Vazduhoplovna medicina/Sadržaj/Hipoksija/Uzroci hipoksije u vazduhoplovstvu

Izvor: Викикњиге
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Sniženje barometarskog pritiska u atmosferi pri usponu nije ravnomerano, jer i gustina atmosfere nije ujednačena (na manjoj visini vazduh je gušći). Što je veća udaljenost od površine mora gustina atmosfere je manja. Sa visinom atmosferski pritisak, u početku naglo opada, a zatim sve sporije. Zbog toga istoj jedinici visine (npr. km), na odgovara isto smanjenje barometarskog pritiska;

  • za prvih 1.000 m pritisak opada za 90 mmHg
  • na visini od 5.000-6.000 m opada za 45 mmHg
  • na visini od 10.000-11.000 m za 26 mmHg

Organizam čoveka fiziološki je kroz evoluciju, prilagođen da bude uspešan do oko 5.000 metara iznad nivoa mora (zona fiziološke efikasnosti). Izvan te zone, kompenzacioni mehanizmi organizma se neuspešno suprotstavljaju stresogenim uticajima visine.

Iako je procenat kiseonika u atmosferi konstantan i iznosi oko 21% (ostatak do 79% atmosfere sastoji se od azota i malih količina drugih gasova), pad barometarskog pritiska utiče na smanjenje apsolutnog broja molekula svih gasova prisutnih u svakom volumenu vazduha, što proporcionalno smanjuje parcijalni pritisak kiseonika. Po ovom principu očekuje se i pada parcijalnog pritiska kiseonika u alveolarnom vazduhu u plućima, što se i događa na manjim visinama, zbog povećane ventilacije pluća. Međutim na većim visinama vodena para i ugljen dioksid se konstantno odstranjuju iz krvi preko izdahnutog vazduha, dovodeći do još većeg razređenja kiseonika u plućima (tako da na 9.000 metara visine parcijalni pritisak kiseonika iznosi 6,3 kPa u atmosferi a 2,8 kPa u alveolama), što u odnosu na 13,9 kPa koliki je pritisak u alveoalama na nivou mora predstavlja drastično smanjenje. Taj pritisak, i njegova diferencijalna razlika bitna je za pravilnu saturaciju kiseonikom krvi, posada vazduhoplova, jer sa visinom pada zasićenje krvi kiseonikom, zbog snižavanja atmosferskog pritiska vazduha. Ovaj pad u zasićenju krvi kiseonikom glavni je uzrok hipoksije, u tkivima tela pilota pri usponu.

Korelacija visine i zasićenja krvi kiseonikom
Visina(m) Atmosferski pritisak (mmHg) pAO2(mmHg) pVO2(mmHg) Razlika pritiska(mmHg) Zasićenje krvi kiseonikom(%)
na nivou mora 760 (664-803) 100 40 60 98
3.000 523 61 31 29 87
5.500 380 38 26 12 72
7.000 282 7 4 3 9
11.000 179 0 0 0 0

Primenom odgovarajućih zaštitnih mera u toku letenja negativni uticaji hipoksije mogu se značajno umanjiti ili potpuno eliminisati. Ipak njena pojava kod pilota je moguća i najčešće je uzrokovana sledećim uzročnicima;

  • Nedovoljna fiziološka indroktinacija pilota.
  • Nedisciplina pilota u toku letenja.
  • Delimični ili potpuni otkaz fazduhoplova i funkcionisanja zaštitne kisoničke opreme u uslovima snižene barometarske depresije.
  • Nepovoljna psihofiziološka stanja u organizmu pilota;
  • alkoholisanost, zloupotreba lekova i droge,
  • stres,
  • mamurluk,
  • premorenost, zamor,
  • gojaznost,
  • akutne bolesti,
  • nezadovoljavajuća fizička kondicija.