Bruno Brun

Izvor: Викикњиге
Idi na navigaciju Idi na pretragu
BRUNO BRUN
(Crtež - Radivoj Lazić)

Datum rođenja: 14. avgust 1910.
Mesto rođenja: Hrastnik (Austrougarska)
Dan smrti: 27. februar 1978.
Mesto smrti: Beograd (SFRJ)

Bruno Brun (Hrastnik, 14. 8. 1910. — Beograd, 27. 2. 1978.) bio je istaknuti umetnik na klarinetu, redovni profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.

Biografija[uredi]

Rodom Slovenac – rođen je 14. avgusta 1910. u Hrastniku – Bruno Brun je najpre završio vojnu muzičku školu u Vršcu, a zatim studirao na tek osnovanoj beogradskoj Muzičkoj akademiji kod profesora Franje Partlića, diplomiravši 1945. godine; nešto kasnije je proveo izvesno vreme na usavršavanju u Parizu.

Time je započela njegova dugogodišnja i plodna umetnička delatnost: nastupao je bezbroj puta kao solista na koncertnim podijumima Beograda i drugih naših gradova, na radio-stanicama, a takođe, u želji da muzičku umetnost približi najširim slojevima slušalaca – i u školama, domovima kulture i na drugim priredbama. Sem toga, posvećivao se i suptilnom kamernom muziciranju u sastavu Beogradskog duvačkog kvinteta, a dao je svoj veliki doprinos razvoju našeg orkestarskog muziciranja kao istaknuti solista Beogradske filharmonije, orkestra Beogradske opere i Simfonojskog orkestra Radio-televizije Beograd.

Drugi o Brunovom sviranju[uredi]

Topli, plemeniti i bogato diferencirani ton njegovog klarineta, briljantna tehnika, izuzetna muzikalnost i prefinjena stilska kultura ostaće trajno urezani u sećanju svih onih koji su imali sreću da u živom zvuku budu sudeonici vruhunskih umetničkih doživljaja kakve su predstavljale interpretacije Bruna Bruna.
Vlastimir Peričić

Pedagoška delatnost[uredi]

Upravo je neprocenjiv značaj Bruna Bruna kao pedagoga. Za tri decenije svoje delatnosti na Muzičkoj akademiji, odnosno Fakultetu muzičke umetnosti, on je u svojoj pedagoškoj laboratoriji obrazovao preko pedeset klarinetista, skoro odreda vrhunskih umetnika koji danas zauzimaju istaknuta mesta u muzičkom životu Srbije (i bivše Jugoslavije). Pomenimo samo neke:

To su samo nekolicina klarinetista mlađe i najmlađe generacije koji su svoje znanje stekli u klasi Bruna Bruna.

S pravom se može tvrditi da je Bruno Brun rodonačelnik beogradske klarinetske škole, čiji je renome prevazišao granice naše zemlje – što svedoči i činjenica da je njen osnivač bio u mnogo navrata pozivan za člana žirija u najpoznatijim međunarodnim konkursima muzičkih umetnika.

Ostale aktivnosti[uredi]

Veliki oduševljenik i zaljubljenik svog umetničkog i pedagoškog poziva, Bruno Brun je – s neiscrpnom energijom koja se čudesno krila u krhkom telu – nalazio vremena i snage da se posveti i organizacionim problemima muzičkog i uopšte umetničkog školstva. Bio je „školski čovek“ u najboljem i najpotpunijem smislu reči. Njegov rad u toj oblasti pružao se od Odseka za duvačke instrumente na Fakultetu muzičke umetnosti, odseka kojem je postavio čvrste organizacione temelje i kroz dugi niz godina stajao mu na čelu kao šef odseka odnosno šef katedre, pa do dužnosti prorektora i zatim – tokom četiri godine – rektora Umetničke akademije, današnjeg Univerziteta umetnosti, u kojem se svojstvu svesrdno zalagao za priznanje odgovarajućeg ranga visokim umetničkim školama i za poboljšanje njihovih uslova rada kroz izgradnju odgovarajućeg školskog prostora.

Nagrade i priznanja[uredi]

Za svoj plodni rad Buno Brun je odlikovan:

  • Ordenom rada sa crvenom zastavom (1996),
  • Sedmojulskom nagradom za životno delo (1969) i
  • nagradom Dositej Obradović (1976),
  • dobitnik je mnogih povelja i plaketa različitih umetničkih i kulturnih ustanova i organizacija,
  • Plaketom grada Beograda.

Bio je neumorni pregalac koji je sagoreo na svom stvaralačkom radu, ujedinjujući skladno u svojoj ličnosti vokaciju slobodnog umetnika, delatnost izvanrednog pedagoga i aktivnost angažovanog društvenog radnika.

Njegovo delo ostaje ugrađeno u temelje srpske i jugoslovenske muzičke kulture.

Škole za klarinet[uredi]

Kako je već rečeno, rad Bruna Bruna je od neprocenjivog značaja za muzičko-izvođačku umetnost i za pedagogiju.

Bruno Brun je napisao tri vredna udžbenika (škole) za klarinet:

  • Škola za klarinet I (izdanje Prosveta – Beograd, 1956.).[1]
  • Škola za klarinet II (Prosveta – Beograd, 1956.).[2]
  • Škola za klarinet III (Udruženje muzičkih pedagoga SR Srbije – Beograd 1975.).[3]

Ovi udžbenici su planom i programom i danas u upotrebi u nastavi klarineta.

Notna izdanja[uredi]

Naša skromna klarinetska literatura obogaćena je transkripcijama malih komada čuvenih kompozitora, koje je Bruno Brun obradio i objavio pod nazivom

  • Izbor malih komada za klarinet i klavir (Prosveta – Beograd).[4]

Za koncertantno izvođenje, Bruno Brun je napisao prekrasne

  • 4 minijature za klarinet i klavir (Beograd, 1971.).[5]

Na 42. Međunarodnom takmičenju Muzičke omladine Junesses Musicales 2012. u Beogradu, u disciplini klarinet, 4 minijature za klarinet i klavir bile su obavezni komad u Drugoj etapi.[6]

Literatura[uredi]

  • Anton Eberst: Klarinet i klarinetisti, Forum, Novi Sad, 1963.
  • Radivoj Lazić: Učim klarinet I - IV, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
  • 40 godina Fakulteta muzičke umetnosti (Muzičke akademije) 1937-1977, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 1977.
  • Pedeset godina Fakulteta muzičke umetnosti (Muzičke akademije) 1937-1987, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 1988.
  • Vlastimir Peričić: Muzički stvaraoci u Srbiji, Prosveta, Beograd, [1969.]
  • Jugoslovenski savremenici, Biblioteka leksikon, Ko je ko u Jugoslaviji 1970, Beograd, Hronometar, 1970.
  • Leksikon jugoslavenske muzike, Zagreb, 1984, sv. I, 113.

Reference[uredi]

Vidi još[uredi]

Vikimedija ostava ima još multimedijalnih fajlova vezanih za: