Увод у ботанику/Глава 1

Биљка

Ботаника је грана биологије која се бави научним проучавањем биљака. Име потиче од грчке речи βοτανικός, botanikós - који се односи на биљке (βοτάνη, botánē - трава, биљка). У новије време често се означава и терминима „наука о биљкама" и „биологија биљака". Обухвата више дисциплина које проучавају изглед, грађу, раст, развиће, репродукцију, метаболизам, физиологију, обољења, екологију, сродност и еволутивну историју биљака. Традиционално, ботаничари су истраживали све организме који нису били означени као животиња (на пример, сви они који воде сесилан начин живота, врше фотосинтезу). Напредак у познавању ових „специјалних" организама, нарочито микроорганизама, довео је до одвајања засебних грана од ботанике - у првом реду микробиологије и микологије. Још увек је, међутим, широко распрострањена пракса описивања ових не-биљних организама у уводним курсевима ботанике.

Ботаника, као једна од наука, користи се научним методом у истраживањима. Ботаника се користи како посматрањем, тако и компаративним, историјским и експерименталним методама. Неке од ових метода су: сакупљање и похрањивање биљног материјала у хербаријуме, посматрање у природним и вештачким условима, експеримент у природи и ботаничкој лабораторији, математичка обрада добијених података

Дефинисање биљака

Као и многе друге речи које су у широкој употреби, биолошки термин биљка је тешко дефинисати. Историјски, биљкама су сматрани сви организми који се не крећу активно (бактерије, вируси, гљиве, алге, сунђери, зелене биљке), али се овакав концепт биљке изгубио са развојем ботанике. Биолози су временом дефинисали и читаво еукариотско царство биљке (Plantae), али границе овог царства у односу на друге организме се често померају.

Да ли су само припадници царства Plantae биљке? Које су то основне карактеристике које организам мора да поседује да би био назван биљком?

У царство биљака се по савременом схватању убрајају групе зелених алги (Chlorophyta), црвених алги (Rhodophyta), мале групе Glaucophyta, и као најзначајнија група копнене биљке (Embryophyta). Ове групе карактерише присуство примарних хлоропласта у ћелијама (види хлоропласт) као једина заједничка карактеристика свих побројаних група.

Међутим, хлоропласти (секундарни и терцијарни) и њима омогућена фотосинтеза постоје и код других еукариотских организама (других група алги). Да ли су и ове алге биљке, иако не спадају у царство биљака? Одговор би морао да буде „ДА, и остале алге су биљке". Заједничке карактеристике свих биљака би онда биле еукариотска ћелија и фотоаутотрофни начин исхране.

Широко схватање термина биљка је сасвим прихватљиво и у данашњој ботаници, иако постоји тенденција и препорука да се биљкама називају само припадници царства Plantae. Предмет изучавања ботанике би тада биле биљке и алгални еукариотски организми који припадају другим царствима (Chromista-Stramenopiles, Excavates).

Значај биљака

Најважнији аспект значаја биљака је у томе што везују сунчеву енергију и производе органске материје, које представљају почетну храну већини осталих организама на Земљи. Стварајући органску материју, биљке паралелно обогаћују атмосферу кисеоником. Сем за исхрану себе и домаћих животиња, људи биљке користе и у хортикултури, шумарству, преради дрвета...

Преглед група биљака

Алге унутар групе Chromista

хетероконтне алге (силикатне, мрке, златне алге)

хаптофите

Алге унутар групе Excavates

еуглене

Биљке у ужем смислу

глаукофите

црвене алге

зелене алге

Копнене биљке

маховине

папрати

голосеменице

скривеносеменице