Ваздухопловна медицина/Садржај/Хипоксија/Узроци хипоксије у ваздухопловству

Извор: Викикњиге
Иди на навигацију Иди на претрагу

Снижење барометарског притиска у атмосфери при успону није равномерано, јер и густина атмосфере није уједначена (на мањој висини ваздух је гушћи). Што је већа удаљеност од површине мора густина атмосфере је мања. Са висином атмосферски притисак, у почетку нагло опада, а затим све спорије. Због тога истој јединици висине (нпр. км), на одговара исто смањење барометарског притиска;

  • за првих 1.000 м притисак опада за 90 mmHg
  • на висини од 5.000-6.000 м опада за 45 mmHg
  • на висини од 10.000-11.000 м за 26 mmHg

Организам човека физиолошки је кроз еволуцију, прилагођен да буде успешан до око 5.000 метара изнад нивоа мора (зона физиолошке ефикасности). Изван те зоне, компензациони механизми организма се неуспешно супротстављају стресогеним утицајима висинe.

Иако је проценат кисеоника у атмосфери константан и износи око 21% (остатак до 79% атмосфере састоји се од азота и малих количина других гасова), пад барометарског притиска утиче на смањење апсолутног броја молекула свих гасова присутних у сваком волумену ваздуха, што пропорционално смањује парцијални притисак кисеоника. По овом принципу очекује се и пада парцијалног притиска кисеоника у алвеоларном ваздуху у плућима, што се и догађа на мањим висинама, због повећане вентилације плућа. Међутим на већим висинама водена пара и угљен диоксид се константно одстрањују из крви преко издахнутог ваздуха, доводећи до још већег разређења кисеоника у плућима (тако да на 9.000 метара висине парцијални притисак кисеоника износи 6,3 kPa у атмосфери а 2,8 kPa у алвеолама), што у односу на 13,9 kPa колики је притисак у алвеоалама на нивоу мора представља драстично смањење. Тај притисак, и његова диференцијална разлика битна је за правилну сатурацију кисеоником крви, посада ваздухоплова, јер са висином пада засићење крви кисеоником, због снижавања атмосферског притиска ваздуха. Овај пад у засићењу крви кисеоником главни је узрок хипоксије, у ткивима тела пилота при успону.

Корелација висине и засићења крви кисеоником
Висина(m) Атмосферски притисак (mmHg) pАО2(mmHg) pVO2(mmHg) Разлика притиска(mmHg) Засићење крви кисеоником(%)
на нивоу мора 760 (664-803) 100 40 60 98
3.000 523 61 31 29 87
5.500 380 38 26 12 72
7.000 282 7 4 3 9
11.000 179 0 0 0 0

Применом одговарајућих заштитних мера у току летења негативни утицаји хипоксије могу се значајно умањити или потпуно елиминисати. Ипак њена појава код пилота је могућа и најчешће је узрокована следећим узрочницима;

  • Недовољна физиолошка индроктинација пилота.
  • Недисциплина пилота у току летења.
  • Делимични или потпуни отказ фаздухоплова и функционисања заштитне кисоничке опреме у условима снижене барометарске депресије.
  • Неповољна психофизиолошка стања у организму пилота;
  • алкохолисаност, злоупотреба лекова и дроге,
  • стрес,
  • мамурлук,
  • премореност, замор,
  • гојазност,
  • акутне болести,
  • незадовољавајућа физичка кондиција.