Пређи на садржај

Југославија

Извор: Викикњиге

Југославија (/ˌјуːɡоʊˈслɑːвиә/; српскохрватски: Југославија / Југославија [јуɡослаːʋија]; словеначки: Југославија [јуɡɔˈслаːʋиɡ]; Јавија]аɔːʋија]; ;[Б] лит. 'Земља Јужних Словена') је била држава на југоистоку и Централна Европа током већег дела 20. века. Настала је 1918. [Ц] након Првог светског рата, под именом Краљевина СХС спајањем Краљевине Србије са привременом Државом Словенаца, Хрвата и Срба (која је настала од територија бивша Аустроугарска) и представљала је прву заједницу јужнословенског народа као суверену државу, после векова у којима је регион био део Османског царства и Аустроугарске. Петар И од Србије био је њен први суверен. Краљевина је стекла међународно признање 13. јула 1922. на Конференцији амбасадора у Паризу.[7] Званични назив државе промењен је у Краљевина Југославија 3. октобра 1929. године.

Краљевину су извршиле инвазије сила Осовине 6. априла 1941. Партизански отпор је 1943. прогласио Демократску Федеративну Југославију. Године 1944. краљ Петар ИИ, тада живећи у егзилу, признао ју је као легитимну владу. Монархија је касније укинута новембра 1945. Југославија је преименована у Федеративну Народну Републику Југославију 1945. године, када је успостављена комунистичка власт. Од Италије је добила територије Истре, Ријеке и Задра. Партизански вођа Јосип Броз Тито владао је земљом као председник до своје смрти 1980. Године 1963. земља је поново преименована у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ).

Шест конститутивних република које су чиниле СФРЈ биле су СР Босна и Херцеговина, СР Хрватска, СР Македонија, СР Црна Гора, СР Србија и СР Словенија. СР Србија је садржала две социјалистичке аутономне покрајине, Војводину и Косово, које су после 1974. године биле у великој мери равноправне са осталим чланицама федерације.[8][9] Након економске и политичке кризе 1980-их и успона национализма, Југославија се распала дуж граница својих република, прво на пет земаља, што је довело до југословенских ратова. Међународни кривични суд за бившу Југославију је од 1993. до 2017. године судио политичким и војним лидерима из бивше Југославије за ратне злочине, геноцид и друге злочине почињене током тих ратова.

Након распада, републике Црна Гора и Србија формирале су смањену федеративну државу, Савезну Републику Југославију (СРЈ), познату од 2003. до 2006. као Србија и Црна Гора. Ова држава је претендовала на статус јединог правног наследника СФРЈ, али су се тим тврдњама успротивиле остале бивше републике. На крају је прихватила мишљење Бадинтеровог арбитражног комитета о заједничкој сукцесији[10] и 2003. године званично име је промењено у Србија и Црна Гора. Ова држава се распала када су Црна Гора и Србија постале независне државе 2006. године, а Косово је имало стални спор око проглашења независности 2008. године.