у Албанији је фудбал, а најпраћенији спортски догађај је Светско првенство. Остали популарни спортови укључују кошарку, одбојку и гимнастику.  

Знаменитости[уреди]

Албанија је данас популарна дестинација за туристе из Европе и других земаља. Туристи посећују грчке, римске и турске археолошке грађевине. Планине и плаже у Албанији су једнако добре као и у Европи али са много мање гужве. Већина туриста долази из Грчке, Северне Македоније, Италије и Србије. Долазе туристи и из Пољске, Чешке, Француске и Шведске. У Албанији постоје три УНЕСКО светске баштине међу којима су грчки и римски древни град Бутринт као и средњевековни турски град Ђирокастра.